Analiza američkih obaveštajaca: Rusi i Ukrajinci pokušaće da se pregrupišu, nema kapaciteta za jake borbe tokom zime

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Rojters, Njujork tajms

15/12/2022

18:30

Analiza američkih obaveštajaca: Rusi i Ukrajinci pokušaće da se pregrupišu, nema kapaciteta za jake borbe tokom zime - Copyright Tanjug/AP Photo/LIBKOS

veličina teksta

Aa Aa

Američki obaveštajci očekuju da će se smanjeni tempo borbi u Ukrajini nastaviti u narednih nekoliko meseci, a istovremeno ne vide dokaze o smanjenoj želji Ukrajinaca za otporom, uprkos napadima na njihovu infrastrukturu, rekla je direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns.

"Već vidimo neku vrstu smanjenog tempa sukoba, i očekujemo da će se to verovatno nastaviti u narednim mesecima", navela je Hejns na Reganovom forumu nacionalne odbrane u Kaliforniji.

Ona je dodala da će i ukrajinska i ruska vojska pokušati da se pregrupišu i dopune zalihe kako bi se pripremile za kontraofanzivu posle zime, ali se postavlja pitanje kako će to izgledati.

"Prilično smo skeptični po pitanju ruske spremnosti da to urade. U tom vremenskom okviru, veću prednost bismo dali Ukrajincima", istakla je, prenosi Rojters.

Upitana o efektima ruskih napada na elektroenergetsku mrežu Ukrajine i drugu civilnu infrastrukturu, Hejns je rekla da je cilj Moskve bio delimično da smanji želju Ukrajinaca za otporom, ali da se "trenutno ne vide nikakvi dokazi da uspevaju u toj nameri".

Ona je rekla da Rusija takođe želi da utiče na kapacitet Ukrajine da se "bori na više različitih frontova odjednom", ali je dodala i da ekonomija Kijeva trpi velike gubitke.

"Očigledno, to vremenom ima uticaja, ali on zavisi od toga šta su sve Rusi sposobni da urade, zatim od otpornosti same infrastrukture, kao i od našeg kapaciteta da pomognemo Ukrajincima da je brane", navela je Hejns.

Dodala je da se čini kao da Rusija "prilično brzo troši zalihe što je neobično, jer izgleda kao da nisu u stanju da sami proizvedu onoliko koliko troše u ovoj fazi, pa zato odlaze u druge zemlje u pokušaju da nabave oružje i municiju".

Analizu sličnu ovoj koju su napravili američki obaveštajci nudili su i drugi eksperti prethodnih dana, pa je uglavnom konsenzus u stručnoj javnosti da Rusija jednostavno nema dovoljno kapaciteta za nastavak jake ofanzive tokom zimskog perioda, već da će iskoristiti to vreme za pregrupisavanje.

Sa druge strane, ukrajinske snage su dolaskom jeseni krenule u kontraofanzivu, i oslobodile dobar deo do tada okupiranih teritorija, a kruna njihvoog uspeha bio je povratak kontrole nad Hersonom. Vojni analitičari na sajtu "Atlantic Council" smatraju da je ključno za vlasti u Kijevu da tokom zime zadrže položaje koje su uspeli da povrate u kontraofanzivi.

Makron: Neophodno pružiti bezbednosne garancije Moskvi

Iako stručnjaci predviđaju "rat u sporijem tempu" tokom zimskih meseci, priče o potencijalnom primirju ili oživljavanju mirovnih pregovora (koji su prvih meseci rata započeti, ali ubrzo prekinuti), zamrle su u poslednje vreme. Ipak, neki evropski zvaničnici i dalje ne odustaju, i nude svoje viđenje uslova koje bi bilo neophodno ispuniti ukoliko se Kijev i Moskva vrate za pregovarački sto.

Francuski predsednik Emanuel Makron, tako, nedavno je naveo da je "suštinsko pitanje u bilo kakvim mirovnim pregovorima kako da se Rusiji pruže bezbednosne garancije, s obzirom na zabrinutost Moskve u vezi NATO".

On je, govoreći za francusku televiziju TF1, ponovo pokrenuo temu kojom se bavio još pre ruske invazije na Ukrajinu, i rekao da "moramo da pripremimo šta smo spremni da uradimo, kako da zaštitimo naše saveznike i države članice i kako da damo garancije Rusiji onog dana kada se vrati za pregovarački sto".

"Jedna od suštinskih tačaka kojom treba da se pozabavimo, kao što je predsednik Putin uvek govorio, jeste strah Moskve da će NATO doći do njenih vrata, i razmeštanje oružja koje bi moglo da ugrozi Rusiju", dodao je Makron za TF1.

Ovaj intervju je emitovan kada je Makron odlazio u posetu SAD, tokom koje je nastojao da podvuče nedvosmislenu francusku podršku "ukrajinskom cilju", i obećao je veću francusku podršku, a američki predsednik Bajden je ukazao na uslovnu otvorenost za razgovor sa Putinom.

Nije bilo trenutne američke reakcije na izjave gospodina Makrona, ali se čini da one izlaze iz okvira onoga što su SAD do sada nudile Putinu p pitanju potencijalnih pregovora, prenosi "Njujork tajms".

Arahamija: Pregovori tek kad napuste teritoriju naše zemlje

U reakciji koja nimalo ne čudi, šef ukrajinske pregovaračke grupe u razgovorima sa Rusijom, David Arahamija, oštro je komentarisao Makronov predlog na društvenoj mreži Telegram.

Arahamija je rekao da ono što Rusija treba da uradi da bi pregovori počeli jeste da "napusti teritoriju naše zemlje, plati reparacije kazni sve ratne zločince i dobrovoljno odustane od nuklearnog oružja".

Poslednji od ovih zahteva bio je jasna referenca na Budimpeštanski memorandum, potpisan 1994. godine, prema kom je Rusija bila među državama koje su garantovale Ukrajini "nezavisnost i suverenitet u postojećim granicama", u zamenu da Kijev odustane od svog nuklearnog arsenala. Smatra se, međutim, da Putin ignoriše ovaj sporazum.

Od 2019. godine, kada je proglasio potrebu za ponovnim iscrtavanjem "bezbednosne arhitekture" između EU i Rusije, Makron je insistirao na potrebi da Rusija bude uključena u novi evropski "poredak stabilnosti".

Takođe, u nedavnom intervjuu za američki CBS francuski lider je rekao da "održava redovne razgovore i direktan kontakt sa Putinom, jer veruje da je to najbolji način da se nastavi interakcija održavanja direktnog kanala, kao i da je izolacija najgora stvar za vođu kakav je on".