Dijaspora jedne evropske države je treća po veličini u svetu, vlada pokušava da zaustavi odlazak stanovništva

Albanci su prijavljeni kao treća po veličini svetska dijaspora, posle onih iz Bosne i Hercegovine i Gvajane. Mali grad na severu zemlje, Kukeš, jedan je od najteže pogođenih ovom masivnom stopom migracije.

Procenjuje se da je do 40 odsto stanovništva migriralo padom komunizma 1991. godine. Čak i oni koji su se jednom vratili, spremni su da ponovo odu. 

Lul Nerguti je napustio Albaniju u svojim dvadesetim, nastanio se u Velikoj Britaniji i dobio britanski pasoš. Kada mu se majka razbolela, vratio se i uložio u građevinski materijal, ali njegov posao je sada blizu bankrota. Kaže da za osam meseci nije dobio nijednu narudžbinu.

"Veoma je teško, jer sam potrošio mnogo novca. Veoma sam uznemiren, ponekad razmišljam o tome da ostavim sve i odselim se, nije važno gde", rekao je Lul za Euronews.

Njegova situacija ilustruje poteškoće u regionu gde je nezaposlenost velika, i oko 20 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva. Mnogi vide emigraciju kao jedini izlaz, ali u gradskoj kući, gradonačelnik kateogrički odbija oznaku "grad duhova". On kaže da su lokalne i nacionalne vlade svesne izazova, i da aktivno rade na rešenjima.

"Pomažemo mladim ljudima koji su radili dve, tri ili pet godina kao migranti u Engleskoj, Nemačkoj ili negde drugde. Olakšavamo njihov povratak tako što im omogućavamo da ovde ne plaćaju lokalne poreze od jedne do tri godine. Pored toga, vlada izdvaja sredstva od pet hiljada evra za prvu fazu njihovog povratka", rekao je gradonačelnik Kukeša Safet Gjici.

Socijalna i ekonomska situacija je nekako drugačija u glavnom gradu zemlje, Tirani, mada i tu mladi kažu da su zabrinuti za svoju budućnost, a neki su odlučili i da deluju. Albanija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 2009, a pregovori su počeli tek prošle godine i biće dugi, dok su mladi nestrpljivi da se povežu sa Evropom.

Bez napretka, studenti-aktivisti kažu da će mladi poput njih nastaviti da traže u Evropi ono što u Albaniji ne mogu da nađu. Zalažu se za hitne promene u politici, društvenoj etici i pre svega obrazovnom sistemu.

"Ako želite da uništite zemlju, uništite njeno obrazovanje, i uništavate njene korene. Ono što očekujem od svoje vlade, dakle, jeste da ulaže u obrazovanje, ne samo na visokom nivou već i od samog početka", kaže Dragana Kurti, studentkinja međunarodnih odnosa.