Odluka Rusije koja izaziva strah: Da li je svet opasnije mesto posle suspenzije sporazuma o kontroli nuklearnog oružja

Ujedinjene nacije, Evropska unija, NATO, Velika Britanija, Francuska, Nemačka pozivaju Moskvu da preispita odluku o suspenziji sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja. Reakcije svetskih sila usledile su nakon što je Putin rekao da Rusija suspenduje učešće u novom START ugovoru. Analitičari smatraju da je odluka politička i da u ovom trenutku nema nagoveštaja promene političkih odnosa. Takođe, ističu i da su sada veoma otežani pregovori o novom sporazumu.

O čemu je zapravo reč i zašto je ova Putinova odluka izazvala toliku buru? Prema START sporazumu Moskve i Vašingtona, strane se obavezuju na posedovanje maksimalno 1.550 strateških nuklearnih bojevih glava na raspoređenim interkontinentalnim balističkim raketama ili raspoređenim balističkim raketama na podmornicama, maksimalno 700 raspoređenih ICBM, SBLM i raspoređenih teških bombardera, i 800 raspoređenih i neraspoređenih ICBM lansera, SLBM lansera i teških bombardera opremljenih za nuklearno naoružanje.

Svaka strana može da sprovede do 18 inspekcija lokacija nuklearnog oružja godišnje, kako bi se uverila da druga strana poštuje sporazum, iako su se obe strane saglasile da pauziraju tu odredbu u martu 2020. zbog pandemije korona virusa, prenosi portal "Vašington Egzeminer". 

Dve strane trebalo je da se sastanu prošle godine u novembru u Egiptu kako bi započele razgovore o obnavljanju inspekcija, ali je ruska strana to odložila.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

"Naravno, događaji koji se odvijaju unutar i oko Ukrajine u ovom slučaju utiču na to. Kontrola naoružanja i dijalog u ovoj sferi ne mogu da ne trpe zbog onoga što se dešava, a šira slika, koja je prilično komplikovana i u velikoj meri uznemirujuća, odigrala je svoju ulogu", rekao je tada zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov. 

Portal podseća da su tadašnji predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, potpisali sporazum 2010. o upravljanju svojim nuklearnim arsenalima, i da su se saglasile da ga produže na još pet godina nekoliko dana pre isteka u februaru 2021. godine. 

Koje su posledice novog ruskog poteza?

Mada su iz ruskog ministarstva spoljnih poslova rekli da će nastaviti da deluju prema pravilima koje sporazum nameće, obustavljanje učešća značilo bi da će SAD imati manji uvid u to koliko se pravila zaista poštuju.

Rusija je već suspendovala uzajamne inspekcije mesta na kojima se nalaze nuklearna oružja, kao i učešće u bilateralnim konsultativnim komisijama. Stručnjaci kažu da ne bi bilo dobro ukoliko Putin ode još dalje i prekine uspostavljeno slanje izveštaja i razmenu podataka koji se tiču nuklearnog naoružanja.

Džon Erat iz Centra za kontrolu naoružanja i razoružavanja, rekao je u intervjuu Vašington postu da je ovaj potez Rusije "potpuno simboličan". On smatra da je Putinova najava pokušaj pritiska na Bajdena da se pristupi pregovorima sa Rusijom u vezi sa okončanjem rata, "ali tako da Rusija može diktirati uslove". 

Viši istraživač sa UN Instituta za istraživanje razoružavanja, Andrej Baklitski, rekao je za Gardijan da je suspenzija "velika stvar - nije baš jednako kao i povlačenje, ali u realnosti bi moglo da postane vrlo slično". 

Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP

"Rusija će verovatno pratiti ograničenja iz sporazuma, ali će za SAD biti mnogo teže da prate to. Takođe, očekujem i da SAD suspenduju svoje obaveze sada. Svetla tačka u svemu ovome, jeste to što je ruska odluka politička i što lako može da se preinači ako se dogode promene u političkim odnosima", rekao je Baklitski. 

"S obzirom na to da sporazum već postoji, samo bi trebalo da mu se ponovo pristupi. Problem je, naravno, u tome što na vidiku trenutno nema promena u političkim odnosima koje bi to omogućile", dodao je Baklitski.

Da li je svet sada bliži nuklearnom ratu?

Za Srećka Đukića iz Foruma za Međunarodne odnose odluka Rusije je neočekivana. On podseća da je prvi potpis Bajdena u Beloj kući bio produženje START 3 sporazuma, na čemu je Rusija insistirala. 

"Tramp to nije hteo da potpiše, i on je razrušio celu piramidu nuklearnih sporazuma između dve države, i ostao je samo ovaj jedan, do koga je bilo veoma stalo Moskvi. Odjednom imamo ovaj potez Rusije koji je neočekivan, i tu ekspresnu suspenziju u Državnoj dumi. Iza tog čina stoji da Rusija ne želi da se vrši dalja kontrola njenih nuklearnih postrojenja", ističe Đukić za Euronews Srbija.

Upitan o tvrdnjama Moskve da zbog suspenzije sporazuma svet sada nije bliži nuklearnom ratu, on smatra da je ta tvrdnja tačna, zato što sporazum ne ograničava upotrebu oružja, već kontrolu i proizvodnju.

Ipak, napominje da su sada otežani dalji pregovori zato što sporazum ističe 2025. godine i da je potreban novi zatošto ovaj odražava tehnologiju i duh ranijih decenija.

"Za novi sporazum potrebno je mnogo vremena. tako da se sada ulazi u neki cajtnot, jer je veoma bitno ograničiti količinu nuklearnog oružja", ističe Đukić.

Vladan Živoluvić iz Atlanskog saveta napominje da je Putin povukao novi potez radi domaće i svetske javnosti.

"Rusi godinu dana ne mogu sa svojom vojskom da unište Ukrajinu, agonija i jedne i druge zemlje se nastavalja. Ovo su po meni više neke sitne pretnje da se javnost zadovolji", rekao je on.  

Zapad poziva Moskvu da preispita odluku 

Suspenzija sporazuma od strane Rusije izazvala je brojne reakcije među zapadnim liderima. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je da Evropska unija žali tbog tgoa.

"EU pridaje najveći značaj Novom START ugovoru i smatra ga ključnim doprinosom međunarodnoj i evropskoj bezbednosti. Smanjenje raspoređenih strateških nuklearnih arsenala u skladu sa Novim Ugovorom START je poboljšano posebno njegovim snažnim mehanizmom verifikacije i doprinosi implementaciji člana VI Ugovora o nuklearnom širenju kroz sveukupno smanjenje globalnih zaliha raspoređenog nuklearnog oružja", poručio je Borelj. 

profimedia

Portparol Ujedinjenih nacija Stefan Dižarik rekao je da Rusija i SAD moraju da nastave punu primenu sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja. 

''Bez kontrole nuklearnog naoružanja, svet je daleko opasniji, nestabilniji, sa mogućim katastrofalnim posledicama. Treba preduzeti sve napore da se izbegne ovakav ishod, uključujući i hitan povratak dijalogu'', naglasio je Dižarik, prenosi Rojters.  

Da rusko napuštanje sporazuma START čini svet 'opasnijim mestom' poruka je i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga koji je takođe pozvao Moskvu da tu odluku preispita. 

"Izražavam žaljenje zbog današnje najave Rusije da obustavi svoje učešće u novoj Start povelji. Poslednjih godina Rusija je narušila i izašla iz ključnih dogovora za kontrolu naoružanja. Sa današnjom odlukom, cela arhitektura za kontrolu naoružanja je demontirana. Želim da snažno ohrabrim Rusiju da povuče svoju odluku i da poštuje postojeće dogovore“, izjavio je Stoltenberg na zajednikoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom. 

Prethodno su Velika Britanija i Francuska reagovale na najavu Putina, apelujući na Rusiju da se vrati sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja. 

Velika Britanija pozvala je juče ruskog predsednika Vladimira Putina da preispita svoju odluku o suspendovanju Rusije iz Novog START sporazuma sa Sjedinjenim Državama koji ograničava strateške nuklearne arsenale dve strane. 

U saopštenju britanske vlade navodi se i da je kontrola naoružanja od vitalnog značaja za bezbednost naše planete i da je odluka Putina još jedan njegov primer ugrožavanja globalne bezbednosti radi političke dobiti. 

Tanjug/AP Photo/Burhan Ozbilici

I francusko ministarstvo spoljnih poslova apelovalo je na Rusiju da "pokaže odgovornost" i opozove odluku u suspenziji svog učešća u sporazumu "što je pre moguće". 

"Sporazum poznat kao ugovor o novom početku je suštinski instrument u međunarodnoj arhitekturi kontrole nuklearnog naoružanja i strateške stabilnosti", navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova Francuske, jedine nuklearne sile Evropske unije, navodi se u izveštaju Rojtersa. 

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je juče da je svetska zajednica više puta pozivala ruskog predsednika Vladimira Putina da ne pribegava nuklearnim pretnjama u sukobu sa Zapadom zbog rata u Ukrajini. Berbok je takođe navela da je Putinova odluka da suspenduje važan sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja naglasila značaj koraka ka nuklearnom razoružanju, preneo je Rojters.