Talasi sankcija zapljuskuju Rusiju: Putin traži slamku spasa, ali najteži udari će se tek osetiti

Kao odgovor na to što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu zapadne zemlje uvele su sveobuhvatne sankcije Moskvi koje su ciljale njenu sposobnost da finansira rat. Posebno su se na udaru našle politička, vojna i ekonomska elita. Samo Evropska unija uvela je devet paketa sankcija. Među najznačajnijim su isključenje vodećih ruskih banaka iz globalnog finansijskog sistema. Zamrznuto je oko 300 milijardi dolara rezervi centralne banke, a stotine stranih kompanija napustilo je Rusiju. Takođe, uvedene su sankcije i stroga kontrola izvoza robe pre svega za nabavku napredne tehnologije, ali i na uvoz ruskih energenata. Nakon svih ovih mera, otvoreno je pitanje koliko su sankcije zaista pogodile Rusiju? Dok u Kremlju pokušavaju da umanje uticaj mera kampanjom dezinformacija, stručnjaci ukazuju da su efekti ipak vidljivi, uz napomenu da bi najteži udarci tek mogli da uslede.

U oceni uticaja sankcija na rusku ekonomiju Savet Evrope navodi da procene iz različitih izvora pokazuju da restriktivne mere preduzete u Evropi i drugde protiv Rusije deluju onako kako se očekivalo, a da su rezultati vidljivi kroz ekonomske pokazatelje.

Svetska banka predvidela je da će se obim ruske ekonomije smanjiti za oko 4,5 odsto u 2022. godini, dok je MMF smatrao da će to biti nešto manje - 3,4 odsto. Da Rusija nije prošla bez posledica po ekonomiju priznao je i predsednik Vladimir Putin. On je rekao da će BDP Rusije biti smanjen za 2,5 odsto, međutim uz ocenu da se "zapadna kalkulacija o padu ruske ekonomije nije materijalizovala".

Vašington post piše da su za mnoge posmatrače van Rusije ti brojevi zbunjujući jer se čini da su razmere uticaja na Rusiju bile manje nego što se očekivalo. Da li to znači da sankcije ne funkcionšu? Kratak odgovor je - ne, ističe američki list ali dodaje da su stvari ipak komplikovanije.

Tanjug AP/Valery Sharifulin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

"Najvažnije, upamtite da zapadne sankcije i kontrola izvoza nisu u prvom redu namenjene da sklone boce viskija Džoni Voker sa polica u Sankt Peterburgu (mada bi to mogao da bude sekundarni efekat). One su osmišljene tako da ometaju ratne napore Rusije u Ukrajini", navodi se.

List napominje i da je  veliki deo tereta sankcija ublažen ruskim izvozom energije, ali da će i oštrica tog instrumenta biti otupljena zbog ograničenja nivoa cena.

Šta kažu glavni ekonomski pokazatelji za Rusiju?

U novoj analizi na sajtu Foreigh Affairs, potpredsednik Fondacije "Slobodna Rusija", i bivši zamenik ministra energetike Rusije Vladimir Milov ističe da je Putin uložio značajna sredstva u kampanju dezinformacija koja ima za cilj da obmane kreatore politika na Zapadu o stvarnim efektima koje sankcije imaju.

"Ali nemojte da imate dilemu, sankcije zapravo sputavaju rusku ekonomiju. A promovisanje mita da one nemaju efekte moglo bi da natera donosioce odluka da ih odbace, što bi dalo Putinu uže za spasavanje", naveo je Milov.

Kako dodaje, tvrdnje da je ruska ekonomija pokazala otpornost na sankcije proizilaze iz obmanjujućih makroekonomskih pokazatelja. Konkretno, kritičari sankcija pominju jačanje rublje, skromno smanjenje ruskog BDP-a i nisku nezaposlenost. Milov ipak ističe da te brojke ne pokazuju pravo stanje na terenu i analizira svaki od tih pokazatelja. 

AP Photo/Misha Japaridze, File

Kada je reč o nezaposlenosti, navodi da je ona po zvaničnoj statistici samo 3,7 odsto, što bi značilo da je 2,7 miliona državljana Rusije nezaposleno. Ipak, kaže da je realnost da je na kraju trećeg kvartala prošle godine skoro pet miliona radnika u Rusiji bilo izloženo različitim oblicima skrivene nezaposlenosti. Najvažnije je da je 70 odsto njih bilo na neplaćenom odsustvu, a Milov napominje da to znači da je zapravo 10 odsto ruske radne snage bez posla. "To može da se poredi sa najgorim stopama iz devedesetih godina", ocenio je.

Navodi da je kurs rublje takođe obmanjujuća statistika jer je valuta ojačala zbog toga što je vlada otežala ruskim preduzećima i pojedincima da povlače novac i da ga konvertuju. Takozvana "snažna rublja" je podržana drakonskom kontrolom valute i padom uvoza, a ta politika je teško pogodila određene industrijske sektore. Milov kao primer navodi da je proizvodnja čelika smanjena za više od sedam odsto u 2022. godini.

Analizirajući pad BDP-a, Milov objašnjava da bi trebalo imati na umu da zvanične cifre uključuju rastuću proizvodnju u vezi sa vojskom. "Novi tenk koji je poslat na front i odmah pogođen ukrajinskom raketom Džavelin i dalje se računa kao doprinos ruskom BDP-u", naveo je. Ipak ističe da je verovatno najbolji pokazatelj ruske ekonomske ektivnosti prihod iz izvora koji nisu u vezi sa izvozom nafte i gasa. Ta cifra smanjena je za čitavih 20 odsto u oktobru 2022. u odnosu na isti mesec prethodne.

profimedia

Napominje da su i cifre koje pokazuju nivoe inflacije takođe obmanjujuće, odnosno da postoji razlika između zvaničnih podataka i iskustva ljudi čiji se standard naglo pogoršava. Kako pokazuje anketa privatne istraživačke kompanije Romir iz oktobra prošle godine, 68 odsto Rusa je primetilo smanjenu ponudu robe u radnjama. Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja je naveo da je 35 odsto Rusa moralo da smanji potrošnju na hranu, a Fondacija za ispitianje javnog mnjenja ukazuje da samo 23 odsro građana smatra da je njihova lična finansijska situacija dobra.

Veliki udarci za rusku industriju - šta je sa gasom i naftom

Prema pisanju Njujork tajmsa najvidljiviji i najdramatičniji uticaj sankcija bio je na proizvodnju, sektor koji zapošljava 10 miliona Rusa. Autoindustrija čini veliki procenat tih radnika: proizvođači automobila zapošljavaju 300.000 Rusa, pokazuju podaci statističke agencije, a udruženje koje zastupa njihove interese kaže da do 3,5 miliona više radi u srodnim industrijama.

Do septembra, proizvodnja u automobilskoj industriji je pala za 77 procenata u odnosu na prethodnu godinu, dok je prodaja automobila opala za 60 procenata u poređenju sa istim periodom 2021. Primarni razlog je taj što ruske industrije u velikoj meri zavise od zapadnih komponenti.

profimedia

Kada je reč o onome što ljudima obično prvo padne na pamet kada je reč o Rusiji, a to je proizvodnja gasa, ona je smanjena za 20 odsto, na rekordno niskih 412,6 milijardi kubnih metara, a ako se trenutni trendovi nastave i u ovoj godini, izvoz bi mogao pasti za dodatnih 25 odsto. 

Prema rečima generalnog direktora "Gasproma" Alekseja Milera prošle godine izvoz kompanije na ključna strana tržišta opao je 46 odsto, dostigavši najniži nivo u istoriji kompanije. Gotovo ceo pad izvoza otpada na zemlje EU, kojima su isporuke zbog sankcija smanjene dva i po puta, na najniži nivo od početka veka.

Drugi značajan energent koji se vezuje za Rusiju je nafta, a zapadne zemlje izašle su sa ograničenjima cena. Ipak, ovog meseca je cena barela "Urals" nafte (standard mešavine ruske nafte) na izvoznoj luci Primorsk na Baltičkom moru opala na 37,80 dolara, u odnosu na Brent naftu koja se zadržala na 78,57 dolara. Jutarnji prenosi tumačenje Gregorija Brua sa Jejla, koji proučava istoriju trgovine naftom i koji je rekao da je na pad cene ruske "Ural" nafte najviše uticao pad potražnje u Kini.

profimedia

Kako se navodi, ako ne dođe do brzog povećanja potražnje za ruskom naftom od strane Kine i Indije, Putinov režim mogao bi da se suoči sa drastičnim padom izvoznih prihoda što bi mu dodatno otežalo finansiranje rata u Ukrajini, a moglo bi da izazove i unutrašnje probleme. 

Opasni efekti po Moskvu koji nisu finansijski vidljivi

Profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu Predrag Bijelić smatra da je po Rusiju kratkoročno gledano situacija bolja nego što su mnogi predviđali, ali dodaje da bi na srednji, a posebno na duži rok sankcije mogle značajnije da pogode Rusiju.

"Rublja je stabilizovana, taj deficit nije toliko značajan koliko se očekivalo, zato što ni sankcije nisu bile potpune", rekao je on, ali je napomenuo da bi najveći udarac za Rusiju bila zabrana izvoza nafte i gasa, jer su to  najznačajniji proizvodi koje Rusija izvozi na evropsko tržište.

"Ali to EU nije bila spremna da odmah preduzme, jer je zavisna od tih energenata. Izvoz nafte i gasa je išao, delom što i te sankcije nisu bile potpune, a delom zato što su našli neke mehanizme da to kratkoročno stabilizuju. Postojala je značajna simbioza jer je EU jeftino dobijala te energente i time su gradili svoju konkurentnost", kaže Bjelić za Euronews Srbija.

Prema mišljenju Bjelića, svi trgovinski delovi sankcija, gde je Rusiji zabranjen uvoz tehnoloških proizvoda, pa čak i tranzit, značajno su pogodili zemlju.

Tanjug/AP/Seth Wenig

"Ima raznih procena o gubicima Rusije od početka rata i uvođenja sankcija. Jedan način na koji bi mogli da gledamo, to je gubitak u izvozu koji doživljavaju, koji za sada nije toliko značajan, zato što i kad manje izvoze energente, zbog rasta cene oni su tu imali značajan priliv", kaže on. 

Međutim, on navodi da su opasniji efekti koji nisu finanasijski vidljivi.

"Privredni sistem u svetu je danas takav da su sve zemlje integrisane, ne samo male, kao Srbija. I Rusija i Kina su visoko integrisane i zavise od svetske privrede. Gubitak kontakata trgovinskih, investicionih, tehnoloških sa tom celinom neće vas razoriti, ali na srednji i dugi rok počećete da zaostajete. Veliki problem je što kod trgovine najvažniji efekat je efekat promene tog trgovinskog režima - uslovi pod kojima se trgovina obavlja. Rusija i EU su imale preferencijalni režim trgovine i sad se od toga odustaje i kod trgovine je bitno pitanje na koji period je to, koliko će trajati. Ti odnosi će morati da se uspostave, sad je pitanje pod kojim uslovima, zato što je to okvir poslovanja kompanija, firmi koje ili mogu ili ne mogu da izvoze u zavisnosti od tih uslova. I za samu trgovinu nije povoljno da se taj režim tako naglo menja zbog tih potresa. Ako se to ispostavi da će trajati na duži period, onda može da dođe do preorjentacije čitavih globalnih trgovinskih tokova", objašnjava Bjelić. 

Kakve su prognoze za 2023. godinu

Stručnjaci veruju da bi gubitak investicija, tehnologije i veština zbog sankcija mogao da odjekne kroz generacije, lišavajući mnoge Ruse šanse za bolju ekonomsku budućnost. 

I prema prognozama Saveta Evrope ruska ekonomija će nastaviti da se smanjuje u 2023. Predviđa se da će njen BDP opasti za 2,3 odsto na godišnjem nivou u najboljem scenariju i za 5,6 odsto u najgorem scenariju. Da bi ruski budžetski deficit mogao da bude veći od planiranih dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023, strahuje i ruski ministar finansija Anton Siluanov jer gornja granica cene nafte smanjuje izvozne prihode Rusije.

Kako je objasnio, smanjenje obima izvoza energije je moguće jer neke zemlje izbegavaju kupovine od Rusije, a Moskva se trudi da razvije nova tržišta, što je proces koji će diktirati povrat ruskog izvoza.

"Ograničena cena je značajna utoliko što one zemlje koje su postavile plafon neće imati isporuke... Da, troškovi logistike će se povećati. Kao rezultat toga, mogu biti promenjeni popusti", rekao je Siluanov.

profimedia

Da će situacija sa naftom i gasom biti značajna za rusku ekonomiju smatra i profesor Bjelić.

"Sa ograničenjem cene evropskih zemalja i Rusija preduzima meru da neće isporučivati gas tim zemljama koje ograniče cenu. Znači to može dovesti do smanjenja izvoza tog energenta, ne sankcije, nego samoogreničenje od strane Rusije", naglašava on.

Prema njegovim mišljenju, efekat sankcija na duži rok zavisiće pre svega od toga koliko će njihov režim biti strog i da li će se značajnije primenjivati.

Vladimir Milov napominje da će Putin verovatno pokušati supstituciju uvoza, ili favorizovanje domaće industrije i smanjenje oslanjanja na uvoz određenih proizvoda, ali i preusmeravanje investicionih i trgovinskih tokova u Aziju. Dodaje da bi mogao da proba da zaobiđe sankcije Zapada tako što bi nabavljao poluprovodnike i drugu robu od Turske, ali da nijedan od tih pristupa neće rešiti probleme Rusije.

Kako zaključuje, kreatori politika na Zapadu moraju da urade detaljnu analizu uticaja sankcija, a iznad svega moraju da budu strpljivi.