"Zicer” za Kremlj: Rusija planira da "muze" tvrdnje novinara da je eksploziju na Severnom toku naredio Bajden
Komentari16/02/2023
-17:50
Incident u kom su oštećene cevi na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 dogodio se u septembru prošle godine, a javnost je dobila gotovo sve odgovore osim onog najvažnijeg: ko je počinilac. Upiranje prstom na međunarodnoj sceni traje još od tada, ali nijedna zemlja nije uspela da pruži nepobitne dokaze o potencijalnom krivcu.
Priču o Severnom toku je u žižu javnosti vratio američki istraživački novinar Simor Herš, koji je na svom blogu objavio tekst u kom sugeriše da su za oštećenje gasovoda krive Sjedinjene Američke Države. On se u ovom tekstu poziva na anonimni izvor, ali tvrdi da je odluku o miniranju gasovoda doneo lično američki predsednik Džo Bajden.
Iz Vašingtona su kategorički odbacili ove tvrdnje, a portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da je "čista dezinformacija kako su SAD bile iza onoga što se desilo". Međutim, Rusija je odlučila da ne dozvoli da Heršov tekst da prođe tek tako, pa su prvo pozdravili njegovo objavljivanje, a zatim objavili i da će "biti posledica".
Posledice o kojima je Moskva govorila, verovatno bi trebalo da vidimo na Savetu bezbednosti UN, čiju je vanrednu sednicu Kremlj tražio upravo povodom Heršovih tvrdnji. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je državnoj Dumi da se ta zemlja "priprema za specijalni sastanak u Savetu bezbednosti UN radi istraga eksplozija na gasovodima Severni tok".
"Kontaktirali smo UN tim povodom i rekli u čemu je stvar. Spremamo se za poseban sastanak na kom ćemo tražiti da se dođe do nekih rezultata u istrazi", naveo je Lavrov.
On je dodao i da Moskva ne prihvata objašnjenje portparola generalnog sekretara UN, koji je rekao da ta institucija "nema ingerencije da istražuje incidente na Severnom toku".
Nešto kasnije, stalni predstavnik Rusije u UN Dmitrij Poljanski rekao je da su "zbog novih informacija o bombardovanju Severnog toka zahtevali da se sastanak Saveta bezbednosti UN održi 22. februara".
"SAD bi trebalo da dokažu da ne stoje iza uništenja gasovoda Severni tok koji povezuju Rusiju sa zapadnom Evropom", rečeno je iz ruske ambasade u Vašingtonu.
Dodaje se da Moskva ovo karakteriše kao "čin međunarodnog terorizma" i da "neće dozvoliti da incident bude gurnut pod tepih".
Šta stoji u Heršovom tekstu?
U tekstu na svom blogu, Simor Herš je izneo tezu da su eksplozivne naprave ispod gasovoda postavljene u junu prošle godine, a da su to učinili ronioci američke mornarice. On navodi i da je odluku o postavljanju eksploziva doneo američki predsednik nakon dugih razgovora sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivenom i drugim funkcionerima.
Nakon postavljanja eksploziva, prema Heršovom tekstu, prošlo je neko vreme do same eksplozije, što je učinjeno uz pomoć bove koja je odašiljala talase frekvencija koje je eksplozivna naprava prepoznavala kao signal za aktivaciju. Herš u tekstu navodi da je bovu ispustio norveški izviđački avion.
Nešto kasnije, za rusku agenciju Tas Herš je naveo da je izvor na koji se sve vreme pozivao u tekstu "kredibilna osoba, koja zna dosta o tome šta se dešava, ali da ipak ne može javno da je imenuje".
Tekst ovog novinara koji ima višedecenijsku karijeru (izveštavao o ratnim zločinima u Vijetnamu) naišao je na širok odjek u javnosti, pa su ga tako neki pohvalili, poput Kremlja, dok je bilo i onih koji ga kritikuju.
Među kritičarima Heršovog teksta je i vojni stručnjak sa Univerziteta Bundesver u Hamburku Julijan Pavlak, koji je u analizi rekao da je američki novinar "selektivno birao činjenice da ne bi bilo kontradikcija".
"Postavljanje mina je već godinama sastavni deo programa na Baltiku, pogotovo nakon ruske invazije na Krim 2014. godine", tvrdi stručnjak, i dodaje da je neverodostojna i teza da su Amerikanci, kako se tvrdi u Heršovom tekstu, razmatrali mogućnost uništavanja Severnog toka uz pomoć svojih podmornica.
"Američka mornarica raspolaže velikim podmornicama na nuklearni pogon. Uopšte nema smisla pokušati uz pomoć takvih podmornica da se neopaženo dođe u tako tesno područje na Baltiku“, citira nemački javni servis ARD Pavlaka.
Ranjivost energetske infrastrukture
Eksplozije duž gasovoda Severni tok u Baltičkom moru u septembru su otvoreno pokazale ranjivost ključne evropske energetske i komunikacione infrastrukture u njenim severnim morima, saglasni su stručnjaci.
Švedski i danski istražitelji veruju da je "nekoliko stotina kilograma" eksploziva korišćeno za sabotažu i stvaranje ogromnih rupa u podvodnim gasovodima, koji vode od Rusije do Nemačke, ispod Baltičkog mora.
Eksplozije su imale manji, ali neposredni uticaj na evropsku energetsku bezbednost. Moskva je obustavila tranzit gasa kroz prvobitni gasovod Severni tok 1 u julu prošle godine na 10 dana, navodeći tehničke poteškoće, dok je Nemačka suspendovala sertifikaciju Severnog toka 2 nekoliko dana pre ruske invazije.
U istragama o tome ko je krivac za oštećenje gasovoda učestvovale su zajednički Švedska, Nemačka i Danska, dok je istragu vršila i Rusija. Međutim, ta ispitivanja nisu dala veće rezultate jer i dalje nema nikakvih čvrstih dokaza.
Komentari (0)