Globalno zagrevanje u brojevima: Koje zemlje EU najviše novca gube zbog klimatskih promena?

Klimatske promene utiču na sve delove naših života, od načina na koji trošimo struju do toplotnih talasa koji leti zahvataju gradove. Praćenje ovih promena daje sliku efekata koje donose planeti. 

Takođe, ukoliko pratimo klimatske promene, možemo uočiti šta je ono što evropske zemlje dobro rade, kao i gde su hitno potrebna poboljšanja. 

Prošla godina je bila najtoplija u mnogim evropskim zemljama, i peta ili šesta najtoplija na celoj planeti. 

Međutim, neka mesta se zagrevaju brže od drugih. Između 2012. i 2021. godine, prosečne globalne temperature bile su za 1,11 do 1,14 stepeni Celzijusa više nego u predindustrijskim vremenima.

Temperature na evropskom kopnu bile su između 1,94 i 1,99 stepeni više nego u predindustrijskim vremenima, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, prenosi Euronews.

Šta to znači za ljude u Evropi?

Kako se naša klima menja, tako se menja i potreba za grejanjem i hlađenjem naših domova, što je samo jedan primer realnih uticaja globalnog zagrevanja. Potreba za grejanjem širom Evrope smanjena je za 11 odsto između 1979. i 2021. godine. Najveći pad je zabeležio Portugal, a slede Malta, Holandija i Irska.

Potreba za hlađenjem se trostruko povećala i nekim zemljama kojima to pre 40 godina nije bilo potrebno, sada jeste. Mediteranske zemlje poput Grčke, Španije i Italije najteže su pogođene povećanom potrebom za suzbijanjem vrućine.

Kako evropska energetska kriza nastavlja da "divlja", računi za energente su glavni razlog za zabrinutost. Smanjenjem potrošnje struje i gasa sa jedne strane smanjujemo emisiju ugljenika, a sa druge štedimo novac. 

 

 

Neke zemlje su bolje od drugih kada je u pitanju izolacija - na primer Norveška i Nemačka su države u kojima domovi gube najmanje toplote. Na drugom kraju spektra je Velika Britanija u kojoj je stari stambeni fond kritično pitanje. Ovde su troškovi energenata za starije domove više nego dvostruko veći od onih novijih.

Sve u svemu, to znači da kuće u Velikoj Britaniji gube toplotu tri puta brže od onih u Norveškoj i Nemačkoj.

Koliko su klimatske promene koštale EU u poslednjih 40 godina?

Ekstremi povezani sa klimom postaju sve češći kako vreme odmiče, a njihovi uticaji su sve očigledniji u vidu toplotnih talasa, poplava, suša i oluja.

Nije lako proceniti evoluirajući ekonomski uticaj koji ovi događaji imaju. Ali, ukupno, klimatski ekstremi koštali su EU više od 145 milijardi evra u poslednjoj deceniji i oko 487 milijardi evra između 1980. i 2020. godine, ako se posmatra svih 27 aktuelnih država članica.

Podaci pokazuju da su Francuska, Italija i Nemačka najteže pogođene ovim ekstremnim vremenskim uslovima, a stručnjaci smatraju da će ekonomski gubici samo rasti ukoliko se ne pristupi ozbiljno ovom problemu.

Najvaćniji korak ka ublažavanju klimatskih promena je smanjivanje emisije ugljenika. U EU, procenjuje se, svaka osoba proizvede oko sedam tona emisije gasova staklene bašte godišnje.

Međutim, emisije gasova po osobi su pale za 38 odsto u poslednjih 30 godina, a sve zemlje osim Letonije zabeležile su značajno smanjenje od 1990. godine.

 

Kako se promenila upotreba obnovljive energije u EU?

Obnovljiva energija iz izvora poput vetra i sunca je važan deo smanjenja ovih emisija. Najnoviji podaci pokazuju da više od petine energije koja se koristila u EU 2021. godine, dolazi iz obnovljivih izvora.

Sunce, vetar i drugi "zeleni" izvori doprineli su sa 21,8 odsto ukupne potrošnje energije u evropskom bloku, prema Eurostatu. Bio je to pad od 0,3 odsto u odnosu na 2020. godinu, ali evropska energetska infrastruktura i dalje ide u pravom smeru.

Analitičari, međutim, primećuju da je još dug put pre nego što EU dostigne svoj cilj obnovljivih izvora energije od 40 odsto do 2030. godine.

 

 

Švedska je 2021. godine bila zemlja EU sa najvećim udelom obnovljive energije, iako postoji određena zabrinutost aktivista koji ističu da većina ovoga dolazi od biomase koja nije zaista obnovljiva.

Ipak, u korišćenju obnovljivih izvora prednjače dve zemlje koje nisu članice EU. Island dobija najveći deo energije iz obnovljivih izvora, a većina dolazi iz geotermalnih izvora, dok za njim sledi Norveška, sa 76 odsto energije iz obnovljivih izvora, od kojih je veliki deo hidroenergija.

Najmanji udeo obnovljivih izvora energije može se naći u Luksemburgu, Malti, Holandiji, Irskoj i Belgiji.