Igre 
Postavljanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju: Još jedan "blef" Putina ili ozbiljna eskalacija u odnosima s NATO
Komentari27/03/2023
-17:29
Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je razmeštanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju, što je potez koji je, očekivano, kritikama dočekan u Kijevu i zapadnim prestonicama kao "neodgovoran" i "opasan". Analitičari koji su govorili za Euronews Srbija ističu da je sa jedne strane Putinovom objavom otvorena potpuno nova tema, a sa druge da bi ipak trebalo sačekati i videti da li će taktičko nuklearno oružje zaista i biti smešteno u Belorusiju, ili su u pitanju samo pretnje ruskog predsednika koje možda neće biti ostvarene.
U intervjuu za ruski kanal "Rusija 24", Putin je rekao da su se "Moskva i Minsk dogovorili da postave taktičko nuklearno oružje na teritoriji Belorusije", kao i da će izgradnja skladišnog objekta za nuklearno oružje biti završena 1. jula. Dodatno, ruski lider je naveo da je Moskva predala Belorusiji raketni sistem Iskander koji može da nosi nuklearno oružje, prenela je agencija Tas.
Prvo što se mora reći kada je u pitanju ova Putinova objava, jeste to da postoji razlika između taktičkog i strateškog nuklearnog naoružanja.
"Taktičko nuklearno oružje je oružje kratkog dometa, negde do 500 kilometara. Snaga tog oružja je otprilike do 150 kilotona, koliko je bila i snaga atomske bombe koja je pogodila Hirošimu. Preko te snage računa se kao da je u pitanju strateško nuklearno naoružanje", rekao je za Euronews Srbija diplomata Srećko Đukić, iz Foruma za međunarodne odnose.
Ne radi se, dakle, o interkontinentalnim balističkim raketama, ali Đukić dodaje da je taktičko nuklearno naoružanje u stvari "frontovsko", odnosno da se koristi na frontu da se protivnik potisne, da se unište njegovi kapaciteti, pa čak i gradovi.
Đukić: Potez Putina sračunat za dalje korake
Đukić napominje da je ovom Putinovom objavom "otvorena potpuno nova tema", i da su od početka ruske invazije na Ukrajinu iz Moskve "redovno upućivane pretnje, ucene i najave upotrebe nuklearnog oružja".
"Međutim, sve te pretnje bili su blefovi, i obično su plasirane u onom momentu kada Rusiji nije išlo na frontu, ili je želela nešto da dobije. Ovoga puta, Putin ima u rukama već nešto opipljivo, i on hoće da ustupi to oružje kratkog dometa Belorusiji, koja bi mogla sa svoje teritorije komotno da gađa susedne zemlje - i Poljsku, i baltičke države", ističe Đukić.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, nije logično da se gađa Ukrajina, jer bi ona mogla da bude pogođena i ruskim nuklearnim oružjem taktičkog dometa.
"To je jedan potez Putina sračunat na neke dalje korake. Međutim, videćemo da li će potez biti ostvaren ili je to neka igra koju u ovom tenutku ne možemo da prozremo, jer sama Belorusija i Lukašenko su žudeli za nuklearnim oružjem. Sam (predsednik Belorusije Aleksandar) Lukašenko je govorio da je bila najveća greška što je Beloruija postala nenuklearna država", dodaje Đukić.
Za Dragoslava Rašetu iz Novog trećeg puta, Putinova objava o razmeštanju taktičkog nuklearnog oružja nema previše logike jer, kako kaže, pre svega to vidi kao "prst u oko kineskom predsedniku Si Đinpingu, koji je nedavno posetio Moskvu".
"Ova (Sijeva) poseta je 'spasila' Putina u smislu percepcije da nije potpuno izolovan. I kad je Lukašenko išao u Peking, i kada je Si dolazio u Moskvu, jedna od glavnih tema bilo je odustajanje od nuklearnih pretnji, i slično. Par dana posle toga, imamo Putina koji preti razmeštanjem nuklearnog oružja", kaže Rašeta.
"Svakako mislim da se radi o nekoj ispraznoj pretnji i načinu na koji Rusija pokušava da ostane relevantna u smislu kontrole narativa. Ne verujem da će zaista doći do toga, i ako dođe samo će da se potvrdi da Belorusija ne postoji više kao nezavisna država jer se ranije i sama odrekla nuklearnog naoružanja", dodaje Rašeta.
Rašeta: Moglo bi da dođe do otpora u Belorusiji
Nakon što se SSSR raspao i države koje su tog trenutka bile u njemu stekle nezavisnost, potpisan je Budimpeštanski sporazum po kom su se zemlje odrekle svog nuklearnog arsenala, u zamenu za bezbednosne garancije koje im pruža Rusija.
Đukić podseća da je u Belorusiji bilo deset interkontinentalnih nuklearnih postrojenja koja su tom prilikom uništena, a da je nuklearno oružje preneto u Rusiju. Isto se, dodaje, desilo i Ukrajini i Kazahstanu, ali napominje da za razliku od Lukašenka lideri ovih zemalja nisu žalili za nenuklearnim statusom.
Povezane vesti
Potencijalna pretnja koju bi taktičko nuklearno oružje predstavljalo u zemlji, mogao bi da bude još jedan "kamen spoticanja" kada su u pitanju stavovi jednog dela tamošnje javnosti koji su u suprotnosti sa odlukama državnog vrha.
AP/Alexei Druzhinin
"Videćemo kako će politička i druga javnost Belorusije reagovati na ovaj potez, zato što je narod Belorusije bio i još uvek je najveći stradalnik nuklearne katastrofe iz Černobilja, jer je zemlja 75 odsto bila zatrovana radioaktivnom prašinom i kišom", kaže Đukić.
Rašeta, takođe, smatra da postoji šansa za otpor eventualnoj odluci beloruskog predsednika da se rusko taktičko oružje zaista razmesti u Belorusiju.
Povezane vesti
"Postoji organizovana opozicija, što unutar zemlje, što van nje. Mislim da bi moglo da dođe do protesta, možda ne onako velikih kao posle izborne krađe, ali svakako je to pozicija u kojoj ništa ne dobija Belorusija razmeštanjem tuđeg nuklearnog naoružanja. Samo se povećava rizik da njihovi stanovnici stradaju", istakao je Rašeta.
Kritike sa Zapada zbog "neodgovorne i opasne retorike"
Reakcije koje su došle iz Kijeva i sa zapadnih zemalja, očekivano, kritikuju Putinovu najavu razmeštanja taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju. Šef diplomatije Evropske unije, Đozep Borelj, upozorio je Minsk da ne bi trebalo da dozvoli da do toga dođe.
"Belorusko skladištenje ruskog nuklearnog oružja bi značilo neodgovornu eskalaciju i pretnju po evropsku sigurnost. Belorusija i dalje može to da zaustavi, izbor je na njima. Evropska unija je spremna da odgovori daljim sankcijama", napisao je Borelj na Tviteru.
Slične komentare dala je i Oana Lungesku, portparolka NATO, koja je govorila o onome što je nazvala "ruskom opasnom i neodgovornom nuklearnom retorikom".
"Ruska nuklearna retorika je opasna i neodgovorna. NATO je na oprezu, i pažljivo pratimo situaciju. Nismo videli nikakve promene u ruskim nuklearnim položajima koje bi nas vodile do toga da prilagođavamo svoje. Posvećeni smo zaštiti i odbrani svih NATO saveznika", stoji u saopštenju koje je objavila Lungesku.
Iz američkog Stejt departmenta su takođe saopštili da "ne vide razlog da menjaju nuklearne položaje", a sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost Oleksij Danilov nakon sastanka te institucije ocenio je bi ovaj potez imao negativan uticaj na belorusko društvo, kao i da je "Kremlj uzeo Belorusiju za nuklearnog taoca".
Govoreći u jednom subotnjem intervjuu o odluci o razmeštanju taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju, ruski predsednik Vladimir Putin je kao jedan od razloga naveo to što je vlada Velike Britanije saopštila kako će ukrajinskoj vojsci poslati municiju sa osiromašenim uranijumom.
Odgovor na naoružavanje Ukrajine
Pravdajući ovu odluku, Putin je rekao i da Sjedinjene Američke Države imaju nuklearno naoružanje stacionirano u raznim zemljama Evrope, kao što su Holandija ili Belgija, pa da stoga ne bi trebalo da bude čudno i ako Rusija to želi.
Ovakvo rezonovanje, po mišljenju Đukića, predstavlja "pokušaj da se vežu stvari koje se zaista ne mogu vezati".
"Prvo, to nuklearno oružje koje SAD poseduju u Evropi je u njenim rukama, i ne nalazi se u svim zemljama samo taktičko već i drugo nuklearno naoružanje, već decenijama. Nalazi se od vremena pre nego što je sporazum o neširenju nuklearnog oružja zaključen, a tim sporazumom velike nuklearne sile su se obavezale da ne šire spisak zemalja sa nuklearnim naoružanjem. Ovim potezom, Rusija to narušava", ističe Đukić.
On dodaje da se taktičko nuklearno oružje koristi na frontu, ali da se "front ne vodi granicama Belorusije, Poljske ili na Baltiku, već je u Ukrajini".
Tanjug/AP/Roman Chop
"Ovo može da izazove ozbiljnu eskalaciju u odnosima između NATO, u prvom redu SAD, i same Rusije, imajući u vidu da je ovaj potez sračunat da kulminira u vreme održavanja NATO samita u pribaltiku. Moglo bi da dođe do situacije da Zapad odluči da svoje taktičko nuklearno naoružanje u Evropi razmesti u Poljsku, pribaltik ili skandinavske zemlje koje će uskoro postati članice Alijanse", dodao je Đukić.
Rašeta napominje da je Putinova najava "svakako jedan od načina da se uzvrati na to što se ubrzava proces naoružavanja Ukrajine, dok sa druge strane ne vidimo neki napredak za Ruse na frontu".
"Mislim da je to i jedan od načina da se govori o tome šta Rusija može da uradi, i koliko je opasna. Da li će zaista do toga doći, ostaje da se vidi, možda na kraju bude i to da će Lukašenko zamoli Putina da ipak ne treba to da se radi. Time bi se stvorio nekakav balans da Rusi mogu, ali ipak neće, pa ćemo videti kako će to izgledati", zaključio je Rašeta.
Preporuka za vas
Komentari (2)
Драган
27.03.2023 18:18
хахааха "аналитичари" а заправо јефтина пропаганда срачуната на жељу запада да се подрију Кинеско-руски односи - е па то се неће десити. Разбојнички и злочиначки систем запада који они покушавајуа да наметну иде у прошлост, америчка хегемонија на сметлиште. Смрде окупаторске. А Путин блефира, само рекламира руско нуклеарно оружје у стилу: "данас нуклеарне ракете у силосима у Белорусији, а од сутра и у вашем стану"....
Boza Bogdanovic
27.03.2023 19:54
Putinu je mesto u ludnici, posto je vise puta predlozio upotrebu takticnog nuklearnog oruzja, a time fakticki pocetak Treceg svetskog, nuklearnog rata i kraj zivota na Zemlji. Nista nisu bolji i njegovi najblizi saradnici i ostali ljudi u celom svetu, i u Srbiji, koji ga javno podrzavaju, jos od pocetka rata u Ukrajini. Rusija i NATO zapocnu 3. svetski (atomski) rat, u kome u nekoliko dana pogine 200 miliona Amerikanaca i jos 100 miliona iz onih drzava koje su nas bombardovale. Preziveli radjaju decu sa brojnim anomalijama. Ni jedan Srbin i ni jedan Rus nisu ni ogrebani. Na zalost, u tu totalnu glupost veruje, i prizeljkuje je, oko pola miliona anti-amerikanaca, seseljovaca i rusofila u Srbiji, od seljaka i radnika do akademika i pojedinih ostrascenih ministara. Boza Bogdanovic, Bor