Žene u Poljskoj tužile vladu zbog zakona o abortusu, Evropski sud za ljudska prava zahteva odgovor na 12 tužbi

Evropski sud za ljudska prava obavestio je poljsku vladu o 12 tužbi koje su protiv nje pokrenule žene iz Poljske, jer im je ukinuto pravo na abortus.

Skoro potpuno ukidanje prava na abortus stupilo je na snagu u Poljskoj u januaru 2021. godine, što je izazvalo masovne proteste u zemlji i osude širom Evropske unije.

Ovaj zakon je gotovo onemogućio legalno prekidanje trudnoće, osim u slučajevima incesta, silovanja, ili kada je trudnici ugrožen život.

Evropski sud za ljudska prava je primio više od 1.000 tužbi zbog zakona, a od Varšave su, za sada, tražili da odgovore na njih 12.

Sve žene koje su podnele tužbu su poljske državljanke, rođene između 1980. i 1993. godine.

Nakon promene zakona, tvrde one, određene poljske bolnice odbile su da izvrše abortus u slučajevima "nesmrtonosnih" fetalnih abnormalnosti.

Jedna od žena je rekla da njen partner pati od stanja povezanog sa hromozomima, zbog kojeg su šanse da rodi potpuno zdravo dete manje od 50 odsto.

Ako zatrudni, postoji ozbiljna mogućnost da će doći do pobačaja, ili će beba umreti.

Takva presuda poljskog Ustavnog suda i njena neujednačena primena u bolnicama, rekla je, imali su "strašan efekat" na njene porodične planove.

EPA/Mateusz Marek

Druga žena, četrdesetogodišnjakinja koja se nalazi na vantelesnoj oplodnji, rekla je da se u Poljskoj neće podvrgnuti četvrtom ciklusu iz straha da bi mogla biti primorana na porod, sve i u slučaju da se utvrde defekti ploda. Opisala je svoju situaciju kao "mentalno mučenje".

Većina ostalih koje su podnele tužbu su ili bile trudne, ili su planirale da osnuju porodicu u vreme kada je zakon stupio na snagu.

Šta dalje?

Svih 12 žena koje su podnele tužbu, kažu da su potencijalne žrtve kršenja člana 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima (zabrana nehumanog ili ponižavajućeg postupanja), zbog problema koji su im prouzrokovani mogućnošću da rode bolesno, ili čak mrtvo dete.

Takođe, kažu da je poljska vlada prekršila njihova prava prema članu 8. Konvencije (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), jer bi, ako zatrudne, morale da budu obavezne da iznesu trudnoću do kraja, i da se ponašaju u skladu sa time.

EPA/ANTHONY ANEX

Zakon koji je stupio na snagu u Poljskoj 27. januara, rezultat je presude četvorice sudija Ustavnog suda iz oktobra 2020. godine.

Podnosioci tužbe navode i da ova presuda ne bi trebalo da bude pravosnažna, jer su trojica sudija izabrani "kršenjem Ustava".

Četvrti je, smatraju, bio pristrasan jer je bio član grupe od 104 poljska poslanika koji su pokušali da donesu isti ovaj zakon još 2017. godine.

Poljska vlada ima rok za odgovor do 13. septembra.

Iz EU stizale kritike

Još kada je ovaj zakon donet, u Evropskoj uniji je naišao na osude.

Zvaničnica Evropske unije za ravnopravnost, Helena Dali, kritikovala je odluku poljske vlade. Ona je rekla da države članice EU "moraju poštovati temeljna prava".

"Kao što vam je dobro poznato, EU nema nadležnost u pogledu prava na abortus u državama članicama. Zato, svaka mora doneti zakon za sebe. Međutim, države članice moraju poštovati temeljna prava koja ih obavezuju na osnovu ustava i obaveza prema međunarodnom pravu", rekla je.

profimedia

I poverenik Saveta Evrope za ljudska prava, ali i grupa posebnih mehanizama UN za ljudska prava saopštili su da smatraju kako je "suštinsko ograničenje legalnog pristupa abortusu protivno poljskim međunarodnim obavezama za ljudska prava".

Poljski zvaničnici su, međutim, branili svoju odluku.

Njihov predstavnik u EU Andžej Marek Šadoš rekao je da je "isključiva nadležnost" svake države da reguliše prava i zakone u svojoj zemlji.

"U poljskom pravnom sistemu sudovi su odvojeni i nezavisni od ostalih vlasti. Ipak, želeo bih da istaknem da u skladu sa Sporazumom o funkcionisanju Evropske unije, zdravstvena politika ostaje nadležnost država članica. Isto tako, u isključivoj nadležnosti država članica je da reglišu pitanje prihvatljivosti zakonskog prekida trudnoće", izjavio je.