RAT U UKRAJINI Vatikan nudi da bude domaćin pregovora, Putin: U nuklearnom ratu ne može biti pobednika

U toku je 278. dan rata u Ukrajini. Sirene za vazdušni napad oglasile su se i juče u četiri ukrajinska regiona, a zbog ruskog granatiranja hiljade Ukrajinaca nastavilo je napuštanje Hersona. Ruska vojska pojačala je napade na infrastrukturu i tom prilikom oštetila dalekovode, ali su nadležni uspeli da stabilizuju rad elektroenergetskog sistema. I dok Vatikan nudi da organizuje pregovore između Kijeva i Moskve na svojoj teritoriji, nastavlja se upućivanje pomoći Ukrajini. Šolc i Makron najavili nove pakete finansijske pomoći, a pomoć vrednu 37,4 miliona evra šalje i Belgija.

Kako je protekao prethodni dan ruske invazije na Ukrajinu, pročitajte u jučerašnjem blogu.

Euronews

Dobro došli u LIVE blog Euronews Srbija, pratite dešavanja u Ukrajini iz minuta u minut

18.44 Stoltenberg:Učinićemo sve da odbranimo saveznike

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas posle podne u Bukureštu da će NATO učiniti sve da odbrani svoje saveznike.

Stoltenberg je, na konferenciji za štampu, posle susreta sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom rekao da su razgovarali o bezbednosti u regionu Crnog mora, koji je od strateškog značaja za ceo NATO i izazove koje predstavlja ruski ilegalni rat u Ukrajini.

„Kao odgovor na agresiju Rusije, NATO pojačava svoje prisustvo od Baltičkog do Crnog mora. Osnovali smo nove borbene grupe, uključujucći i onu koju predvodi Francuska ovde u Rumuniji. Kanadski borbeni avioni takođe pomažu da vaše nebo bude bezbedno. A američke rakete Patriot pojačavaju vašu odbranu“, rekao je on.

To, kaže, šalje jasnu poruku da je „NATO tu“.„Učinicćemo sve što je potrebno da zaštitimo i odbranimo sve saveznike“, podvukao je Stoltenberg.

18.18 Johanis: Ojačavanje trupa i opreme na istočnom krilu sto pre

Odluka o ojačavanju trupa i vojne opreme NATO-a na istočnom krilu Alijanse, doneta na samitu u Madridu, mora da stupi na snagu što je pre moguće, izjavio je danas predsednik Rumunije Klaus Johanis.

Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Bukureštu uoči dvodnevnog sastanka ministara inostranih poslova NATO, Johanis je rekao da je širem crnomorskom regionu potrebna podrška, preneo je Rojters.

Ministri spoljnih poslova NATO okupiće se sutra i u sredu u Bukureštu kako bi doneli odluku o većoj pomoći Ukrajini u odbrani od Rusije.

17.30 Pentagon razmatra da Kijevu isporuči raketne sisteme GLSBD

Pentagon razmatra predlog Boinga da Ukrajini isporuči jeftine, precizne raketne sisteme (GLSDB), koji će omogućiti Kijevu da napadne ruske trupe daleko iza borbenih linija, u jeku napora zapadnih zemalja da zadovolje potrebe Ukrajine za novim naoružanjem.

Prema dokumentu u koji je Rojters imao uvid, GLSDB bi mogao biti isporučen u proleće 2023. godine. Ovaj sistem kombinuje dve komponente - bombu malog prečnika GBU-39 sa raketnim projektilom M26. Obe komponente su jeftine, a SAD ih poseduje u velikim količinama, prenosi Rojters.

16.20 Putin se sastao sa Tokajevim u Moskvi: U nuklearnom ratu ne može biti pobednika

Rusija i Kazahstan polaze od toga da nuklearni rat nikada ne treba da bude pokrenut, navodi se u zajedničkoj deklaraciji povodom 30. godišnjice diplomatskih odnosa između dve zemlje, koju su danas potpisali predsednici Vladimir Putin i Kasim-Žomart Tokajev.

"Ruska Federacija i Republika Kazahstan polaze od toga da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da ga nikada ne treba pokrenuti", navodi se u dokumentu koji je objavljen na sajtu Kremlja, prenela je agencija TASS. Putin se sastao u Kremlju sa Tokajevim i rekao da Moskva veoma ceni to što je Tokajev u prvoj stranoj poseti Rusiji nakon reizbora.

15.03 Moskva pozvala na razgovor norveškog ambasadora

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je danas da je pozvalo norveškog ambasadora u Moskvi na razgovor zbog politički motivisanog hapšenja ruskih državljana, inspirisanog navodnim nezakonitim korišćenjem dronova. "Primećujemo da su presude Rusima politički motivisane i da nemaju nikakve veze sa principima pravične i nepristrasne pravde. Pozivamo norveške vlasti da napuste takvu rusofobičnu politiku“, navodi se u saopštenju ministarstva, prenosi Rojters.

14.22 EU: Kršenje sankcija prema Rusiji krivično delo

Savet Evropske unije je danas jednoglasno usvojio odluku da se kršenje restriktivnih mera prema Rusiji tretira kao krivično delo EU. Ova krivična dela su uključena u Ugovor o funkcionisanju EU, a cilj je da se spreče pokušaji zaobilaženja sankcija.

Pavel Blažek, češki ministar pravde i predsedavajući Saveta EU, je tim povodom izjavio da je EU usvojila mnogo sankcija protiv Rusije “kako bi ciljala rusku ekonomiju i osujetila njenu sposobnost da nastavi sa agresijom” na Ukrajinu. Da bi sankcije uspele, kaže češki ministar, “njihova primena zahteva zajednički napor, a današnja odluka je suštinsko sredstvo da se osigura da će svaki pokušaj zaobilaženja ovih mera biti zaustavljen”, saopšteno je iz EU.

13.50 Šefovi diplomatija sedam zemalja u Kijevu

Ministari spoljnih poslova sedam baltičkih i nordijskih zemalja otputovalo je danas u Kijev u znak podrške Ukrajini koja se suočava sa nestancima struje izazvanim ruskim vazdušnim udarima na energetsku infrastrukturu. "Mi ministri spoljnih poslova Estonije, Finske, Islanda, Letonije, Litvanije, Norveške i Švedske, danas smo u Kijevu kako bismo izrazili solidarnost s Ukrajinom“, napisao je na Tviteru litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis. "Uprkos ruskim bombama i varvarskoj brutalnosti, Ukrajina će pobediti,“ napisao je on uz fotografiju ministara na železničkoj stanici u Kijevu.

13.32 Ukrajinsko tužilaštvo: U ratu nestalo 329 dece

Ukrajinsko glavno tužilaštvo saopštilo je danas da se 329 dece trenutno smatra nestalom u Ukrajini, dok je 12 034 deportovano u Rusiju. U izjavi objavljenoj na društvenoj mreži Telegram, koju prenosi Gardijan stoji da je do danas 329 dece nestalo, 12 034 deportovano, a 7 819 dece pronađeno. Naglasili su da ove brojke nisu konačne, jer se još uvek radi na verifikaciji izveštaja koji dolaze sa fronta, kao i iz drugih delova Ukrajine.

13.30 FSB: Sprečen niz terorističkih napada u Zaporožju

Ruska federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je danas da je sprečila niz terorističkih napada u Zaporožju koje su, kako su naveli, planirala tri ukrajinska državljana po instrukcijama ukrajinskih tajnih službi. "U Melitopolju su tri državljana Ukrajine privedena na putu ka mestu gde se očekivalo da podmetnu eksplozivnu napravu na jednoj od gradskih pijaca", navodi se u saopštenju Centra za odnose sa javnošću FSB, a prenosi agencija TAS S.

Kako se navodi, dvojica od uhapšenih su ranije osuđivani za teške zločine počinjene u Ukrajini. "Oni su priznali da su delovali po instrukcijama ukrajinskih specijalnih službi sa ciljem da zastraše civilno stanovništvo Zaporoške oblasti", navodi FSB u saopštenju. Dodaje se da su u automobilu uhapšenih pronađeni delovi improvizovane eksplozivne naprave i električnih detonatora, a u stanovima su pronađena dva pištolja sa municijom.

13.00 Kremlj podržava inicijativu Vatikana

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da Moskva pozdravlja napore nekih zemalja, uključujući i Vatikan, da pomognu u rešavanju situacije u Ukrajini, ali da takvi predlozi nisu mogući zbog stava Kijeva. "Znamo da određeni broj stranih zvaničnika i vlada izražava spremnost da obezbede platformu za razgovore. Takvu političku volju, nesumnjivo, pozdravljamo. Ali u situaciji koju sada imamo de fakto i de jure od strane Ukrajine, takve platforme ne mogu biti tražene", rekao je Peskov, komentarišući inicijativu Vatikana da organizuje pregovore između Ukrajine i Rusije, preneo je Interfaks.

12.20 Ministri spoljnih poslova NATO-a o većoj pomoći Ukrajini

Ministri spoljnih poslova NATO okupiće se sutra i u sredu u Bukureštu kako bi doneli odluku o većoj pomoći Ukrajini u odbrani od Rusije. Fokus sastanka, kako je najavio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, biće upravo na Ukrajini kojoj, kako je naveo, treba omogućiti da može da koristi svoje pravo da se brani.

"Pozabavićemo se ruskim ilegalnim ratom u Ukrajini, koji nastavlja da ugrožava evroatlanski mir i bezbednost. Predsednik Rusije Vladimir Putin doživljava neuspeh u Ukrajini i on odgovara sve brutalnije“, rekao je Stoltenberg na pres konferenciji krajem prošle nedelje, najavljujući skup u glavnom gradu Rumunije.

12.11 Putin: Rusija se preorijentiše na nova tržišta

Međunarodna trgovina je sada u krizi, Rusija preorijentiše privredu na nova tržišta, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin. #Ovo je posebno aktuelno danas, kada je međunarodna trgovina u krizi. Imajući to u vidu, u Rusiji se preduzimaju velike mere za preorijentisanje izvozno-uvoznih operacija na nova tržišta, radi se na unapređenju i poboljšanju efikasnosti novih magistralnih međunarodnih koridora Istok-Zapad i Sever-Jug“, rekao je Putin na XVIII forumu međuregionalne saradnje Rusije i Kazahstana koji se održava u Orenburgu.

Tanjug/AP/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin

09.40 Gasprom neće smanjiti isporuke gasa Moldaviji, ali...

Ruski državni gasni gigant Gasprom odlučio je da ne smanji isporuke gasa Moldaviji, ali je u današnjem saopštenju upozorio da zadržava pravo da smanji ili prekine snabdevanje ako Kišinjev ne izvrši dogovoreno plaćanje gasa, javlja Rojters. Gasprom je prošle nedelje optužio Ukrajinu da zadržava deo gasa koji se preko te zemlje šalje Moldaviji, zapretivši da bi mogao da počne da smanjuje protok kroz Ukrajinu. Kijev je negirao da zadržava ruski gas namenjen Moldaviji.

09.15 Pentagon razmatra s Boingom isporuke dodatnog oružja Kijevu

Dok se Zapad bori da zadovolji ukrajinsku potražnju za dodatnim oružjem Pentagon razmatra predlog kompanije Boing da se Ukrajini isporuče jeftine, male precizne bombe koje se postavljaju na rakete kojih ima u dovoljnom broju, što bi Kijevu omogućilo da dejstvuje i daleko iza ruskih linija, javlja Rojters. Vojni inventari SAD i saveznika se smanjuju, a kako se rat produžava, Ukrajina se suočava sa sve većom potrebom za sofisticiranijim oružjem.

Sistem koji je predložila kompanija Boing, nazvan GLSDB, jedan je od desetak planova za proizvodnju nove municije za Ukrajinu i ostale američke istočnoevropske saveznike, potvrdili su britanskoj agenciji izvori iz vojne industrije.

08.34 Gradska uprava: NE Zaporožje ostaje pod ruskom kontrolom

Nuklearna elektrana Zaporožje ostaje pod ruskom kontrolom, kao i grad Energodar, saopštila je gradska uprava. "U poslednje vreme mediji koje kontroliše Kijev aktivno šire lažne vesti da Rusija navodno planira da se povuče iz Energodara i napusti Zaporošku nuklearnu elektranu. Ta informacija nije tačna“, istaknuto je u saopštenju, prenosi RIA Novosti. Dodaje se da Zaporožska nuklearna elektrana ostaje pod kontrolom Rusije i da je njena bezbednost potpuno osigurana.

07.00 U saobraćajnom udesu u Letoniji povređeno 25 ukrajinskih vojnika

U sudaru vojnog autobusa i kamiona u Letoniji povređeno je 25 ukrajinskih i jedan estonski vojnik, dok je vozač poginuo, objavio je juče estonski javni servis ERR. Autobus je putovao iz Talina u Rigu kada je došlo do nesreće u subotu uveče, preneo je Rojters.
Estonski servis ERR nije naveo zašto su ukrajinski vojnici bili u Letoniji.

06.50 Vatikan nudi da bude domacin pregovora Rusije i Ukrajine

Vatikan je ponudio da organizuje pregovore izmedu Ukrajine i Rusije na svojoj teritoriji, rekao je za "Mediaset" šef spoljnopolitičkog odeljenja Katoličke crkve nadbiskup Pol Ričard Galaher.

On je napomenuo da su Vatikan i papa uvek bili otvoreni za pregovore od početka sukoba, ali da "još nije dobijen konkretan odgovor", preneo je ukrajinski "Glavkom". Galaher je objasnio da ponuda ostaje važeća.

"Smatramo da je prikladno i potrebno da ponudimo i obezbedimo ovo mesto (za pregovore). Sveti otac bi imao veoma pozitivan pogled na situaciju kada bi na pregovore pristale obe strane, sa dobrim namerama i u duhu traženja mira i dijaloga", saopštio je vatikanski nadbiskup.

06.45 Premijer Ukrajine: Stabilizovan elektroenergetski sistem, deficit 20 odsto

Premijer Ukrajine Denis Šmigal izjavio je da su nadležni uspeli da stabilizuju rad elektroenergetskog sistema, ali da i dalje postoji deficit od 20 odsto. Šmigal je na Fejsbuku napisao da više od 1.000 stručnjaka svakodnevno radi na popravci mreže, prenosi Ukrinform. Ruske snage počele su 10. oktobra napade na elektroenergetska postrojenja i mrežu u Ukrajini, zbog čega se zemlja suočila sa nestašicom struje.

06.30 Lukašenko: SAD ne daju Ukrajini da počne mirovne pregovore

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da Sjedinjene Američke Države ne dozvoljavaju Ukrajini da započne pregovore sa Rusijom. "Ukrajinsko rukovodstvo ne sme da započne pregovore. Oni žele da jednim potezom sruše Evropu, kako bi se potom preko Rusije približili Kini. Naravno, tako što će slomiti Rusiju", izjavio je on, a prenosi TASS. 

06.15 Belgija šalje pomoć Ukrajini vrednu 37,4 miliona evra, pomoć najavile i Nemačka i Francuska

Belgijski premijer Aleksandar De Kro, u pratnji ministra spoljnih poslova Hadže Lahbiba, već drugi dan je u nenajavljenoj poseti Ukrajini, odakle je najavio dodatnu pomoć svoje zemlje vlastima u Kijevu u iznosu od 37,4 miliona evra.

De Kro je posetio različite delove Ukrajine, uključujući Buču, gde su u aprilu na ulicama grada otkrivena beživotna tela skoro 500 žitelja, navodnih žrtava masovnih pogubljenja ukrajinskih civila, koja su, kako navodi londonski Gardijan, "počinile ruske oružane snage".

Nove pakete finansijske pomoći za podršku ukrajinskom izvozu žitarica najavili su i nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Francuske Emanuel Makron. "Najugroženije zemlje ne smeju da plate cenu rata koji nisu htele", poručio je Makron u video izjavi, prenosi Gardijan.

06.00 Civili beže iz Hersona od ruskog granatiranja

Hiljade Ukrajinaca beže iz Hersona, zbog ruskog granatiranja, samo nekoliko nedelja nakon što se u ovom gradu slavilo vraćanje ukrajinske kontrole. Niz kamiona, kombija, automobila i prikolica protezao se na periferiji Hersona u subotu, izvestio je AP. Ruska vojdka pojačala je napade na infrastrukturu nakon što je pretrpela neuspehe na bojnom polju.