Makron je stigao u SAD - poseta koja se prati sa pažnjom: Tri dana za pet ključnih tema, od kojih ni jedna nije laka

Francuski predsednik Emanuel Makron sleteo je u Vašington u trodnevnu državnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama. Ova poseta prati se sa velikom pažnjom, ne samo zato što Makron u Ameriku dolazi u trubulentnom periodu kada je u pitanju svetska politka, već i zato što je odnos dvojice lidera imao buran početak. Kako god da je bilo na početku, nije prošlo neopaženo da je Makron zapravo prvi evropski lider koga je Bajedn pozvao u državnu posetu Americi od kada je predsednik. 

Makron je, naime, nakratko opozvao francuskog ambasadora u SAD prošle godine, kada je Bela kuća objavila sklapanje dogovora o prodaji nuklearnih podmornica Australiji, čime je poništen ugovor koji je Francuska imala sa tom zemljom o prodaji podmornica na dizel pogon. Međutim, usledio je oporavak u odnosima i Makron je vremenom postao jedan od najvećih saveznika američkog predsednika. 

Poseta će trajati tri dana, a ovonedeljni sastanci u Vašingtonu uključuju razgovore dvojice lidera u Ovalnoj kancelariji, zvaničnu večeru, konferenciju za novinare, a teme kojima će se baviti ima dosta. Rat u Ukrajni svakako je u centru, ali i pitanje inflacije, Kine i energije.

Rat u Ukrajini

Prognoze odnosa Amerike i Francuske nisu bile ružičaste kada je u septembru 2021. godine Vašington najavio savez AUKUS sa alijansom Australije i Ujedinjenog kraljevstva, zbog čega je Pariz lišen ugovora vrednog više od dve milijarde evra za snabdevanje Kanbere podmornicama. Međutim, Ukrajina je sve ovo promenila. 

Invazija Rusije na svog istočnog suseda preokrenula je odnose, a Makron je isplivao kao jedan od glavnih saveznika SAD u Evropi. Ovo je za Euronews potvrdio i saradnik na Evropskom institutu LSE koji je specijalizovan za francusku politiku i bezbednost dr Žozep Dauning.

"Kao i u mnogim drugim stvarima u međunarodnim poslovima i politici dogodio se prelomni trenutak u daljim odnosima svetskih zvaničnika i to je bio 24. feburar", rekao je on.

Kako je objasnio, obojica lidera će razgovarati o finansijskoj i vojnoj podršci Kijevu, ali ključno pitanje njihovog susreta zaopravo je kako će sukob biti okončan. Dok se Bajden suočava sa sve većim otporom republikanaca u vezi sa "blanko čekom" koji je dat Ukrajini, hrabrost Evrope je na testu i to po pitanju rasta cena energije i krize vezane za troškove života.

Ipak, kako kaže Dauning, francuski predsednik ne oseća isti pritisak kao ostali evropski lideri, budući da ne može ponovo da se kandiduje za predsednika Francuske. 

U prvim danima rata, 25. francuski predsednik se pozicionirao kao posrednik, obraćajući se Putinu i pozivajući na mirovne pregovore. Bajden se klonio toga, i držao se stava da je odluka čvrsto u ukrajinskim rukama.

Međutim, profesrka evropske politike i translatnskih odnosa Džolion Hauvaort kaže za Euronews da će to kako će se razgovori zapravo odvijati zavisiti od stava SAD.

"Mnogi u SAD-u, posebno u realističkom taboru, veruju da Bajden namerava da vodi ovaj rat do uspešnog pobedonosnog završetka za Ukrajinu, što bi značilo da će to ukloniti Rusiju sa liste velikh sila. Drugim rečima, prilično sveobuhvatan i brutalan strateški cilj", rekla je.

I pred toga što ne veruje da bi do uklanjanja Rusije kao sile zaista moglo da dođe, uprkos tome što neki u SAD veruju u to, profesorka smatra da ovakvo mišljenje, sa druge strane, gotovo da ne postoji u Evropi. Zbog toga, veruje, takav stav bi mogao da bude "jabuka razdora" između dve strane.

Sa druge strane, izvor blizak Jelisejskoj palati opisao je odnos ovog para kao "veoma blizak i poverljiv", rekavši da je "veoma otvoren po svim važnim temama, posebno kada je u pitanju kriza u Ukrajini".

Energija

Rastuće cene energenata jedna su od najupadljivijih posledica rata u Ukrajini. Iako je ovaj problem odjeknuo širom sveta, njegov uticaj se posebno osetio u Evropi, koja je pre rata u velikoj meri zavisila od ruskih energenata. SAD su se na neki način pojavile kao energetska supersila, koja izvozi tečni prirodni gas (LNG) širom sveta. 

"Francuskoj će biti potrebno bar nešto tog prirodnog gasa kako bi zamenila ruski koji je prekinut", objašnjava dr Danuning iako priznaje da su alternativni dobavljači dostupni i u Alžiru i Persijskom zalivu.

Odluka Ruisje da zaustavi isporuke gasa Evorpi kroz Severni tok u septembru izazvala je šokove širom regiona, uzrokujući skok cena nafte i gasa. Iako je ovo uticalo na i njenu ekonomiju, Francuska je manje izložena netabilnosti cena energije zbog velike količine nuklearne energije. Profesorka Houvort analizirala je za Euronews o čemu bi SAD i Francuska razgovarale u vezi sa energijom.

"Razgovori će se vrteti ne toliko oko toga da li su SAD spremne da isporuče, jer verujem da jesu, već će pitanje biti cena", kaže za Euronews.

Naime, uvoz prirodnog gasa u Evropu iz SAD je mnogo skuplji u poređenju sa konvecionalnim snabdevanjem gasa. Skuplje je i za proizvodnju, skladištenje i transport preko Atalnskog okeana, a stvara i veći ugljeni otisak.

"Amerikanci napreduju mnogo bolje ekonomski i geostrateški iz rata u poređenju sa Evropom. Poruka koju će Makron pre svega prneti je da je u interesu Amerike da pomogne a ne da ometa", smatra.

Trgovinski rat

Međutim, nije sve tako jednostavno. U pozadini svega nalazi se i potencijalni trgovinski rat između ove dve zemlje. Tenizije postoje i porasle su poslednjih nedelja zbog spornog Vašingtonskog zakona o smanjenju inflacije. SAD žele da svojim zelenim preduzećuna daju 356 miljardi evra poreskih olakšica i subvencija u pokušaju da zaštite zemlju od inflacije cena energije i obuzdaju upotrebu fosilnih goriva.

Međutim, zvaničnici EU tvrde da je ovakva industrijska politika protekcionistička, diskriminatorksa i da će lišiti blok vrednih investicija. Visoki zvaničnici EU predložili su stvaranje industrijskog fonda, što može da prouzrokuje eskalaciju trgovinskog rata.

Ipak, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi opisao je u ponedeljak Makrona kao "dinamičnog lidera" i kao najstarijeg američkog saveznika, dok i dodao da Bajden odlučio da mu oda počast. Ovo su potvrdili i iz Jelisejske palate.

"Verujemo da danas imamo zajednički interes za zajedničko ulaganje i inovacije, posebno u kontekstu naše sistemske konkurencije sa Kinom", poručili su iz Pariza.

Kina

Gotovo je sigurno da će se razgovori voditi i o rastućoj samouverenosti Kine u indo-pacifičkom regionu. Ovo za Euronews potvrdio i neimenovan izvor iz Jelisejske palate.

"Ne sumnjamo da će Kina biti na dnevnom redu. U svakom slučaju, Evropa zna kako da potvrdi svoj suverenitet i primeni sopstvene instrumente kada je u pitanju odnos sa Kinom. Mi u suštini želimo da Kina posluje a sa EU... kolektivno i da se izbegavaju igre segmentacije ili podele kao što smo videli u prošlosti", naveo je izvor.

Dr Dauning tvrdi da je Francuska evropska zemlja koja je najviše okrenuta Kini: mnogo se više oslanja na Peking nego na SAD u trgovini i investicijama. Makron više puta pokušavao da ubedi Vašington da dozvoli Pekingu da bude posrednik u ratu u Ukrajini, a to je bilo nešto što je, kako se smatra, iznerviralo Bajdena.

Pod Bajednovom administracijom, SAD su zauzele "jastrebovski" stav prema Kini. U oktobru, Bajden je predstavio sveobuhvatan princim kontrole izvoza koji zabranjuje kineskim kompanijama da kupuju napredne čipove i opremu za njihovu proizvodnju, ometajući ambicije Pekinga da postane tehnološka supersila.

To znači da bi, tokom planiranih razgovora, moglo doći do neslaganja oko načina na koji treba postupati s Kinom. 

"Bajden vrši ogroman pritisak na NATO da pojača svoju antikinesku retoriku i označi Kinu kao sistemsku pretnju, ali mislim da će se Makron prilično snažno odupreti tom pozivu i pokušati da argumentuje da Zapad mora da uspostavi neku vrstu radnog odnosa sa Kinom, posebno kako bi se izbegla osovina Kina-Rusija", rekao je profesor Hauvort za Euronews dodajući da nije jasno da li će Bajden odustati od toga.

Klima

Još jedna moguća tema je životna sredina, pri čemu par istražuje zajednički jezik o smanjenju emisije štetnih gasova i zelenoj energiji.

"Kao što vidimo o glavnim klimatskim pitanjima, biodiverzitetu, inovacijama i tehnologijama, postoji potreba da se ponovo sinhronizuju američki i evropski programi" rekao je izvor iz Jelisejske palate.

Ipak, dr Dauning ukazuje na skepticizam u vezi sa Makronovim odnosom prema ovom pitanju, uprkos spremnosti dvojice lidera da se razgovora o ekološkim pitanjima.

"Malo sam ciničan u pogledu Makronove ekologije (Makronovog odnosa prema ekologiji, prim. aut.)", rekao je dr Dauning.

Profesor Hovort takođe sumnja da će klima biti visoko na agendi dvojice lidera.

"Na kraju krajeva, ekološka situacija je verovatno najveća egzistencijalna pretnja za celu planetu – mnogo više od antagonizama između SAD i Kine – ali to nije nešto što bi Bajden i Makron mogli da urade bilateralno", rekao je on.