"Predsednik bogatih": Penziona reforma veliki ispit, koliko će Makrona "koštati" štrajkovi širom Francuske

Komentari

Autor: Euronews Srbija, AFP, France 24, Financial Times

11/03/2023

15:58

"Predsednik bogatih": Penziona reforma veliki ispit, koliko će Makrona "koštati" štrajkovi širom Francuske - Copyright Stephane Mahe/Pool via AP

veličina teksta

Aa Aa

Francusku je u utorak pogodio novi talas štrajkova, a sindikati su obećali da će blokirati celu zemlju u pokušaju da nateraju predsednika Emanuela Makrona da odustane od planiranog povećanja starosne granice za odlazak u penziju. Štrajkovi su nastavljeni i danas, a ovo je jedna od najvećih kriza sa kojima se Makron suočava još otkako je prvi put došao na vlast 2017. godine i veliki test za predsednika koji je već u junu prošle godine izgubio apsolutnu većinu u parlamentu.

Ključna stavka penzione reforme je dizanje starosne granice sa 62 na 64 godine, a Makron navodi da je takva odluka od vitalnog značaja kako bi se izbegao kolaps državnog penzionog sistema. Međutim, štrajkuju brojne službe, pa je situacija posebno u prestonici znatno otežana.

Poslednji put kada je Makron zatražio penzionu reformu, tokom zime 2019-2020, Francuska se suočila sa najvećim štrajkovima još od 1968. godine. Pandemija koronavirusa naterala je potom predsednika da svoje planove odloži, ali je on reizabran u aprilu prošle godine i upravo u svojoj novoj kampanji obećao isto. Ono što je drugačije jeste da je broj protivnika ovakvog plana mnogo veći nego ranije - najveći i najumereniji veliki sindikat CFDT pridružio se štrajku.

Penziona refroma je, kako piše Fajnenšenal tajms, postala "totemsko pitanje" za Makrona - simbol njegovih reformističkih ambicija i sposobnosti da sprovodi politiku nakon što je izgubio parlamentarnu većinu. Međutim, sa tri četvrtine javnosti koja se ovome protivi, nije jasno da li vlada ima glasove da promene prođu i kroz Narodnu skupštinu. Makronov centristički savez sastoji se od oko 250 poslanika, tako da vlada treba da pridobije opozicione političare kako bi imali 289 glasova, ili da ubedi neke da se uzdrže da bi dobili većinu

Šta je sporno u Makronovom predlogu?

Dizanje starosne granice za odlazak u penziju približilo bi Francusku standardima suseda, od kojih je većina pomerila starosnu granicu na 65 godina ili čak i više.

Zakon takođe pooštrava uslove za punu penziju i ukida privilegije koje uživaju neki zaposleni u javnom sektoru, kao što su oni koji rade u pariskom metrou. Nakon što su prvobitno tvrdili da je cilj da se sistem učini pravednijim, vlada sada naglašava da je reč o uštedama, piše AFP.

"Status quo u narednih deset godina znači 150 milijardi evra akumuliranih deficita i pad kvaliteta života penzionera", rekao je tokom vikenda ministar rada Olivije Duso.

Izmene, koje bi podrazumevale i mala povećanja za najniže penzije, trebalo bi da stupe na snagu u septembru.

Francuski sindikati do sada su organizovali pet odvojenih dana protesta, ali su u utorak "dodali brzinu", uz pretnju da bi štrajkovi mogli da naprave ozbiljnu pometnju narednih dana. Njihova glavna primedba je da se izmenama kažnjavaju nekvalifikovani radnici koji imaju tendenciju da rano započnu karijeru i često se muče na fizički zahtevnim poslovima, za raziliku od fakultetskih diplomaca.

Sindikate podržava tvrdo levičarska partija Nepokorena Francuska (LFI), koja zapravo želi da se starosna granica spusti na 60 godina, kao i socijalisti i Zeleni.

Krajnje desničarska partija Marin le Pen takođe je protiv promena, izražavajući uznemirenost zbog pokušaja da se Francuska parališe stalnim štrajkovima.

Mnoštvo levičarskih intelektualaca takođe je izrazilo protivljenje, posebno ekonomista Tomas Piketi, koji vidi da Makron jača svoju reputaciju "predsednika bogatih".

Ankete su pokazale i da se dve trećine birača protivi promenama, kao i da većina podržava štrajkove. Čini se da je opozicija posebno jaka u malim i srednjim gradovima, gde Le Penova ima veliku podršku.

Strahovanja da bi promene mogle da izazovu ponovno oživljavanje protesta takozvanih "Žutih prsluka", ponekad nasilnog antivladinog pokreta iz 2018. godine, do sada su se pokazala kao neosnovana.

Kako je u ponedeljak pokazala anketa grupe Elabe, uprkos nepopularnosti, dve od tri osobe kažu da veruju da će reforma zapravo proći.

Može li Makron da se "povuče"?

Nakon što je pokušao i nije uspeo da progura penzionu reformu tokom svog prvog mandata, Makron se vratio na to pitanje tokom kampanje za reizbor prošlog aprila.

On je u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio Marin le Pen, ali politički analitičari navode da je njegov mandat slab, a sam Makron je u svom govoru priznao da su mnogi ljudi glasali sa njega samo da bi Le Penovu zadržali van vlasti.

Uprkos upozorenjima saveznika da trenutak nije najbolji, odnosno odmah nakon pandemije i usred krize troškova života, predsednik je nastavio dalje.

"Za Emanuela Makrona, povlačenje bi bilo abdikacija. Ako bi se povukao, ne bi mogao više da sprovodi reforme, mandat bi mu bio gotov", rekao je desničarski senator Bruno Retalu koji podržava reformu.

Strategija vlade je jasna - požirite sa usvajanjem zakona kroz parlament i obezbedite glasanje do sredine ovog meseca ili najkasnije do 26. marta, prenosi France 24.

Iako Makronova centristička partija nema većinu u donjem domu Narodne skupštine trebalo bi da može da računa na desničarku republikansku partiju za podršku u oba doma kako bi obezbedila potrebnu većinu.

"Preokrenuti nešto poput ovoga bilo bi izuzetno teško i neverovatno. Ni oni koji predvode opoziciju, nisam siguran da veruju u to", rekao je u ponedeljak za LCI televiziju Žarom Žafre.