Dete imigranata i blizak saveznik Nikole Stardžon: Ko je Humza Jusaf, novi škotski lider u čijem fokusu je nezavisnost

Škotska nacionalna partija (SNP), vladajuća stranka u toj zemlji, dobila je novog lidera, koji će ujedno biti i novi premijer Škotske čim ga parlament izglasa. U pitanju je Humza Jusaf, koji će na ovoj poziciji zameniti Nikolu Stardžon, a koji je potvrdio da će u centru njegove politike biti borba za nezavisnost Škotske. 

Dolazak Jusafa na čelo SNP pratila je žestoka kampanja za naslednika Nikole Stardžon, a u drugom krugu glasanja, nakon što je ispala Aš Regan, Jusaf je dobio 26.032 glasa odbornika, naspram 23.890 koliko je imala njegova rivalka, škotska ministarka finansija Kejt Forbs.

Kada ovaj 37-godišnjak bude potvrđen za prvog ministra Škotske, ući će u istoriju i kao prvi lider etničke manjine u decentralizovanoj vladi i prvi musliman koji će predvoditi veliku britansku stranku.

Njegova majka je rođena u južnoazijskoj porodici, ali u Keniji, njegov deda po ocu bio je imigrant iz Pundžabija, koji je tokom 1960-ih radio za šivaćom mašinom u jednoj škotskoj fabrici. 

Jusafov otac, koji je poreklom iz Pakistana, postao je uspešni računovođa i SNP aktivista u južnom Glazgovu.

Jusaf je često govorio o rasističkom zlostavljanju koje je pretrpeo. Bio je primoran da pozove policiju nakon što je navodno dobio pretnje na početku kampanje za vođstvo u stranci, a 25-godišnji muškarac i 35-godišnja žena su uhapšeni i optuženi, piše BBC.

Rođen je u Glazgovu, gde je završio privatnu osnovnu i srednju školu, a zatim i diplomirao političke nauke. Nakon toga je radio kao pomoćnik poslanika škotskog parlamenta pre nego što je i sam izabran za poslanika 2011. godine. 

Kritikovan zbog načina vođenja ministarstava

Jusaf je izmenio nekoliko pozicija u škotskoj vladi, pa je bio ministar saobraćaja, pravde, kao i zdravlja. Postao je ministar saobraćaja 2016, čime je postao prvi kandidat etničke manjine koji je osvojio mesto u škotskom parlamentu.

Šest meseci nakon što je preuzeo resor, suočio se sa neprijatnošću da bude kažnjen sa 300 funti i šest kaznenih poena nakon što ga je policija zaustavila dok je vozio automobil svog prijatelja bez odgovarajućeg osiguranja. Takođe se suočio sa kritikama zbog učinka škotske železnice nakon što je Abellio preuzeo ugovor za vođenje železničke franšize, što je na kraju dovelo do toga da je ona nacionalizovana.

Ponovo je unapređen 2018. godine kada ga je Stardžon imenovala za novog sekretara pravosuđa u sklopu rekonstrukcije tima u njenom kabinetu. Ali, njegov vodeći zakon o zločinima iz mržnje bio je zaglibljen u kontroverzama zbog straha da bi novo krivično delo "podsticanje mržnje" moglo imati veliki uticaj na slobodu govora.

Kritičari su rekli da bi zakon mogao dovesti do toga da biblioteke i knjižare budu krivično gonjene zbog toga što imaju sporne knjige na svojim policama, a novi zakon takođe potencijalno kriminalizuje ljude za privatne razgovore u sopstvenom domu.

Bivši zamenik lidera SNP-a Džim Silars, nacrt je opisao kao "jedan od najopasnijih zakona koje je ikada donela bilo koja vlada u moderno doba u bilo kom delu Ujedinjenog Kraljevstva". Na kraju je usvojen u martu 2021. nakon niza izmena, ali još uvek nije postao zakon.

Ni njegovo imenovanje na mesto ministra zdravlja nije prošlo bez kritika. Optuživali su ga da dok je bio na toj funkciji došlo do povećanja vremena čekanja u bolnicama.

Najveće kritike došle su od protivkandidatkinje za liderstvo u SNP-a Kejt Forbs, koja je Jusafu tokom debate uživo rekla da kada je bio ministar saobraćaja vozovi nikada nisu išli na vreme, da je policija kada je, bio sekretar pravde, bila nategnuta da prelomna tačka, a da su tokom njegovog vremena na mestu ministra zdravlja rekordno povećana čekanja u zdravstvu.

"Kandidat kontinuiteta"

Kampanja za budućeg škotskog premijera pokazala je, kako pišu britanski listovi, duboke nesuglasice u okviru same SNP, a jedini je Jusaf od svo troje kandidata bio za isti suštinski pristup politici kakav je imala i njegova prethodnica, ali uz određene izmene.

Govoreći za "BBC Škotska", Jusaf je rekao da se "u velikoj meri divi Nikoli Stardžon, jer je radila sjajan posao kao premijer".

"Ona je, međutim, imala određeni liderski pristup. Moj pristup biće manje fokusiran na uzak krug ljudi, a više na širi obuhvat", dodao je Jusaf, navodi BBC.

Do skora ministar zdravlja u škotskoj vladi, Jusaf je bio i bliski saveznik Nikole Stardžon, i generalno je smatran "kandidatom kontinuiteta", koji će nastaviti rad sada već bivše premijerke.

Jedna od njegovih protivkandidatkinja, ministarka finansija Forbs, rekla je da "ne zna zašto on misli da će biti dobar premijer, kad neće ništa novo doneti ako se stalno radi jedno te isto".

profimedia

U kritikama koje su tokom kampanje upućivane Jusafu, često je navođeno i da je on favorit aktuelnih partijskih vlasti, i da se "radi sve kako bi on pobedio, jer mu čak ide u prilog i kraće vreme za kampanju".

Borba za nezavisnost - veliki izazov pred Jusafom

Kada je izabran za lidera SNP, Jusaf je dobio čestitke velikog broja visokopozicioniranih partijskih ličnosti, a i tada je isticana glavna osovina njegove politike - borba za škotsku nezavisnost.

Zamenik premijera, Džon Svini, tako je prilikom čestitke Jusafu naveo da će "on biti taj koji će dovršiti put ka nezavisnosti".

Sam Jusaf se, međutim, distancirao od plana Stardžon da izbore koristi kao "de fakto referendum", pa je zato rekao da bi za eventualnu nezavisnost Škotske bilo neophodno da postoji "stalna većina, a ne podrška od 50 ili 51 odsto".

Da će pitanje nezavisnosti, uz rešavanje ekonomske krize, biti ipak u centru njegovog političkog delovanja, Jusaf je potvrdio u svom govoru.

"Mi ćemo biti generacija koja donosi nezavisnost za Škotsku", naveo je on, a u intervjuu za ITV nešto ranije istakao je da bi "prva stvar koji bi uradio kao premijer, bio formalni zahtev poslat Dauning stritu za održavanje novog referenduma o nezavisnosti".

Tanjug/AP/Andrew Milligan/PA

Bez obzira na želje i spremnost Jusafa, postizanje škotske nezavisnosti biće veliki izazov za novog lidera SNP-a. Škotska je na referendumu 2014. godine glasala protiv nezavisnosti, pri čemu je 55 odsto građana bilo "protiv" a 45 odsto "za", prenosi američki CNN. 

Ovaj portal, međutim, dodaje da istraživanja javnog mnjenja od ovog meseca pokazuju da je sada podrška nezavisnosti među građanima Škotske sada svega 39 odsto, naspram 58 odsto što je bio rekord, a što je izmereno 2020. godine.