Kazna za Mađarsku otkriva pukotine u EU: Blok koji predvode Francuska i Nemačka "umekšava stav" prema Orbanu
Komentari08/12/2022
-18:41
Francuska i Nemačka, zajedno sa Italijom, predvode grupu od 12 zemalja koje pozivaju Evropsku komisiju da preispita svoju odluku o zamrzavanju fondova za Mađarsku u iznosu od 7,5 milijardi evra, piše "Politiko".
Ove zemlje tvrde da je Budimpešta ostvarila veći napredak u primeni mera u borbi protiv korupcije, nego što to Brisel priznaje, a konačna odluka o ovoj "kazni" trebalo bi da bude donesena do 19. decembra. U međuvremenu, Mađarska je u utorak blokirala odluku o zajmu EU Ukrajini u iznosu od 18 milijardi evra, pa su na račun Budimpešte još jednom stigle optužbe da "zloupotrebljava veto".
Evropska komisija, podsetimo, odlučila je da Savetu preporuči da Mađarskoj budu zamrznuta sredstva iz budžeta EU ako ne ispuni mere za zaštitu vladavine prava. U tom saopštenju navodi se da je Mađarska preuzela brojne reforme, ali da nije uspela adekvatno da primeni apekte 17 neophodnih "popravnih mera". Politiko, međutim, piše da podrška najmoćnijih zemalja bloka dovodi u sumnju ukupnu posvećenost EU da kazni vladu Viktora Orbana.
Kako se navodi, pomenuta grupa zemalja smatra da ako se ne sprovede nova procena, neće postojati kvalifikovana većina u Savetu EU za zamrzavanje sredstava. Na sastanku ambasadora EU prošle nedelje, Francuska i Nemačka se nisu saglasile sa EK i tvrdile su da Orbanova vlada sprovodi reforme protiv korupcije, pa smatraju da bi to trebalo da se odrazi na smanjenje udela zamrzavanja, koji je trenutno ekvivalentan 65 odsto kohezionih fondova.
"Treba primetiti da su mađarske vlasti ostvarile napredak. Izvestan broj reformi je preduzet, dodatni reformativni koraci se očekuju", rekao je zvaničnik francuskog Ministarstva finansija.
Ministri finansija EU trebalo je da o ovom pitanju razgovaraju upravo u utorak, međutim, kako su naveli zvaničnici, to je skinuto sa dnevnog reda, a u fokusu se našla odluka mađarskog ministra finansija Mihalija Varge koji je potvrdio protivljenje svoje vlade kreditnoj podršci Ukrajini, zbog čega će blok sada morati da traži alternativno rešenje.
"Nismo bili u mogućnosti da usvojimo paket u celini, ali nećemo biti obeshrabreni. Naša ambicija ostaje da počnemo isplate Ukrajini u januaru", rekao je češki ministar finansija Zbinek Stanjura.
Traži se nova procena
Vlada Viktora Orbana, koja je godinama u sukobu s Briselom zbog optužbi za nazadovanje demokratije, zamrzavanjem fondova mogla bi da izgubi preko potreban novac, dok je suočena s padom vrednosti forinte, rastom inflacije i usporavanjem ekonomskog rasta, pisali su svetski mediji.
Mađarska je prema ranijem dogovoru s Komisijom trebalo da preduzme mere u vezi s nekim od ključnih problema do 19. novembra, navodi Rojters, ukazujući da evropski zvaničnici kažu da je preliminarna procena pokazala da Budimpešta nije uradila dovoljno. Međutim, nisu svi saglasni sa tim.
Iako je uglavnom bilo razumevanja za odluku Komisije kada je reč o preporuci zamrzavanja fondova, pitanja su bila oko "proporcionalnosti zamrzavanja", obrazložio je francuski zvaničnik. Dve evropske zemlje su tražile od EK da izvrši novu procenu stanja od 19. novembra, kako bi uključile reforme koje je Orbanova vlada usvojila od tog datuma. Još nije jasno da li će Komisija usvojiti revidiranu procenu, piše Politiko.
Ako se do 19. decembra ne donese odluka, proces sankcionisanja bi jednostavno prošao bez zamrzavanja fondova. To bi se smatralo nepoželjnim, s obzirom na to da je to prvi put da EU na ovakav način pokušava da obuzda "nazadovanje demokratije" u nekoj zemlji članici.
"To bi bila potpuna katastrofa", izjavio je neimenovani visoki diplomata EU.
A kako navodi "Politiko", mekši stav Francuske i Nemačke će verovatno uzrokovati sukob sa grupom zemalja, uključujući države Beneluksa, Dansku, Švedsku i Letoniju, koje podržavaju procenu Komisije da su u Mađarskoj ostali rizici od korupcije i da bi svih 7,5 milijardi evra trebalo da bude blokirano.
"Komisija je najbolje pozicionirana da to proceni i mi ćemo za sada pratiti Komisiju. Slažemo se u Savetu oko principa, samo raspravljamo o obimu zamrzavanja fonova”, rekao je jedan od diplomata druge grupe zemalja.
Zvaničnici Evropskog parlamenta, koji su se dugo pozivali na mere Komisije kako bi kaznili Orbanovo "demokratsko nazadovanje", zabrinuti su da bi Savet EU mogao da oslabi taj predlog.
"Vlade EU sada ne smeju da odustanu. Orban više ne može da se izvlači sa svojim pokušajima ucenjivanja. Pozivamo države članice da organizuju većinu koja se zalaže za vladavinu prava i protive se Orbanovom pokušaju da oslabi evropsku solidarnost i demokratiju”, iskazao je svoj stav poslanik nemačke partije Zelenih Rasmus Andersen.
Veta (ni)je bilo
A Mađarska je u utorak blokirala odluku o paketu pomoći Ukrajini u vrednosti od 18 milijardi evra i tako primorala Evropsku komisiju i EU da traže alternativno rešenje kako bi Ukrajina dobila finansijsku pomoć u januaru. Mađarski veto značio je da su odluke o svim ostalim predmetima na dnevnom redu ministara finansija odložene, među njima i odluka o zamrzavanju 7,5 milijardi evra.
Komisija će razmotriti kako da "obezbedi rešenje za Ukrajinu već od januara", rekao je komesar EU za budžet Johanes Han tokom sednice ministara finasija. To bi podrazumevalo takozvanu poboljšanju saradnju tj. pravni put za izbegavanja veta, rekli su zvaničnici EU.
"Viktor Orban zloupotrebljava pravo veta kao niko pre... Čak kao taoce drži fondove namenjene ukrajinskim bolnicama. Viktor Orban nije mogao danas da da lepši poklon Putinu", rekao je Danijel Frond, nemački političar, član partije Zelenih u Evropskom parlamentu, prenosi AP.
Međutim, u saopštenju mađarskog ministarstva navedeno je da o tom pitanju ni nije bilo glasanja, pa Mađarska nije stavila veto ni na šta. Mađarska vlada je, kako je navedeno, jasno izrazila svoje protivljenje zajedničkom zaduživanju, preneo je sajt "Hangari tudej". I sam Orban je izveštaje o mađarskom vetu nazvao "lažnim vestima".
"Mađarska je spremna da pruži pomoć Ukrajini, na bilateralnoj osnovi", rekao je on, dodajući da obezbeđivanje pomoći na način na koji to želi ostalih 26 zemalja nije rešenje.
Ukrajinskoj vladi, inače, hitno je potreban paket pomoći kako bi uravnotežila svoj budžet, a EU je pod pritiskom Kijeva i Vašingtona da isporuči sredstva, piše Politiko.
Komentari (0)