Igre 
Misterija "Severni tok" između motiva i optužbi: Soba puna "osumnjičenih", a svi tvrde da imaju "alibi"
Komentari05/10/2022
-21:30
Sabotaža Severnog toka neodoljivo liči na misteriju iz pera Agete Kristi. Svi prisutni mogli bi da imaju nekakav motiv za prekid dotoka gasa iz Rusije u Evropu, ali i alibi koji ih "pokriva" od optužbi. Najveći problem u ovom trenutku je, međutim, što ne postoji nepristrasni arbitar koji bi razotkrio ko je eksplozivom oštetio skupoceni gasovod. Zapadni zvaničnici gledaju u pravcu Rusije, dok iz Moskve stižu jasne optužbe da su zapadne zemlje odgovorne za oštećenja gasovoda.
Danska i Švedska su saopštile da je curenje iz gasovoda Severni tok u Baltičkom moru izazvalo eksplozije ekvivalentne onima kada bi eksplodiralo "nekoliko stotina kilograma eksploziva", preneo je "Gardijan". Ove zemlje su zajednički izveštaj podnele Ujedinjenim nacijama, a nemačke vlasti su, takođe, rekle kako veruju da su "snažne eksplozije odgovorne za sabotažu gasovoda".
Stručnjaci kažu da razmere štete, kao i udaljenost curenja na dva različita cevovoda, ukazuju na to da je "čin bio nameran i dobro orkestriran". Danski i švedski seizmolozi su naveli da su, pre nego što su oštećenja otkrivena, registrovane dve eksplozije u vodi, a ne pod morskim dnom. Pored toga, analitičari smatraju i kako je moguće da su štetu napravili uređaji koji su dostupni na komercijalnom tržištu, ali da je, s obzirom na obim i preciznost, verovatnije da je to uradio "akter sa pristupom sofisticiranijoj tehnologiji".
Euronews, Tanjug AP/Swedish Coast Guard via AP
Mada je uzrok oštećenja cevi manje-više izvestan, pitanje ostaje ko je krivac. Da bi se to utvrdilo, neophodno je znati potencijalnu dobit ali i rizike onih koji su uključeni u međusobno optuživanje - a tek tu nastaju prave komplikacije. I Zapad i Rusija imaju svoje teorije o tome ko može (i zašto) stajati iza eksplozija koje su oštetile gasovode.
Zašto bi Rusija uništavala svoj gasovod?
Države Evropske unije rekle su veruju da je šteta prouzrokovana sabotažom, ali nisu želele da imenuju bilo koga. Slično tome, Fatih Birol, šef Međunarodne agencije za energetiku, rekao je da je "veoma očigledno" ko stoji iza napada, ali nije rekao konkretno ko misli da je u pitanju. Iz SAD su rekli kako se "čini" da bi Rusiju trebalo kriviti za oštećenja gasovoda, naveo je britanski javni servis.
Nemački dnevnik "Velt" objavio je, na dan kada su otkrivena curenja, intervju sa načelnikom nemačke mornarice, mada je očigledno intervju urađen pre nego što su oštećenja otkrivena. On je za taj list naveo da je "Rusija izgradila značajan podvodni kapacitet na dnu Baltičkog mora, ali i Atlantskog okeana, jer tamo sada ima dosta kritične infrastrukture kao što su cevovodi ili podmorski kablovi za internet i komunikacije".
Pored Severnog toka, nedavno je izgrađen i novi gasovod između Norveške koja proizvodi gas i Poljske, koja pokušava da prekine oslanjanje na rusku energiju - sve to čini region veoma osetljivim i "bolnom tačkom" kada je u pitanju energetska bezbednost Evrope. Upravo na to je ukazala Kristin Berzina, viši naučni saradnik za bezbednost i odbranu u Nemačkom Maršal fondu.
Povezane vesti
"Rusija može da zastraši Evropljane aktom sabotaže, jer ako su u stanju da raznesu ove gasovode na dnu Baltičkog mora, mogli bi to da urade i sa novim cevima", navela je Berzina.
Još neki stručnjaci smatraju kako bi, ako je Rusija krivac, jedan od motiva mogla da bude želja da se pošalje svojevrsno upozorenje.
"Rusija možda upozorava i signalizira Evropi i Zapadu da je spremna da ošteti civilnu infrastrukturu. Napadi na gasovode danas bi mogli da nagoveste napade na podmorske kablove za prenos podataka sutra. Drugim rečima, Rusija signalizira da bi mogla da eskalira svoj hibridni rat u 'sivoj zoni', koji vodi protiv Zapada, time što bi od pokušaja dezinformacija došla do napada na infrastrukturu", navodi se u analizi na sajtu Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Takođe, dodaju eksperti iz CSIS, oštećenjem cevi koje prenose gase iz Rusije do Evrope, Moskva bi mogla da šalje poruku kako je ona ta koja je odlučila da prekine saradnju na polju energenata, a ne Evropa svojim sankcijama. Ovo se, doduše, donekle i kosi sa opštim verovanjem kako bi Rusija rado nastavila snabdevanje Evrope gasom ukoliko se podignu sankcije, jer to finansijski pogoduje i jednima i drugima.
Američki "Njujorks tajms" uvodi i dimenziju cene kao jednu od mogućih motivacija ukoliko je Rusija krivac. Navodi se da je, nakon vesti o curenju, cena gasa porasla gotovo 20 odsto, što pogoduje Rusiji koja se u velikoj meri finansira upravo od prodaje energenata.
Međutim, postoje i oni koji ukazuju na to da Rusija ne bi imala veliku motivaciju za uništenje gasovoda. Ukoliko je u pitanju zaista akt sabotaže koji je izvela Rusija, to bi značilo da su iz Moskve oštetili sopstvene cevovode na čiju izgradnju su potrošene milijarde, a napravio ih je, zajedno sa evropskim partnerima, Gasprom koji je pod kontrolom Kremlja, ocenjuje agencija Rojters. Navodi i da oštećenja gasovoda istovremeno znače i da Rusija gubi element uticaja na Evropu, jedan od malobrojnih koji su joj preostali sve i uz činjenicu da Severni tok nije pumpao gas u trenutku oštećenja.
Pored toga što se ukazuje na cenu gasovoda kao jedan od argumenata zašto Rusija ne bi želela da ga ošteti, pojedini analitičari navode i činjenicu da gas svakako nije išao ka Evropi. Profesor Rasel Džons sa Pens Stejt univerziteta rekao je za BBC kako "ne smatra verovatnim da bi bilo u interesu Rusa da detoniraju sopstveni gasovod", i da ne vidi motivaciju Moskve za tako nešto, jer "ukoliko hoće da uskrate dovod gasa, dovoljno je samo da prekinu sa snabdevanjem".
Povezane vesti
Kakvu korist ima Zapad od bušenja gasovoda pred neizvesnu zimu?
Iz Kremlja, očekivano, stigle su optužbe u kontrasmeru, odnosno ka zemljama Zapada. portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da su insinuacije o ruskoj umešanosti u eksplozije "glupost", i dodao da "Vašington ima motiv za ovakav potez, zbog toga što želi da proda veće količine prirodnog gasa Evropi". Takođe, Peskov je pozvao i međunarodne organizacije na istragu.
Ruski predsednik Vladimir Putin je, nakon Peskova, istakao kako Moskva smatra da bi SAD trebalo optužiti za oštećenja gasovoda. On je naveo da "sankcije nisu bile dovoljne za anglosaksonce, pa su prešli na sabotažu". Putin je dodao i da su "za sabotažu odgovorni oni koji će od nje profitirati", ne imenujući nikoga konkretno.
Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, sugerisala je da su se eksplozije desile u vodama vodama nad kojima, kako kaže, "Vašington ima punu kontrolu", odnosno blizu država koje su, kako je navela, "natocentrične".
Povezane vesti
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev, rekao je da "sabotaža na gasovodu Severni tok podseća na raniji napad na naftnu infrastrukturu u Nikaragvi 1983.godine, koji je podržala američka Centralna obaveštajna agencija (CIA)", prenosi Rojters. On je, ranije, izjavio da "Zapad ima istorijat kada su u pitanju napadi na gasovode".
Oni koji smatraju da bi SAD možda mogle biti odgovorne za oštećenje cevi, uglavnom ukazuju na istu stvar kao i ruski predsednik - činjenicu da bi, ukoliko nije zavisna od ruskog gasa, Evropa kupovala više gasa od SAD.
Među njima je i saradnik na Kolumbija univerzitetu Džefri Saks, koji je u intervjuu za Blumberg ukazao, nazvavši je "neobičnom", na izjavu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da je oštećenje gasovoda "sjajna prilika za Evropu da se reši energetske zavisnosti od Rusije". Saks je izjavio i da iza toga "možda stoje SAD i Poljska", kao i da "postoje direktni radarski dokazi da su američki vojni helikopteri, koji se inače nalaze u Gdanjsku, kružili iznad tog područja".
Tanjug/Danish Defence Command via AP
Daleko od toga da SAD negiraju da izvoze tečni prirodni gas u većim količinama u Evropu nego ranije, ali navode da imaju razloge za to. Američki izaslanik u UN Ričard Mils rekao je, prilikom sednice Saveta bezbednosti te organizacije, da su SAD povećale izvoz tečnog prirodnog gasa u poslednjih nekoliko godina zbog toga što "Rusija nije pouzdan snabdevač".
"Dakle, da, SAD sarađuju sa evropskim partnerima i našim saveznicima na povećanju njihove energetske otpornosti i obezbeđivanju alternativnih zaliha. Radimo na kratkoročnoj i dugoročnoj osnovi na rešavanju energetske bezbednosti i stabilnosti globalnih energetskih tržišta, ne samo za Evropu, već i za svet", rekao je Mils.
Da Vašington nije imao jasnu motivaciju za oštećenje gasovoda smatra i Oliver Aleksander, analitičar "open-sors" obaveštajnih podataka.
"Nešto veliko je izazvalo te eksplozije, što znači da bi to mogla biti Rusija. Teoretski, i SAD bi takođe mogle biti krivac, mada ne vidim motivaciju za takav čin", rekao je Aleksander za Rojters. Jesu SAD dugo pozivale Evropu da prekine sa oslanjanjem na ruski gas, dodao je on, ali Vašington nije imao neku očiglednu motivaciju da deluje baš sad, jer Severni tok više nije pumpao gas u Evropu u vreme kada je otkriveno curenje.
Kao da sve ove međusobne optužbe nisu bile dovoljne, internetom su krenule da kruže i drugačije teorije: na društvenim mrežama se deli video-snimak predsedsednika SAD Džoa Bajdena koji je 7. februara rekao da "SAD imaju načina kako da učine da Severnog toka 2 više ne bude, ukoliko Rusija pokrene invaziju na Ukrajinu".
Šta će se dalje dešavati?
Sednica Saveta bezbednosti UN sazvana je na zahtev Rusije povodom oštećenja gasovoda, a tokom ovog samita Moskva i Vašington su međusobno razmenjivali optužbe, preneo je VOA.
"Sasvim nam je jasno da je izvođenje sabotaže takve složenosti i obima izvan moći običnih terorista. Smatramo akcije oštećenja gasovoda namernom sabotažom protiv ključnog elementa energetske infrastrukture Ruske Federacije", rekao je na sastanku ruski ambasador Vasilij Nebenzja.
Mils je, sa druge strane, naveo je da "SAD kategorički odbijaju bilo kakvu umešanost u ovaj incident, kao i bilo kakve tvrdnje koje govore suprotno". On je optužio Rusiju da koristi Savet bezbednosti kao "platformu za pokretanje teorija zavere i dezinformacija". Takođe, Mils je naveo da je Rusija, otkako je pre sedam meseci izvršila invaziju na Ukrajinu, "više puta oštetila i uništila tamošnju civilnu infrastrukturu".
Zemlje Evrope su saglasne u tome da je neophodno nešto preduzeti kako bi se otkrio uzrok. nemačka, Švedska i Norveška formiraju zajednički istražni tim, a nemačka federalna policija BKA pretpostavlja da su prošlonedeljne eksplozije na gasovodima Severni tok bile "ciljani čin sabotaže" u koji su verovatno umešani državni akteri, objavio je nedeljnik Špigl, pozivajući se na pismo upućeno predstavnicima industrije.
Nemačka federalna policija je u pismu navela da još nema saznanja o tome ko stoji iza sabotaže, ali da "s obzirom na visoku kompleksnost za izvršenje tog dela i odgovarajućih priprema, aktivnost državnih aktera izgleda verovatna", navodi nemački list, a prenosi Rojters.
Ako i Rusija bude želela da pošalje sopstvenu inspekciju jer želi da utvrdi šta se desilo, niko je ne može sprečiti u tome, s obzirom na to da je infrastruktura u većinskom vlasništvu Gasproma. Prisustvo ruskih i zapadnih inspekcija na istom mestu, međutim, u trenutnoj situaciji kao da ne udvostručuje šansu da se zaista sazna uzrok i krivac eksplozije, već je prepolovljava.
Ko god da je pravi krivac za eksplozije kojima su oštećeni Severni tok 1 i Seveni tok 2, Ukrajina može da "profitira" od čitave situacije. Kijev je dugo pozivao Evropu da obustavi sve kupovine ruskih energenata, a onemogućavanje rada Severnog toka čini verovatnijim da će uspeti ovaj poziv Ukrajine za uvođenje potpunog embarga.
Preporuka za vas
Komentari (0)