Igre 
Fregata "Admiral Gorškov" na putu oko sveta: Putin hipersoničnim raketama skreće pažnju sa vojnih neuspeha
Komentari09/01/2023
-20:00
Pre nekoliko dana održana je ceremonija uvođenja u službu ruske fregate "Adrmiral Gorškov" opremljene hipersoničnim raketama Cirkon. Na događaju je putem video-konferencije učestvovao predsednik Vladmir Putin i to u jeku kritika koje su Kremlj i rusko vojno rukovodstvo trpeli zbog pogibje ruskih vojnika u Makejevki.
Analitičari navode da nije slučajno izabran trenutak za predstavljanje novog ruskog oružja i da je ta ceremonija imala dvojaku ulogu: da skrene pažnju sa serije ruskih vojnih neuspeha u Ukrjaini i da poruči Zapadu da je Rusija dalje svetska sila. Međutim, upotreba novih raketa u Ukrajini je u ovom trenutku malo verovatna i izuzetno zahtevna, a o samim Cirkonima postoji mnogo nedoumica.
Fregata "Admiral Gorškov", koja je dobila ime po ruskom mornaričkom komandantu iz doba Hlandog rata krenula je na daleki put preko Atlantskog i Indijskog okeana i Sredozemnog mora, a sa sobom je ponela i rusku hipersoničnu raketu o kojoj se u prethodnim godinama mnogo govorilo – Cirkon. Putin je istakao da je ovo oružje sposobno da pouzdano zaštiti zemlju, prenele su RIA Novosti.
"Želeo bih da istaknem da ćemo nastaviti da razvijamo borbeni potencijal oružanih snaga, da proizvodimo perspektivne modele naoružanja i opreme koji će čuvati bezbednost Rusije u narednim decenijama", rekao je Putin.
profimedia
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je naveo da je posebnost Cirkona u tome što mogu garantovano da savladaju PVO i protivraketne odbrambene sisteme, dostižući brzinu veću od devet mahova sa dometom većim od 1.000 kilometara.
Rusko Ministarstvo odbrane u maju prošle godine objavilo je snimak lansiranja rakete Cirkon sa frigate "Admiral Gorškov" koji je cirkulisao i 4. januara uz netačne tvrdnje da je reč o aktuelnom lansiranju.
Kakve su zapravo mogućnosti Cirkona?
Raketa Cirkon je do sada testirana nekoliko puta. Iako o njenoj brzini i dometu postoje različiti podaci, zapadni analitičari navode da je svakako reč o oružju koje predstavlja veliki izazov za odbranu.
Povezane vesti
Savet za protivraketnu odbranu sa sedištem u SAD navodi da je Cirkon hipersonična krstareća raketa koja može da manevriše i koja ima domet između 500 i 1.000 kilometara. Ta neprofina organizacija navodi da je njena brzina osam maha, ili skoro 9.900 kilometara na čas. Hipersonične brzine su one iznad pet maha (3.836 kilometara na čas).
"Ako su te informacije tačne, raketa Cirkon bi bila najbrža na svetu, i bilo bi skoro nemoguće braniti se protiv takve brzine", piše na sajtu Saveta.
Takođe, ističe se i oblak plazme kao još jedna značajna karakteristika.
"Tokom leta, raketa je potpuno pokrivena oblakom plazme koji apsorbuje bilo koje zrake i radio frekvencije, što je čini nevidljivom za radare, a što omogućava projektilima da budu neotkriveni na putu ka met", navodi se.
Kada se tome doda mogućnost Cirkona da menja svoju putanju, onda to postaje veoma opasno oružje.
profimedia
Ali, tokom dosadašnjih testiranja, isplivavali su različiti podaci o mogućnostima Cirkona. Kako piše magazin The War Zone, rusko Ministarstvo odbrane je tokom testa 2020. godine navelo da je projektil dostigao brzinu veću od osam maha i da je leteo 280 milja (450 kilometara). Nakon testa prošle godine u maju raketa je navodno letela oko 620 milja (1.000 kilometara), što je u skladu sa tvrdnjama koje je Putin izneo o mogućnostima rakete 2019. godine. On je tada naveo i da će projektil moći da dostigne brzinu od devet maha.
Marina Miron sa odeljenja za studije rata na Kings koledžu u Londonu za DW napominje da Cirkoni mogu da nose bojeve glave od 400 kilograma i da je na njih moguće postaviti nuklearne bojeve glave. Ističe i njihovu trajektoriju koja je drugačija od balističkih projektila.
profimedia
Povezane vesti
Najnovije rakete nosiće fregata "Admiral Gorškov" koja ima i drugo naoružanje, kao šo su krstareće rakete Kalibar (koje nisu supersonične). Takođe, može da ispaljuje antibrodske rakete Oniks sa površine od 16 višenamenskih ćelija za vertikalno lansiranje. Fregata je naoružana glavnim topom 130 mm, i verzijom sistema zemlja-vazduh S-350 koji je prilagođen za mornaricu i koji nosi ime Redut, kao i torpedima.
Skretanje pažnje sa ruskih vojnih neuspeha
Ceremonija uvođenja novog broda u službu izgleda kao taktika odvlačenja pažnje nakon što je Rusija pretrpela velike gubitke u Makejevki i dok su buktale kritike u Moskvi na račun ruske vojske, ocenjuju analitičari. Kako prenosi CNN, taj događaj je pružio Putinu priliku da o nekoj temi govori na pozitivan način dok se ruske snage u Ukrajini suočavaju sa velikim gubicima. Podseća se i na gubitak jednog od najznačajnih ruskih brodova "Moskva", koji je potonuo u aprilu, što je bio veliki udarac za imidž ruske armije.
profimedia
Analitičar Karl Šuster kaže da je zbog toga "Admiral Gorškov" za Putina političko pitanje koliko i vojno.
Povezane vesti
"Putin pokušava da pokaže da Rusija ostaje globalni igrač, uprkos šteti koju trpi kao rezultat međunarodne osude zbog napada na Ukrajinu. On može da pokaže domaćoj publici da međunarodna reakcija nije toliko efikasna kao što to piše u zapadnim medijima, i da Rusija još ima prijatelje u ključnim oblastima. Kada je reč o međunarodnoj javnosti, on šalje signale da sankcije nisu uticale na sposobnost ruske mornarice i da Rusija ostaje globalna mornarička sila", naveo je Šuster za CNN.
I Marina Miron navodi da je očito da postoji želja za skretanjem pažnje sa Ukrajine i za predstavljanjem da je Rusija i dalje moćna: "Takođe, to je nemanjeno i domaćoj javnosti, da im pokaže da je Rusija sposobna i da ima oružje koje nema niko drugi".
Da li Cirkoni mogu da budu korišćeni u Ukrajini?
Magazin The War Zone piše da je jasno da uvođenje u službu fregate opremljene Cirkonom ima za cilj demonstraciju sile u kontekstu geopolitičke izolacije Rusije, ali ističe da se istovremeno ne zna da li će "Admiral Gorškov" i Cirkoni biti upotrebljeni tokom ruske invazije na Ukrajinu, iako to deluje malo verovatno.
"Iz ruske perspektive optimalni domet za raketu bi bio ukoliko bi se ispaljivala iz Crnog mora ka jugu Ukrajine. Ali da bi došao tamo, ruski ratni brod mora da prođe moreuz Bosfor koji kontroliše Turska, a Ankara je još u ranoj fazi rata rekla da neće dozvoljvati pristup stranim brodovima", navodi CNN.
I dok "Admiral Goškov" teoretski može da gađa Ukrajinu iz Sredozemnog mora, raketa bi u tom slučaju morala da pređe NATO države, što moglo da predstavlja veliku eskalaciju. The War Zone napominje i da ako bi raketa slučajno pala na teritoriju neke od tih država, to bi potencijalno značilo i da je jedno od najnovijih ruskih oružja došlo u ruke zapadnih obaveštajnih agencija.
Profimedia
Takođe, ako fegata nosi Cirkone, nije jasno koliko takvih projektila je zapravo na brodu, kao i koliko ih ruska vojska ukupno ima. Otvorena su i pitanja o pouzdanosti postojećih projektila i o tome koliki je kapacitet ruske vojne industrije za proizvodnju. Rusija je pogođena zapadnim sankcijama i zavisna je od strane elektronike.
Uprkos tome, američki zvaničnici su naveli Cirkon, kao i druga ruska hipersonična oružja, kao dokaz da je zemlja u toj oblasti napredovala. Sa druge strane, teško da jedan brod naoružan hipersoničnim projektilima može da bude pretnja masovnim mornaričkim snagama SAD i savenznika, ali bi potencijalno kretanje fregate blizu američke obale moglo da bude deo Putinove strategije da poveća ulog u ukrajinskom konfliktu, navodi Wašington post.
Koja još hipersonična oružja ima Rusija?
Ruska vojska već je koristila supersonične projektile u ratu u Ukrajini, i to u martu. To je bilo prvo poznto korišćenje novog oružja u borbenom okruženju. Portparol Ministarstva odbrane Igor Konašenkov je rekao da je raketa "Kinžal" (što na ruskom znači - bodež) uništila veliko podzemno skladište projektila i municije na zapadu Ukrajine.
"Hiperonične rakete imaju veći potencijal za probijanje odbrane i veću moć uništenja zbog veoma velikih brzina", rekao je tada vojni ekspert Vasilij Kašine za Euronews.
On je naveo i da je Moskva razvila nekoliko hipersoničnih oružja, i da je Kina testirala hipersoničnu jedrilicu, dok i Severna Koreja tvrdi da razvija projekte u tom smeru.
"Amerika u ovom momentu nema takvo oružje", naveo je Kašine.
Međutim upotreba Kinžala u Ukajini nije pružila Moskvi nikakvu stratešku prednost, istakao je drugi vojni ekspert Pavel Felgenhauer. "U osnovi, to ne menja ratište, ali sigurno ima efekat kada je reč o psihološkoj propagandi, da se svi uplaše", objasnio je.
Profimedia
Kada je reč o raketi Kinžal, prvi uspešan let je izvela 2018. godine, a rusko Ministarstvo odbrane je tada saopštilo da su pogođene sve mete koje su bile udaljene između 1.000 i 2.000 kilometara. Međutim, taj domet može biti i veći, zbog toga što se Kinžali ispaljuju iz aviona Mig-31.
Veliku pažnju izaziva i hiperonično oružje Avangard koje je Putin predstavio 2018. godine kao jedno od šest oružja nove generacije. Može da nosi nuklearni teret. Ruska agencija TASS tvrdi da raketa može da leti brzinom od čak 27 maha i da ima domet od oko 6.000 kilometara.
Komentari (1)
Goran
09.01.2023 20:11
Ovakvim vestima se takodje skrece paznja sa vojnih, ekonomskih i politickih neuspeha EU i USA. Da ne pominjem posrnulu i traljavu demokratiju istih.