Jezero bez vode i kontejneri puni uginule ribe: Slika iz Austrije simbol straha Evrope od suše, alarmi i u Srbiji

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/04/2023

12:02

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Vremenski uslovi poput suša i toplotnih talasa sve češće se dešavaju u Evropi, zbog čega brojne zemlje i oblasti ograničavaju potrošnju vode i strahuju od mogućih posledica poput uništavanja useva, biljnog i životinjskog sveta, ugrožavanja energetskih hidropotencijala, ali i ključnih plovnih puteva ovog kontinenta.

Sezonske prognoze najavljuju da će ovo proleće biti toplije od proseka i da se očekuju suše. Sušnom periodu je prethodila blaga zima sa malo padavina, a na Alpima je početkom marta zabeleženo oko 60 do 70 procenata manje snega, nego što je to uobičajeno.

Zbog nedostatka kiše i snega, Austrija se sada suočava sa sušom, dok je nivo podzemnih voda zabrinjavajuće nizak, posebno u istočnom delu ove zemlje gde je pre nekoliko meseci presušilo jezero i uginulo na hiljade riba.

Meštani su zbog ovoga bili u šoku, a jedan od njih kaže da je bilo poražavajuće gledati prizor kontejnera koji su se tada punili mrtvom ribom.

"Očekujemo znatno manje topljenja snega, manje je vode koja se slivala u reke, time ćemo imati nizak nivo vode u narednim nedeljama i mesecima, a čak i kada bismo registrovali obilne padavine narednih nekoliko nedelja, to ne bi olakšalo situaciju", kaže za Euronews klimatolog "Geosfera Austrija" Klaus Haslinger.

U međuvremenu austrijska vlada želi više da ulaže u infrastrukturu pijaće vode, a dublji bunari treba da obezbede vodosnabdevanje stanovništva.

Suše neće zaobići ni Srbiju, naročito područje Vojvodine

Klimatolog Vladimir Đurđević za Euronews Srbija kaže da su prosečne temperature danas više, što znači da voda u većoj i bržoj meri isparava iz zemljišta, a ovo stvara uslove u kojima lakše dolazi do suše, koja može da potraje duže i bude još intenzivnija.

Kako kaže Đurđević za Srbiju je specifično to što su kod nas "suše postale duplo učestalije nego što su bile u prošlosti i jedna komponenta toga jeste manjak padavina".

Euronews

"Baš se juče desila peščana oluja u Vojvodini, kao posledica toga što je taj površinski sloj zemlje verovatno bio dobro isušen", kaže Đurđević.

U zapadnoj Austriji ove zime bilo je za trećinu manje padavina, a u Italiji čak upola manje od normalnog proseka, što ima ozbiljne posledice za veliki deo Evrope.

Đurđević objašnjava da je centralni deo Evrope imao najveću sušu u poslednjih 500 godina, te sušni periodi samo nastavljaju da se nadovezuju jedan na drugi i da je vrlo teško vratiti se u normalno stanje.

"Jedna ili dve jače kiše neće jednostavno to nadoknaditi, trebalo bi da imamo nekoliko sezona sa viškom padavina, da bismo nadoknadili vodu, posebno u zemljištu koje trenutno nema zbog ovih sušnih uslova, a nažalost prema sezonskim prognozama, ovo proleće i leto će verovatno ponovo biti eventualno u proseku, a verovatno ispod proseka u smislu padavina", ističe Đurđević.

Dodaje da je region jugoistočne Evrope jedan od regiona u kojima je zabeležen najveći pad sadržaja vlage u zemljištu, zbog čega posledično imamo česte suše i da vlagu ne uspemo da nadokandimo čak i u situacijama kada imamo više padavina nego inače.

"Ovo su sve upozoravajući faktori o kojima treba da vodimo računa, zato što će situacija postajati sve ozbiljnija u budućnosti", ističe Đurđević.

Kako da se nadomesti nedostatak padavina?

Đurđević kaže kako je najbolji način da se nosimo sa ovim problemom racionalno korišćenje vode i da je potrebno da se u hladnijem delu godine, kada ima padavina, one na neki način čuvaju za toplije periode u kojima je suša još opasnija nego u toku zime.

"Trebalo bi da se razmišlja o formiranju nekih akumulacija koje bi na neki način zadržale te padavine u toku zime i kako bismo posle mogli da ih koristimo, na različite načine, tako bismo "simulirali" taj snežni pokrivač koji ne postoji. Pošto nam je pre sneg čuvao vodu za proleće, a njega više toliko i nema, onda bi sami trebalo da skupljamo kišu i da je kasnije redistribuiramo", kaže Đurđević.

Ipak, Đurđević ističe da ovo nije jednostavno uraditi i da je neophodno dobro planiranje.

"Kod nas u zemlji postoji relativno pristojan broj veštačkih akumulacija, ali možda treba razmišljati o formiranju nekih novih i o boljem upravljanju korišćenja vode u toku godine", zaključuje Đurđević.