Kovačević: Cilj Akcionog plana za Zapadni Balkan da se broj izbeglica smanji, ali Fronteks tu neće mnogo pomoći

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/12/2022

19:14

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za Zapadni Balkan koji uključuje upravljanje granicama kao odgovor na povećan broj neregularnih prelazaka granica EU. Osim što se od zemalja regiona zahteva da viznu politiku usklade sa evropskom, predloženo je i pojačano raspoređivanje Fronteksa na granicama EU sa zemljama Zapadnog Balkana. Nikola Kovačević, pravnik čija su specijalnost pitanja migranata rekao je za Euronews Srbija da je cilj Evropske unije da se broj izbeglica smanji, ali da Fronteks tu neće mnogo pomoći.

Istočna granica Evropske unije u poslednjih nekoliko meseci bila je u fokusu Brisela jer je broj migranata koji je preko zapadnobalkanske rute stigao u EU drastično porastao. Kako bi se ovo pitanje rešilo, Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za Zapadni Balkan koji se zasniva na pet stubova u okviru kojih je predloženo čak 20 operativnih mera. Predloženo je pojačano raspoređivanje Fronteksa na granicama EU sa zemljama Zapadnog Balkana, a evropski zvaničnici napominju da će u okviru novog mandata Fronteks po prvi put biti raspoređen i između zemalja regiona.

"Nije ovo zapravo ništa novo. Ovo je nešto što smo imali prilike da slušamo mesecima, ako ne i godinama unazad i to je zapravo ta težnja Evropske unije koja već nekoliko godina prolazi kroz reformski proces tog zajedničkog sistema azila i cela ideja iza ovih predloga mera jeste da se broj ljudi koji dolaze u Evropu, koji su pretežno izbeglice, smanji. Ove nove nove mere su možda malo više u prvi plan istakle Fronteks koji nije neka novina - Fronteks je u Srbiji od juna 2021. godine, uskoro dolaze u Crnu Goru, već su u Makedoniji tako da su raspoređeni u zemljama koje su kandidati za članstvo", rekao je Kovačević.

On je istakao da je na spoljnim granicama EU loša situacija, a naglasio je da je jedna dobra mera koja je rešenje za ovu situaciju, a koja postoji u Akcionom planu - da se pomogne i Srbiji i svim drugim zemljama da razviju svoje sisteme azila.

"Kad uporedite način kako se tretiraju ljudi koji dolaze sa Bliskog istoka ili Afrike i kako je Evropa na divan način prihvatila milione Ukrajinaca i nastaviće to da radi, i treba da nastavi to da radi, jasno je da nije nemoguće upravljati velikim prilivom ljudi. Sa druge strane strane stalno imate nove mere, sastanke, deklaracije, pojačavanje, finansiranje i koje kako da kažem već odavno od Evrope napravilo jednu tvrđavu, a sada će verovatno još više da se ojačaju", rekao je on.

Govoreći o Frontekstu, Kovačević ističe da je reč o vrlo važnoj agenciji koja ima veliku ulogu u suzbijanju kriminala, krijumčarenja, trgovine ljudima, ali podseća i da je ova agencija bila vezana za brojne takozvane "pušbekove" na granicama.

"Ne znam kako mogu da se sprečavaju ilegalne migracije izbeglica, jer izbeglice ne mogu da budu ilegalne i ne znam da li ste čuli da je neko Ukrajince nazvao ilegalnim migrantima koji takođe nisu ostali samo u Poljskoj, Litvaniji ili Letoniji, već su prihvaćeni svuda u Evropi. Uloga Fronteksa je važna, ali u ovom kontekstu neće pomoći ništa. On je nekim situacijama bio pod udarom istražnih organa jer je bio umešan u "pušbek" operacije u Grčkoj. Povukao se iz Mađarske i postavlja se pitanje kako Frontes odlučuje na kojoj granici će da se postavi. To je još uvek jedna kontroverzna agencija EU kada je reč o zaštiti ljudskih prava izbeglica iz Afrike i Azije", istakao je on.

Kada je reč o usklađivanju vizne politike sa Evropskom unijom, Kovačević kaže da postoji spisak od dvadesetak zemalja sa kojima Srbija ima bezvizni režim, a među njima su na primer i Rusija i Kuba.

"Dve su stvari koje su važne, Srbija ima pravo da ustanovi sa kim hoće vizni i bezvizni režim, ali isto tako Srbija ima obavezu prema susednim zemljama da spreči da se taj problem ne pravi kao što se to desilo s velikim brojem Indijaca i Tunišana koji su u jednom momentu krenuli ka EU. Ono što je važno da se istakne jeste da taj bezvizni režim koji pre svega podrazumeva vazdušni saobraćaj je jedan mali procenat, da većina i dalje dolazi kopnenim putem iz pravca Turske, Jordana, Libana, preko Bugarske, Grčke tako da u suštini i da se uskladi sve na savršen način ne mislim da će to rešiti problem", zaključio je on.