Igre 
RAT U UKRAJINI Peskov: Rusija može da preduzme akciju zbog militarizacije EU
Komentari07/03/2025
-08:30
Rat u Ukrajini traje 1.107 dana. Lideri 26 država članica Evropske unije podržali su tekst o Ukrajini, u kojem se poručuje da je EU posvećena pružanju vojne i finansijske podrške toj zemlji kao i povećanju pritiska na Rusiju, a zajedničku izjavu nije potpisao jedino mađarski premijer Viktor Orban. U tekstu, koji se prilaže uz zaključke Evropskog saveta, potvrđuje se "stalna i nepokolebljiva podrška Evropskog saveta nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Specijalni izaslanik SAD za Bliski istok Stiv Vitkof rekao je da će otputovati u Saudijsku Arabiju da razgovara sa ukrajinskim zvaničnicima o prekidu vatre sa Rusijom. U međuvremnu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da je neophodno da Rusija pruži uverenje da zaista želi okončanje rata, a da to može da učini obustavom napada na Ukrajinu i oslobađanjem ukrajinskih ratnih zarobljenika.
Ključni događaji:
- Lideri 26 država EU podržali izjavu o vojnoj i finansijskoj pomoći Ukrajini, Orban protiv
- Vitkof uskoro u Saudijskoj Arabiji na razgovorima sa zvaničnicima Ukrajine o primirju
- Zelenski: Rusija da dokaže da želi mir obustavom napada i oslobađanjem zarobljenika
- Blumberg: Tramp uslovio Zelenskog na brzi prekid vatre radi sporazuma o mineralima
Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.
Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem live blogu:
19.23 Tramp: Verujem da Putin želi kraj rata, teže mi je da se nosim sa Ukrajinom
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da veruje da predsednik Rusije Vladimir Putin želi da okonča rat, a da mu je teže da se nosi sa Ukrajinom, poručujući da će "to srediti i zaustaviti".
U intervjuu za Foks biznis koji će biti emitovan tokom vikenda, a čije delove je danas preneo "Independent", na pitanje da li veruje da Putin želi da okonča rat, Tramp je odgovorio da mu veruje.
Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson
19.12 Orban najavio referendum o priključenju Ukrajine Evropskoj uniji
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da će se mađarski građani na referendumu izjasniti da li žele da se Ukrajina priključi Evropskoj uniji.
"Imamo sistem nacionalnih konsultacija koji redovno koristimo da bismo znali šta ljudi misle i žele, a to ćemo iskoristiti i sada", rekao je Orban, prenosi Politiko.
Povezane vesti
19.07 Tusk najavio uvođenje vojne obuke u Poljskoj
Premijer Poljske Donald Tusk najavio je danas da su u toku planovi da svi muškarci u toj državi prođu vojnu obuku, a oni će biti detaljnije razrađeni u narednim mesecima.
Tusk je, u govoru pred poslanicima, rekao da će se vlada truditi da model bude spreman do kraja godine kako bi svaku odrasli muškarac prošao adekvatnu obuku i bio spreman da otkloni potencijalne pretnje, prenosi Bi-Bi-Si. On je naveo da Rusija ima oko 1,3 miliona vojnika, zbog čega je potrebno povećati broj poljskih vojnika, uključujući rezervni sastav, sa sadašnjih oko 200.000 na pola miliona.
18.45 Albares: Potreba za većom potrošnjom nije hir, posebno zbog nove politike SAD
Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares danas je izjavio da potreba za povećanjem izdataka za odbranu ''nije hir'', nakon dogovora lidera EU o povećanju naoružanja. Prema Albaresu, ova odluka nije ''hir'' i motivisana je promenom američke politike, a posebno navodnim zbližavanjem predsednika SAD Donalda Trampa sa Rusijom po pitanju situacije u Rusiji, prenosi RTVE.
Tanjug/AP/Omar Havana
''Svet se brzo menja pred našim očima, moramo brzo da preuzmemo svoju sudbinu u svoje ruke. Juče su otvoreni novi putevi koji podrazumevaju nova pravila za ulaganje u odbranu kroz sredstva Evropske investicione banke ili kredite. Moramo da idemo ka uzajamnoj potrošnji", dodao je on.
18.34 Volodin: Britanci će morati da vrate Rusiji sve što je "velikodušno poklonjeno" Ukrajini
Povezane vesti
Britanski transfer prvih sredstava Ukrajini obezbeđenih iz zamrznute ruske imovine predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava, izjavio je danas predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin.
"Prenos ruske imovine od strane Britanije u Ukrajinu predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava. Oni će na kraju morati da vrate Rusiji ono što sada tako velikodušno poklanjaju, slično kao što je Tramp sada primoran da poništi Bajdenove nepromišljene odluke u vezi sa Ukrajinom“, upozorio je Volodin.
18.10 Medvedev: Posledice raspada SSSR dovele do početka rata u Ukrajini
Povezane vesti
Predsednik partije Jedinstvena Rusija i zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev izjavio je danas da su posledice raspada Sovjetskog Saveza dovele do početka rata u Ukrajini. Medvedev je na sastanku sa aktivistkinjama Jedinstvene Rusije uoči 8. marta izjavio da nedostatak "iskušenja" vodi društvo ka "kolektivnom opuštanju", nakon čega bi mogao da usledi raspad države, a zatim "po pravilu sledi rat".
17.54 Besent: Zelenski mora da shvati da će Evropa, ne SAD, dati garanciju bezbednosti Ukrajini
Aktuelna američka administracija, na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom, smatra da bezbednosne garancije za Ukrajinu ne treba da daju Sjedinjene Američke Države, već Evropa, izjavio je danas američki ministar finansija Skot Besent.
"(Ukrajinski predsednik) Volodimir Zelenski mora da shvati da će Evropa obezbediti bezbednosne garancije za njegovu zemlju", istakao je Besent u intervjuu za CNBC.
AP/Alex Babenko
On je, takođe, opisao situaciju u vezi sa mirovnim sporazumom i okončanjem rata u Ukrajini kao "neizvesnu". Besent je naveo da je tokom posete Kijevu pokušao da objasni ukrajinskom lideru da je svrha sporazuma o mineralima da približi ukrajinski narod američkom narodu.
17.03 Fico: Slovačka se nije obavezala na finansijsku ili vojnu pomoć Ukrajini
Premijer Slovačke Robert Fico izjavio je da se ta zemlja na samitu Evropskog saveta u Briselu nije obavezala po pitanju finansijske ili vojne pomoći Ukrajini. Fico je na konferenciji za novinare rekao da smatra uspehom što je Savet prihvatio zabrinutost Slovačke u vezi sa obustavom prenosa gasa kroz Ukrajinu i da Evropska komisija, Slovačka i Ukrajina moraju da pronađu rešenje za to pitanje, preneo je TASR.
"Evropski savet je priznao legitimnost i validnost naših komentara i zabrinutosti, koje stalno iznosimo, jer razumemo posledice ako gas ne prolazi kroz Slovačku i ne dolazi do ostatka Evrope", rekao je Fico.
On je dodao da, uz izjavu Evropskog saveta o gasu, Slovačka sada ima politički mandat da vrši "značajan pritisak" na Ukrajinu. Slovački premijer je takođe rekao da je ministarka ekonomije Slovačke Denisa Sakova danas u Briselu gde pregovara o opcijama za tranzit azerbejdžanskog gasa kroz Ukrajinu. Fico je rekao da su tvrdnje o slovačkoj finansijskoj i vojnoj pomoći Ukrajini lažne. Prema njegovim rečima, vlada je spremna da pomogne Ukrajini sa humanitarnom pomoći i da traži dalje zajedničke razgovore sa ukrajinskom vladom.
Tanjug/AP/Petr David Josek
16.02 Tramp zapretio Rusiji sankcijama dok se ne postigne mirovni sporazum sa Ukrajinom
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da razmatra uvođenje sankcija i carina Rusiji dok se ne postigne prekid vatre i mirovni sporazum sa Ukrajinom.
"Na osnovu činjenice da Rusija apsolutno udara Ukrajinu na bojnom polju upravo sada, snažno razmatram velike bankarske i druge sankcije i carine Rusiji dok se ne postigne prekid vatre i konačni dogovor o miru", poručio je Tramp na svojoj društvenoj meri Truth Social. On je pozvao Rusiju i Ukrajinu, da sednu "za pregovarački sto odmah, pre nego što bude prekasno".
Tanjug/AP/Ben Curtis
14.40 Umerov razgovarao sa Kalas o finansiranju odbrane Ukrajine
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas razgovarali su u Briselu o finansiranju odbrane Ukrajine. "Danas sam u Briselu imao važan sastanak sa visokom predstavnicom EU Kajom Kalasom. Razgovarali smo o finansiranju odbrane Ukrajine", naveo je Umerov na Fejsbuku.
13.24 Košta: Sa partnerima u Evropi i preko Atlantika moramo da radimo na podršci Ukrajini
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je danas da EU, zajedno sa partnerima u Evropi, preko Atlantika i šire, mora da radi na podršci Ukrajini i obezbeđivanju pravednog i trajnog mira. Košta je, nakon razgovora o ishodu sastanka Evropskog samita sa liderima pet zemalja koje nisu članice EU, naglasio da je saradnja EU sa partnerima iz NATO koji isto misle od vitalnog značaja za međunarodnu bezbednost. "Za Ukrajinu. Za jačanje naših zajedničkih napora u odbrani", naveo je Košta na društvenoj mreži Iks.
13.02 Erdogan: Zajedničko planiranje bezbednosti Evrope sa Turskom u interesu obe strane
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da bi zajedničko planiranje bezbednosti Evrope sa Turskom bilo u interesu obe strane. Erdogan je naglasio da ne postoji opravdanje za isključivanje Turske iz programa nabavke odbrambenih proizvoda EU i programa rekonstrukcije, prenela je Anadolija. On je ponovio da Turska nastavlja svoj put ka članstvu u EU i pozvao na strateški pristup u obnavljanju pregovora o pristupanju.
12.55 Blumberg: Džej Di Vens ima tvrđi stav od Trampa u pregovorima sa Ukrajinom
Američki Blumberg ocenio je danas da potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens zauzima tvrđi stav u razgovorima o sporazumu o eksploataciji retkih minerala sa Ukrajinom, od predsednika SAD Donalda Trampa. Evropski zvaničnici upoznati sa pregovorima da se prevaziđe svađa između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, do koje je došlo tokom njegove posete Beloj kući 28. februara, ocenili su da je Vens često zauzimao tvrđi stav o toj temi od Trampa.
12.44 Meloni: Proširiti član 5. NATO-a na Ukrajinu, ne slati evropske trupe
Italijanska premijerka Đorđa Meloni predložila je proširenje NATO zaštite iz člana 5 na Ukrajinu, bez prijema Kijeva u članstvo, i ponovila protivljenje njene vlade raspoređivanju evropskih trupa u Ukrajini na vanrednom samitu održanom u četvrtak u Briselu. "Veoma sam zbunjena u vezi sa evropskim trupama, ne mislim da su efikasne", rekla je Meloni o mogućnosti njihovog raspoređivanja u Ukrajini, kao delu mirovnih napora, prenosi Ansa.
Ona je rekla da bi u tom slučaju "isključila" mogućnost slanja italijanskih vojnika u Ukrajinu, i rekla da je "bolje razmišljati o dugotrajnijim rešenjima".
12.27 Peskov: Rusija može da preduzme akciju zbog militarizacije EU
Moskva može da preduzme akciju u slučaju militarizacije Evropske unije, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov. "Ova militarizacija (EU) se dešava uglavnom protiv Ruske Federacije. To bi, naravno, potencijalno mogla da bude tema koja nas duboko brine i zbog potrebe preduzimanja odgovarajućih kontramera kako bismo obezbedili našu bezbednost", rekao je Peskov odgovarajući na pitanje o planovima EU za jačanje vojnih sposobnosti, prenela je RIA novosti.
12.10 Zelenski: Prvi korak ka miru bi trebalo da bude zaustavljanje napada na infrastrukuru
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je tokom napada na energetski sektor Ukrajine, ruska vojska ispalila oko 70 projektila i skoro 200 jurišnih dronova i da bi prvi korak ka miru trebalo da bude zaustavljanje takvih napada na ukrajinsku infrastrukturu. On je istakao da su u toku radovi na sanaciji štete, a da su F-16 i "Mirage 2000" avioni, koje je obezbedila Francuska, raspoređeni za zaštitu, uspešno delovali protiv ruskih raketa, preneo je Ukrinform.
profimedia
11.45 Peskov: Istanbulski sporazum mogao bi da bude početna tačka za rešavanje sukoba
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da bi nacrt mirovnog sporazuma koji su Rusija i Ukrajina razmatrali u Istanbulu 2022. godine mogao da bude početna tačka za rešavanje sukoba u Ukrajini. Peskov je naveo da su iz Vašingtona takođe stigle izjave u kojima se pominje mogućnost da Istanbulski sporazum postane osnov za pregovore između Rusije i Ukrajine, prenele su Ria novosti.
11.15 Američka kompanija ukinula Ukrajini pristup satelitskim snimcima
Američka kompanija za vazduhoplovstvo "Maksar Tehnolodžis" (Maxar Technologies) donela je odluku da ograniči pristup Ukrajini svojim satelitskim snimcima, javili su danas ukrajinski mediji. Zvanično objašnjenje koje je korisnicima u Ukrajini dala američka kompanija je da je ograničenje pristupa podacima uvedeno "kao odgovor na administrativni zahtev", odnosno zbog zabrane američke vlade da deli obaveštajne podatke sa Ukrajinom, preneo je Mil.in.ua.
11.00 Fico: Države EU priznale da je obustava tranzita gasa kroz Ukrajinu pretnja za celu Uniju
Zemlje članice Evropske unije priznale su da je obustava tranzita gasa kroz Ukrajinu problem koji predstavlja pretnju za celu EU, saopštio je slovački premijer Robert Fico na Fejsbuku nakon završetka vanrednog samita evropskih lidera u Briselu. Fico je pred samit izjavio da će zahtevati da u zaključcima ovog okupljanja bude formulacija koja poziva na pronalaženje rešenja za nastavak tranzita gasa preko Ukrajine do Slovačke i upozorio da će u suprotnom blokirati zaključke samita, prenosi Rojters.
10.28 Fancuski lovci Miraž-2000, donacija Kijevu, prvi put odbijali ruski napad na Ukrajinu
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su danas da su prvi put koristile borbene avione Miraž-2000 koje je donirala Francuska da odbiju ruski napad. "Uključeni su i lovački avioni, posebno avioni F- 16 i Miraž-2000. Vredno je istaći da su francuski lovci, koji su stigli u Ukrajinu pre samo mesec dana , prvi put učestvovali u odbijanju napada", navodi se u saopštenju vazduhoplovstva objavljenom na Telegramu, prenosi Ukrinform.
09.25 Ukrajina: Rusija je oštetila proizvodne pogone Naftogasa
Ruske snage su izvele jutros sedamnaesti kombinovani napad na infrastrukturne objekte grupe Naftogas, preduzeća za gas u Ukrajini, oštetivši objekte koji obezbeđuju proizvodnju gasa, saopšteno je na sajtu grupe Naftogas. "Ovo je sedamnaesti kombinovani napad na infrastrukturne objekte grupe Naftogas za transport gasa. Oštećeni su proizvodni pogoni koji obezbeđuju proizvodnju gasa. Na sreću, nije bilo žrtava", rekao je Roman Čumak, šef Grupe Naftogas, prenosi Ukrinform.
07.28 Lideri 26 država EU podržali izjavu o vojnoj i finansijskoj pomoći Ukrajini, Orban protiv
Lideri 26 država članica Evropske unije podržali su u četvrtak tekst o Ukrajini, u kojem se poručuje da je EU posvećena pružanju vojne i finansijske podrške Ukrajini, kao i povećanju pritiska na Rusiju, a zajedničku izjavu nije potpisao mađarski premijer Viktor Orban.
U tekstu, koji se prilaže uz zaključke Evropskog saveta, potvrđuje se "stalna i nepokolebljiva podrška Evropskog saveta nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica".
Istovremeno se ocenjuje da ruski rat u Ukrajini ima šire posledice po evropsku i međunarodnu bezbednost i, imajući u vodi novi zamah za pregovore, koji bi trebalo da dovedu do sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira, ukazuje na značaj nekoliko principa.
Među ovim principima navodi se da ne može biti pregovora o Ukrajini bez Ukrajine, kao i da ne može biti pregovora koji utiču na evropsku bezbednost bez učešća Evrope.
"Ukrajinska, evropska, transatlantska i globalna bezbednost su isprepletene", poručuje se u tekstu.
Najavljuje se i da će EU u 2025. godini obezbediti Ukrajini ukupno 30,6 milijardi evra i da će nastaviti da pruža "redovnu i predvidljivu finansijsku podršku" toj zemlji.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
07.19 Ministarstvo odbrane Rusije: Tokom noći uništeno 39 ukrajinskih dronova
Iznad pet ruskih regiona, i iznad voda Crnog i Azovskog mora, od sinoć je uništeno 39 ukrajinskih dronova, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.
Kako je saopšteno, ruska protivvazdušna odbrana je tokom protekle noći presrela i uništila 14 bespilotnih letelica iznad Krima, 12 bespilotnih letelica iznad Crnog mora i sedam bespilotnih letelica nad teritorijom ruske Kurske oblasti, preneo je Interfaks.
Prema saopštenju tog ministarstva, tri drona su oborena iznad voda Azovskog mora i po jedan nad teritorijama Rostovske, Belgorodske i Orilske oblasti.
Tanjug AP/Russian Defense Ministry Press Service via AP
07.13 Ruski napad na Ukrajinu, u Harkovu petoro povređeno, u Ternopolju pogođena infrastruktura
Rusija je jutros tokom velikog napada na Ukrajinu, pogodila civilni infrastrukturni objekat i stambenu zgradu u Harkovu, a za sada je poznato da je pet osoba povređeno, saopštio je gradonačelnik grada Igor Terehov.
Prema rečima Terehova, požar je izbio na mestu udara, prenosi Ukrinform.
"Oštećena je i obližnja stambena zgrada. Iz nje se evakuišu svi stanovnici“, dodao je gradonačelnik.
U Harkovu su se jutros čule dve eksplozije tokom uzbune za vazdušni napad.
U Ternopoljskoj oblasti takođe su zabeleženi ruski raketni udari na važno industrijsko postrojenje, izvestio je načelnik Ternopoljske oblasne vojne uprave Vjačeslav Negoda.
"Kao rezultat noćnog neprijateljskog napada u Ternopoljskom regionu, rakete su pogodile važno industrijsko postrojenje. Moguća su ograničenja u snabdevanju gasom. Snage PVO oborile su neprijateljski projektil“, navodi se u izveštaju.
On je dodao da nema povređenih i da nadležne službe otklanjaju posledice.
Rusija je jutros lansirala krstareće rakete Kalibar iz Crnog mora i udarne bespilotne letelice, a u Ukrajini je proglašena vazdušna uzbuna velikih razmera, izvestilo je Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine na Telegramu.
Ranije je Vazduhoplovstvo saopštilo da je Rusija podigla bombardere Tu-95, prenosi Ukrinform.
profimedia
07.09 Fon der Lajen: Ako Tramp želi mir kroz snagu, to je moguće samo uz podršku EU
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je tokom sastanka Evropskog saveta predstavila plan o ponovnom naoružanju Evrope i poručila da ako američki predsednik Donald Tramp želi u Ukrajini "mir kroz snagu", to je jedino moguće uz podršku EU i njenih država članica.
"Svi želimo mir kroz snagu, pravedan i trajni mir, ali mir iz pozicije snage. U interesu je predsednika Trampa da ima mir kroz snagu. Ako to želi da postigne jedino je moguće uz podršku EU i država članica jer moraju da budu ispunjeni preduslovi", rekla je Fon der Lajen na konferenciji za novinare u Briselu.
Tanjug AP/Virginia Mayo
07.01 Rumunija neće slati vojne trupe u Ukrajinu, može biti logističko čvorište
Rumunija neće slati vojne trupe u Ukrajinu, ali, ako je potrebno, može da bude "logističko čvorište" za druge vojnike, izjavio je vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilije Boložan posle sastanka Evropskog saveta.
On je sinoć rekao da će najverovatnije na sastanku u Parizu koji je sazvao francuski predsednik Emanuel Makron biti i šefovi odbrane Rumunije, preneo je "Agerpres".
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije je nagovestio da će rumunski predstavnici biti u Parizu ne zato što će Rumunija poslati kopnene trupe, već zato što je "Rumunija logističko čvorište da ove trupe mogu da stignu, ako je potrebno, do ukrajinske oblasti".
Nakon sastanka lidera EU, Boložan je nagovestio važnost sazivanja sastanka Vrhovnog saveta odbrane.
profimedia
06.20 Blumberg: Tramp uslovio Zelenskog na brzi prekid vatre radi sporazuma o mineralima
Predsednik SAD Donald Tramp je voljan da finalizuje sporazum o mineralima, ukoliko se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obaveže na brzo postizanje mira sa Rusijom, rekli su juče izvori za Blumberg.
Izvori navode da su ti uslovi glavni razlog što sporazum o ekonomskoj saradnji još nije potpisan, uprkos javnim izjavama dvojice lidera da su spremni da ga finalizuju u bliskoj budućnosti.
EPA-EFE/JIM LO SCALZO
18.10 Zelenski: Rusija da dokaže da želi mir obustavom napada i oslobađanjem zarobljenika
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je neophodno da Rusija pruži uverenje da zaista želi okončanje rata, a da to može da učini obustavom napada na Ukrajinu i oslobađanjem ukrajinskih ratnih zarobljenika.
Zelenski je naglasio da Rusija mora da obustavi napade na na energetsku i drugu civilnu infrastrukturu Ukrajine, kao i napade raketama, bombama i dronovima velikog dometa, kao i zaustavljanjem operacija u Crnom moru.
On je dodao da bi oslobađanje ukrajinskih zarobljenika moglo da poslužio kao ''sredstvo za uspostavljanje osnovnog poverenja'' između Rusije i zapadnih saveznika Ukrajine.
Komentari (0)