Topla zima otela veliki adut Putinu iz ruku: Skladišta gasa ostala puna, ali to ne znači da Evropa nije i dalje ranjiva

Komentari

Autor: Euronews Srbija, AP, CNN, Bloomberg

20/01/2023

14:38

Topla zima otela veliki adut Putinu iz ruku: Skladišta gasa ostala puna, ali to ne znači da Evropa nije i dalje ranjiva - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Još otkako je ruski predsednik Vladimir Putin naredio trupama da napadnu Ukrajinu, jedno pitanje mučilo je evropske vlade više nego bilo koje drugo - šta ako Moskva zavrne gas? Prekid isporuke bio je adut na koji je ruski lider mogao da igra ukoliko se invazija oduži, a sankcije stisnu Moskvu, međutim, izuzetno blaga zima i temperature iznad proseka "otele" su ovu kartu Putinu iz ruku.

Da bi zagrejale svoje domove i napajale fabrike, mnoge evropske zemlje godinama su se oslanjale na ruski gas. Kako piše CNN, sa dolaskom zime građani zemalja koje nisu u direktnom ratu sa Rusijom mogli su da se zapitaju zašto se njihova sredstva za život žrtvuju u ime Ukrajine. Smatralo se da bi nacionalni lideri, osećajući pritisak u domovini, mogli da počnu da agituju da se sankcije ublaže ili da se uspostavi mir pod uslovima koji su povoljni za Moskvu.

"U Rusiji postoji tradicionalno gledište da je jedna od njenih najboljih prednosti u ratovanju opšta zima. Rusija je računala na zimsko smrzavanje kako bi Evropu opametila i ubedila javnost širom kontinenta da podrška Ukrajini nije vredna bola u njihovim novčanicima", rekao je Kir Džajls, viši konsultant u Čatam Hausu za CNN.

Međutim, rekordne temperature od Portugala i Španije do Skandinavije i Balkana negirale su potrebu Evropljana da troše zalihe energenata za grejanje svojih domova. U Budimpešti je na primer uoči Božića izmereno skoro 19 stepeni, a Novu godinu su Francuzi na jugozapadu zemlje dočekali sa temperaturama i do 25 stepeni Celzijusovih.

Iako će se klimatski stručnjaci saglasiti da su ovakve temperature rezultat klimatskih promena i da one nisu dobre kako po samu planetu, tako i po zdravlje ljudi, Evropa je, barem zasad, mogla da "odahne". Kao njihov rezultat, rezerve gasa na kontinentu su skoro pune, a zasluge za to ima i u činjenici da je Evropska unija pozvala potrošače da racionalizuju upotrebu energenata, piše Blumberg.

"Sprečen potpuni ekonomski slom"

Pre ruske invazije u Ukrajini, oko 40 odsto prirodnog gasa u Evropu je stizalo iz Rusije. Invazija je, međutim, podstakla zapadne vlade da Moskvi uvedu sankcije, istovremeno obećavajući da će ruskim energentima naći alternativu. Evropska unija zaustavila je uvoz ruskog uglja i sirove nafte, dok su isporuke gasa naglo pale.

Bez ruskog prirodnog gasa, EU se okrenula Norveškoj, Kataru, SAD i drugim dobavljačima. Norveška je, na primer, sada zamenila Rusiju kao najvećeg nemačkog snabdevača prirodnog gasa.

Put do potpunog odustajanja od ruskog gasa, međutim, i dalje je dugačak, ali je kombinacija različitih faktora naterala evropske lidere da predahnu barem ove zime.

"Opasnost od potpunog ekonomskog sloma je, koliko možemo da vidimo, sprečena", rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek tokom nedavnog putovanja u Norvešku.

Evropa je uspela da održi puna skladišta gasa, što, prema analitičarima i političarima, znači da je Putin izgubio veliki deo energetske poluge uticaja, ukazuje Asošiejtid pres. Pored toga, nešto ruskog gasa još uvek teče u Evropu kroz gasovode koji idu preko Ukrajine do Slovačke i ispod Crnog mora do Turske i dalje do Balkana.

"Energetska kriza sama po sebi nije završena, ali je vrhunac vanredne situacije izbegnut", rekao je Simone Taljapijetra, ekspert za energetsku politiku u briselskom tink-tenku Brojgel.

Evropa i dalje na oprezu

Potrošači bi mogli da izbegnu dalje ekstremne skokove cena, ali računi će ostati viši nego inače, jer su cene gasa i dalje daleko iznad onih koje su bile početkom 2021.

Takođe, kako ukazuje AP, Evropa bi i dalje mogla da bude ranjiva usled neočekivanih događaja kao što su akcidenti ili tehnički problemi na gasovodima ili terminalima za tečni prirodni gas (LNG), ekstremne vremenske prilike ili nizak nivo energije vetra ili hidroenergije.

Analitičari posmatraju i potražnju za energentima iz Kine, gde je potrošnja goriva opala tokom politike "nultog kovida" koja je oštro ograničavala kretanje kako bi se sprečilo širenje kovida 19. Pošto je Kina popustila ograničenja, potražnja za tovarima tečnog gasa mogla bi da poraste kasnije ove godine kada se talas kovida 19 smiri.

U tom slučaju, Evropa bi se suočila sa većim troškovima nabavke gasa, a najlošije bi prošle zemlje u Aziji i Africi koje nemaju dovoljno novca da se "takmiče".

Mađunarodna agencija za energetiku upozorila je Evropu da ne bude preterano samouverena, rekavši da bi scenario u kom Rusija prekida preostale isporuke i oporavak kineske potražnje mogao da ostavi Evropu bez gasa za sledeću zimu. IEA je pozvala na snažan pritisak na obnovljive izvore energije.

Iako je Putinov odgovor na gornju granicu cene nafte bio tih, on možda i dalje ima energetske karte na koje može da igra s obzirom na to da je Rusija veliki snabdevač naftom i i dalje šalje gas u Evropu, rekao je Loskot Stračota iz Centra za istočne studije.

"Generalno, odgovor je bio prilično slab, ali da li će to biti to. Energetska kriza nije nestala. Ne doživljavamo najgori scenario, ali faktori neizostavno nisu nestali", rekla je ona.