Oglasila se danska policija, objavljen i prvi snimak: "Curenje na Severnom toku izazvano snažnim eksplozijama"

Preliminarna istraga oštećenja na dva gasovoda Severni tok u danskom delu Baltičkog mora pokazuje da je curenje izazvano "snažnim eksplozijama", saopštila je policija Kopenhagena u utorak, a prenosi portal "Ekstrabladet".

Dalju istragu o sabotaži gasovoda Severni tok 1 i 2 od 26. septembra u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Danske zajedno će voditi policija Kopenhagena i danska Bezbednosno-obaveštajna služba.

"Istražna grupa će, kao i do sada, blisko sarađivati sa nadležnim organima u Danskoj i inostranstvu, uključujući i odbranu, koja pomaže u istrazi mesta zločina u Baltičkom moru", navodi se dalje u saopštenju.

O tome kako će izgledati međunarodna saradnja, policija još ništa ne može da kaže.

"Još je prerano da se bilo šta govori o okvirima u kojima će teći međunarodna saradnja, na primer, sa Švedskom i Nemačkoj jer to zavisi od nekoliko aktera", saopšteno je iz policije Kopenhagena.

Osim toga, ruska novinska agencija RIA Novosti prenela je snimak švedskog Ekspresena na kom se prvi put mogu videti oštećenja.

Švedska: Nedostaje deo od 50 metara

Deonica od najmanje 50 metara nedostaje na razorenom gasovodu Severni tok 1 u Baltičkom moru, piše danas švedski dnevnik Ekspresen, objavljujući prve fotografije štete i video snimke sa lica mesta.

Švedska policija i tužioci sumnjaju da je curenje gasa iz gasovoda Severni tok 1 i 2, koje je otkriveno 26. septembra, izazvano namernim podmorskim eksplozijama, i istražuju taj slučaj kao čin velike sabotaže.

Ekspresenov video snimak, napravljen uz pomoć malog podvodnog vozila na daljinsko upravljanje, ili podvodnim dronom, pokazuje ulubljenu metalnu cev i široku rupu na cevovodu u mutnim vodama na dnu Baltičkog mora, prenosi Rojters.

Na delu cevovoda se vide ravne, oštre ivice, dok su drugi delovi deformisani, prema snimku napravljenom na dubini od otprilike 80 metara. Video snimak je napravljen u ponedeljak, navodi Ekpresen. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi da fotografije koje je objavio švedski list prikazuju Severni tok 1.

Švedske bezbednosne službe su saopštile ovog meseca da su zaplenile materijal na licu mesta nakon završetka istrage. Nije poznato da li je istraga švedskih vlasti mogla da promeni izgled mesta događaja, piše Ekspresen.

Švedska mornarica i policija odbili su da komentarišu, a državna obalska patrola nije odmah bila dostupna za komentar.

Evropa osudila sabotažu

Evropska unija, ali i sve zemlje Zapada ovaj događaj su od prvog dana smatrale sabotažom. Međutim, te iste poruke čule su se iz Kremlja odakle su saoptili da "ne mogu da isključe mogućnost da je u pitanju sabotaža".

Da oštećenja nisu slučajna, tvrdio je i šef diplomatije EU Žozep Borelj.

"Sve dostupne informacije pokazuju da je curenje rezultat namerne akcije. Namerno narušavanje evropske energetske infrastrukture je krajnje neprihvatljivo i naići će na snažan i jedinstven odgovor", napisao je tada Borelj.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je sumnjala da je u pitanju namerna sabotaža i upozorila na "najjači mogući odgovor".

Mogućnost sabotaže u prvom mahu nije odbacio ni generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg koji je rekao da je sa danskim ministrom odbrane Mortenom Bodskovim razgovarao o zaštiti kritične infrastrukture u zemljama Alijanse.

Potom su Nemačka, Danska i Švedska objavile da želeda formiraju zajednički istražni tim, koji će ispitati okolnosti incidenta na gasovodima Severni tok 1 i 2.

"Svi dokazi nam govore da je reč o sabotaži Severnog toka. Sada želimo da formiramo zajednički istražni tim, u skladu sa pravnim normama EU, u koji će sve tri zemlje poslati svoje istražitelje", rekla je nemačka min istarka Nansi Fezer dodajući da bi taj tim činili eksperti iz mornaričkih snaga, policije i obaveštajnih službi.

Rusija okrivila SAD

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov oglasio se odmah nakon vesti o oštećenjima i nije isključio mogućnost da su oštećenja na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 nastala nakon sabotaže. Peskov je tada rekao da je Kremlj veoma zabrinut zbog ove situacije i da zahteva hitnu istragu. Prema njegovim rečima, to je "pitanje energetske bezbednosti celog kontinenta".

On je takođe nazvao "glupim" tvrdnje da Rusija stoji iza navodnih napada na gasovode Severni tok, navodeći da ruske vlasti ne znaju šta je predsednik SAD Džo Bajden mislio kada je početkom februara govorio o tome da se "treba osloboditi Severnog toka 2", ali da Moskva pamti te reči.

"To je prilično predvidljivo i takođe predvidljivo glupo izneti takve verzije (događaja). Predvidljivo glupo i apsurdno", rekao je Peskov tada na redovnoj konferenciji za novinare.

Dve nedelje kasnije ruski predsednik Vladimir Putin je tokom svog govora na Ruskoj energetskoj nedelji, rekao da su pojedini učesnici na energetskom tržištu "subverzivni i da uništavaju infrastrukturu konkurenata". Takođe je istakao da su nesreće na Severnom toku i Severnom toku 2 akt međunarodnog terorizma.

"Nema sumnje da je reč o aktu međunarodnog terorizma, čija je svrha podrivanje energetske bezbednosti celog kontinenta. I da nateraju da se sve ovo kupuje po visokim cenama. Sila!“, rekao je ruski predsednik.

Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je svrha nesreća na gasovodima Severni tok i Severni tok 2 prekid veza između Rusije i Evropske unije.

"Imamo sve činjenice i sve je dokumentovano. A ko stoji iza sabotaže na Severnom toku 2? Neko ko želi da prekine veze između Rusije i EU. I naravno, onaj ko je tehnički u stanju da organizuje takve eksplozije. I bio je uhvaćen za ruku, ali je prošao nekažnjeno“, rekao je ruski predsednik.

Prema njegovim rečima, ne treba "ići u detalje jer se povećava geopolitički značaj preostalih gasnih sistema“ koji prolaze kroz teritoriju Poljske i Ukrajine. On je takođe podsetio da je Moskva izgradila ove gasovode svojim novcem.

Euronews, Tanjug AP/Swedish Coast Guard via AP

Krajem septembra otkvirena su curenja na dva gasovoda, a lideri EU su upozorili da bi to mogla biti "sabotaža". Dok su gasovodi koji povezuju Rusiju i Nemačku još uvek sadržali nešto prirodnog gasa, EU je saopštila da curenje nije uticalo na snabdevanje gasom.

Rusija je ranije zaustavila dotok gasa do Severnog toka 1, dok Severni tok 2 još nije bio u funkciji.

Eksplozije koje su izazvale curenje snimili su seizmološki instituti i izmerili jačinu od 2,3 i 2,1 stepen po Rihterovoj skali, što odgovara "eksplozivnom teretu od nekoliko stotina kilograma", napisale su danske i švedske misije UN u pismu.

Do curenja je došlo u ekonomskim zonama obe zemlje i rezultiralo je izdizanjem prirodnog gasa na površinu vode.

Podsetimo, Severni tok 1 ima kapacitet da isporučuje 170 miliona kubnih metara gasa dnevno (ili 55 milijardi kubnih metara godišnje). Od početka ruske invazije na Ukrajinu gasovod se ne koristi u punom kapacitetu. Moskva je optužena za manipulisanje isporukom gasa nakon što je uvedeno šest paketa sankcija iz EU. Najveća količina gasa koja je od tada tekla kroz cevi bila je 20 odsto kapaciteta.

Severni tok 2, koji je izgrađen paralelno sa prvobitnim cevovodom, trebalo je da udvostruči svoj ukupan kapacitet na 110 milijardi kubnih metara godišnje. Ipak, nakon oštrih kritika Poljske, baltičkih država i Ukrajine, gasovod nikad nije proradio.