Šolcova "desna ruka": Iza brojnih ključnih odluka Nemačke stoji kancelarov "ministar iz senke"
Komentari04/03/2023
-12:45
Nemačkom kancelaru Olafu Šolcu nije mnogo važno ko vodi Ministarstvo spoljnih poslova. Kada mu zatreba savet u vezi sa spoljnom politikom, Šolc samo pokuca na vrata kancelarije u susedstvu. Preko puta, na sedmom spratu sedišta vlade, sedi Volfgang Šmit, šef kabineta, savezni ministar za posebne zadatke i Šolcov najbliži pomoćnik već 20 godina.
Uprkos tome što je u velikoj meri nepoznat široj javnosti, Šmit je najuticajniji zvaničnik u Berlinu, piše Politiko. On je čovek kom nemački i strani političari idu ako zaista žele da oblikuju kancelarovu politiku. Takođe je i čovek koji vuče konce u svim velikim odlukama vlade, uključujući i takozvani "Zeitenwende" - epohalnu, vrtoglavu promenu nemačke spoljne i bezbednosne politike usled rata u Ukrajini.
"Šmit je najvažnija ličnost posle Šolca, jer mu kancelar tako blisko veruje, sluša njegovo mišljenje i poverava mu toliko zadataka", rekao je viši poslanik iz kancelarove Socijaldemokratske partije (SPD) Markus Tons.
Kada je američki ministar odbrane Lojd Ostin posetio Berlin prošlog meseca kako bi razgovarao o nevoljnosti Nemačke da pošalje tenkove u Ukrajinu, otišao je pravo kod Šmita. Najviši Šolcov pomoćnik takođe upravlja francusko-nemačkim odnosima tako što direktno razgovara sa glavnim savetnikom francuskog predsednika Emanuela Makrona Aleksisom Kolerom. A ponekad čak Šmit lično prima lidere manjih zemalja poput Moldavije ii Kolumbije, ukoliko Šolc nije dostupan.
Činjenica da Šmit igra tako ključnu ulogu u spoljnoj politici izvor je kontroverzi usred žestoke rasprave između Šolca i njegove zvanične šefice diplomatije Analene Berbok iz redova Zelenih. Jirgen Tritin, portparol Zelenih za spoljnu politiku, nedavno je optužio šefa kancelarije da pokušava da uspostavi "ministarstvo spoljnih poslova u senci". Šmit je te kritike odbacio kao "potpunu besmislicu".
Ključni "arhitekta" nemačke diplomatije
U razgovoru za Politiko, Šmit je branio svoj uticaj na spoljnopolitičke odluke rekavši da je njegova dužnost da okupi prioritete različitih ministarstava i koalicionih partnera.
"Na kraju krajeva, moj posao je da osiguram da vlada u celini glatko funkcioniše i bude u dobroj poziciji. To uključuje blisku saradnju kbineta i u duhu poverenja sa svim odeljenjima", rekao je on.
Naglasio je da želi blisku saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova jer je "u našem zajedničkom interesu da nemačka vlada na međunarodnom planu govori jednim glasom. U ovim vremenima, to je posebno važno".
Šmit, koji nadzire osoblje od 870 ljudi u sedam odeljenja, takođe je rekao da nije mikro-menadžer, zbog čega većinu kontakata za spoljnu politiku vodi Jens Pletner, spoljnopolitički savetnik kancelara, kog je Šmit lično angažovao za taj posao.
"Pletner je neverovatno iskusan diplomata kog poznajem dugo i jako ga cenim", rekao je Šmit.
Ipak, čak su i političari iz njegovog SPD-a saglasni da je Šmit, koji takođe nadgleda nemačke domaće i strane obaveštajne službe, čovek koji odlučuje o velikim odlukama, u bliskoj saradnji sa kancelarom.
"Kada pomislite na sve ključne odluke prošle godine - Zeitenwende, poseban fond od 100 milijardi evra (za nemačko vojno naoružanje), isporuke oružja Ukrajini - Šmit je tu odigrao centralnu ulogu", reao je Nils Šmit iz SPD-a.
Šmit se, međutim, suočavao s kritikama zbog sprovođenja kancelarovih kontroverznih odluka, kao što je njegovo odbijanje da pošalje nemačke tenkove u Ukrajinu. To ga je sukobilo ne samo sa Zelenima, već je i naštetilo imidžu Nemačke među saveznicima, posebno u istočnoj Evropi i na Baltiku.
Iako je Berlin na kraju promenio kurs i odobrio slanje tenkova Leopard, insistiranje Šolca i Šmita na povezivanju njihovog poteza s odlukom Vašingtona da pošalje vlastite tenkove dovelo je do kritika da se Nemačka podredila SAD i da je izgubljeno dragoceno vreme za Ukrajinu jer je Nemačka mogla isporučiti tenkove mnogo ranije, kao što je i zahtevala ministarka Berbok.
"Šolcovi momci"
Šmit je, inače, šef muške grupe vrhunskih savetnika oko kancelara, nazvanih "Šolcovi momci", koja uključuje savetnika za EU i finansijsku politiku Jerga Kukiesa, savetnika za spoljnu politiku Pletnera i glavnog portparola vlade Stefena Hebestrejta.
Svi oni rade sa Šolcom još pre nego što je postao nemački čelnik, ali najčvršća je veza sa Šmitom. Njih dvojica upoznali su se u Hamburgu ranih 1990-ih, gde je Šolc predsedavao ogrankom SPD-a u četvrti Altona, dok je Šmit radio na svojoj disertaciji iz prava u nadi da će postati sudija.
Kada je Šolc 2002. imenovan glavnim sekretarom SPD-a, nagovorio je Šmita da postane njegov lični savetnik. Od tada je Šmitova karijera napredovala uz pomoć Šolca, koji je postao ministar socijalnih pitanja, zatim gradonačelnik Hamburga, a 2018. vicekancelar i ministar finansija, pre nego što je 2021. preuzeo mesto kancelara.
Uprkos godinama prijateljstva, Šolc i Šmit potpuno su različiti karakteri, piše Politiko. Dok je kancelar često suzdržan, ćutljiv i muči se da saopšti svoje odluke, Šmit je prijateljski nastrojen, brbljav i šarmantan te nema problema s objašnjenjem zašto je sve što njegov šef čini ispravno. Na raznim događanjima na berlinskoj političkoj sceni Šmit se često može naći do kasno u noć kako se druži i raspravlja, s pivom u ruci ili igra stoni fudbal.
"On je tip s kojim biste voleli da idete na roštilj ili da se družite u baru", rekao je jedan nemački zvaničnik koji redovno radi sa Šmitom.
Komentari (1)
Драган
04.03.2023 13:20
Сви као да су изашли из мапет-шоуа.