Milioni ostali bez krova nad glavom: Da li će zemljotresi u Turskoj i Siriji pokrenuti nove migracije ka Evropi?

Tlo nakon razornih zemljotresa u Turskoj i Siriji ne miruje. Tursku su ove nedelje pogodila još dva jaka zemljotresa, jačine 6.4 i 5.8 stepeni Rihterove skale. Veliki broj ljudi ostao je bez krova nad glavom, a UN procenjuju da u Siriji ima oko 5,3 miliona ljudi koji su u opasnosti od toga da ostanu bez doma.

Situacija je je teška, i ljudi u Siriji koji su već raseljeni ponovo preživljavaju horore rata, destrukciju i rušenje zgrada, kaže za Euronews Srbija Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu tražilaca azila. 

Posebno su, dodaje, ugrožena deca, a pre svega je teško u Siriji.

"Tamo pomoć teško stiže, a to je država razorena ratom. Tamo se teško obezbeđuje voda, još teže struja. To su hronični problemi sa kojima se sirijsko društvo već duže vreme suočava, a sada sa ovim zemljotresom, prosto su izuzetno teški uslovi za život", dodaje Đurović.

Moguć novi talas migracija

Izbeglice iz Sirije ranije su uglavnom išle u Tursku, ali su sada vlasti iz Ankare rekle da ih neće više primati. To stvara nove probleme, i Đurović ističe da bi moglo pokrenuti novi talas migracija. U tom kontekstu, naglašava i važnost onih koji su u Turskoj ostali bez krova nad glavom.

"Vrlo je moguće da ljudi krenu u pokret, imajući uvidu da nemaju više krov nad glavom. Nije samo Sirija u fokusu, već i Turska koja je nama mnogo bliža. Veliki broj izbeglica bio je u tim regionima koji su pogođeni zemljotresom - oko 1,9 miliona izbeglica u Turskoj je pogođen ovim dešavanjima. Izbeglice u Turskoj su u teškoj situaciji, jer već dugo trpe pritiske javnosti i političkih stranaka jer se optužuju da su vinovnici teške inflacije, da su uzeli poslove Turcima, sada da zloupotrebljavaju situaciju... To ih stavlja u položaj da moraju da razmišljaju gde dalje", naglašava Đurović.

Nije isključeno, smatra sagovornik Euronews Srbija, da će se nove izbeglice okrenuti ka balkanskoj ruti i zemljama Evropske unije, a to se posebno odnosi na one koji su svedočili svim poteškoćama koje migranti imaju u Turskoj.

"I novac koji je EU dala Turskoj za izbeglice se istrošio, pa i programi za njihovu podršku polako jenjavaju. To su sve razlozi, zajedno sa zemljotresom, da se priliv ljudi pojača u narednom periodu. Teško je očekivati momentalno, ali za nekoliko meseci, moguće je da će zemljotres uticati na pojačan priliv ljudi kod nas", kaže Đurović.

Pre svega, dodaje, ljudima koji su prinuđeni na izbeglištvo neophodna je pomoć u vidu smeštaja i da im se obezbedi grejanje, eventualno struja.

"To je jako teško jer su u pitanju stotine hiljada ljudi, i verovatno će biti prepušteni sami sebi. Turska treba da se sabere, a opet viđamo potrese iz dana u dan. Turska će u narednom periodu imati velike brige, tako da ne vidimo da će im u fokusu biti izbeglice - to će biti još jedan od razloga da napuste Tursku i oni vide tu Evropu kao jedinu alternativu u odnosu na razrušenu Siriju ili neprilike u Iraku i Iranu", kaže Đurović.

Odnos prema izbeglicama

Đurović ističe da u javnosti postoje nerazumevanje i povećan strah prema migrantima, ali da i tu postoji razlika izazvana ratom u Ukrajini i prilivom izbeglica koje je on izazvao.

"Naravno, rat u Ukrajini je pažnju odvukao na drugo mesto. U Evropi se gaji tolerantan odnos prema izbeglicama iz Ukrajine zbog rata i svega što vide Evropljani, a migranti iz Azije i Afrike su u drugom planu, pa nije realno da će postojati razumevanje za ljdue koji dolaze. Međutim, razumevanje je veoma važno - danas je svet mnogo više povezan nego ranije, a Turska je nama zaista u komšiluku, i nije tako daleko kako se čini na prvi pogled", naglasio je Đurović.

Upravo govoreći o izbeglicama iz Ukrajine, navodi da je više od osam miliona ljudi iz te zemlje izbeglo u zemlje Evropske unije, ali je 4,8 miliona ostalo tamo, dok se ostatak vratio u Ukrajinu. 

"Sada ponovo imamo ljude koji izlaze iz Ukrajine, ali Srbija nije tu u nekom fokusu - samo u januaru je oko 6.500 ljudi ušlo u našu zemlju iz Ukrajine. Međutim, ako se pogleda cela prošla godina, više 142.000 je ušlo iz Ukrajine u Srbiju, ali je izašlo oko 130.000. Praksa je pokazala da ljudi koji su u privatnom smeštaju, a najveći broj njih jeste, počinju rade i da se snalaze u lokalnoj sredini i vrlo brzo se integrišu - država bi zato trebalo da podrži ostanak u privatnim smeštajima", kaže Đurović. 

Kada su u pitanju izbeglice iz Rusije, Đurović ističe da je u Srbiju od početka rata ušlo oko 275.000 ljudi, a izašlo oko 245.000, mada te statistike mogu da budu "varljive" jer oni moraju da izlaze i ulaze periodično da bi produžili boravak.

"Procenjuje se da se oko 40.000 ljudi iz Rusije svakodnevno nalazi u Srbiji, i izazov je sada kako regulisati njihov boravak ovde u postojećoj zakonskoj legislativi. Oni dolaze sa porodicom, i to je još jedan izazov za sistem, kako ih prihvatiti", zaključio je Đurović.