Kina poseduje ključnu infrastrukturu u EU. Zašto to Evropu treba da brine?

Rat u Ukrajini i sumnjivi akti sabotaže na ključnoj infrastrukturi primoravaju evropske zemlje da preispitaju svoj pristup tome šta je ključno i ko to treba da kontroliše. I ovde se lideri Evropske unije ne boje toliko Rusije, koliko Kine, piše Euronews.

Kineske kompanije poseduju ili imaju udeo u širokom spektru evropske kritične infrastrukture, uključujući luke, aerodrome, elektroenergetske kompanije, vetroelektrane i solarne farme, kao i telekomunikacione kompanije.

Godine procvata bile su između 2012. i 2015. kada je Evropa, u obuzdavanju teške finansijske krize, preduzela drastične mere štednje koje su uključivale prodaju tako velike infrastrukture.

Sada kineske kompanije poseduju udeo u lukama u zemljama EU, uključujući Grčku, Italiju, Portugal, Španiju, Belgiju, Holandiju i Nemačku, ali i na aerodromima kao što je Tuluz u Francuskoj.

"Mislim da je najveći strah da bi Kina mogla da uništi kritičnu infrastrukturu u situaciji sukoba, ili barem da bi Kina mogla da nam zapreti da će će to učiniti“, rekao je za Euronews dr Tim Rulig, naučni saradnik u Savetu za spoljne odnose u Nemačkoj (DGAP).

"Kina je postala autoritarnija"

Ipak, geopolitička klima se dramatično promenila.

"Proteklih šest, sedam godina videli smo dve stvari. Kina je postala autoritarnija, ekonomski manje povezana sa nama, više divergentna. A na evropskoj strani, takođe uviđanje ovih veoma, veoma jakih razlika u retorici, ekonomskim stavovima, političkim stavovima“, rekla je za Euronews Agata Krac, direktorka nezavisnog istraživačkog centra Rodijum grupe.

Takva kontrola nad ovakvom infrastrukturom već u miru nosi rizike, uključujući špijunažu, ali i mogućnost da Kina koristi ova komercijalna čvorišta u Evropi da favorizuje svoje kompanije u odnosu na regionalne.

Međutim, pristup Rusije sada izaziva bojazan da bi Kina mogla da se ohrabri da upotrebi svoju vojsku na Tajvanu, ukoliko Moskva pobedi u svom ratu u Ukrajini. Peking ovo ostrvo smatra delom svoje teritorije i poslednjih meseci je pojačao svoju retoriku o mogućoj upotrebi vojske.

Ako to učini, EU ne bi imala izbora osim da uvede sankcije, na koje bi Peking uzvratio. Tako raste i zabrinutost oko toga da li bi mogla da iskoristi svoju kontrolu nad kritičnom infrastrukturom EU da izvrši dodatni pritisak.

Zavisnosti Evrope od kineske tehnologije

Fizička infrastruktura, poput luka i aerodroma, "zapravo više predstavlja prepreku za Kineze", tvrdi Krac, jer bi je zemlje EU mogle zapleniti ili zamrznuti u periodu ekstremnih geopolitičkih tenzija.

Prava zabrinutost je zbog digitalne sfere i zavisnosti Evrope od kineske tehnologije.

AP/Mark Schiefelbein

"Više me brinu druge vrste ranjivosti, kao što je u slučaju 5G, mogućnost da se koristi za špijunažu ili mogućnost da se jednostavno potpuno isključi“, rekao je za Euronevs Ijan Bond, direktor spoljne politike u Istraživačkom centru za evropsku reformu (CER).

"Nedavno smo videli poremećaj nemačkog železničkog sistema koji je, čini se, prouzrokovan sajber napadom. Nije jasno ko je to izveo, ali očigledno, ako je Kina unutar sistema, ako su kineske kompanije te koje postavljaju neke od ovih sistema, onda su mogućnosti da kineska vlada instalira backdoor ili čak skrivene prekidače mnogo veće“, rekao je Bond.

S obzirom na to da kineske kompanije imaju udela u evropskim električnim mrežama, kao i poljima obnovljivih izvora energije i telekomunikacionim sistemima, potencijal za poremećaj mogao bi biti ogroman.

Ali čak i ako bi izgubila kontrolu nad evropskim lukama i aerodromima, Kina bi i dalje mogla da iskoristi podatke iz ovih komercijalnih centara da nanese štetu.

"I morska luka i aerodrom su deo digitalne infrastrukture. Dakle, koji god kontejneri prođu kroz terminal morske luke, ostaviće mnogo podataka. Ako imate ispravan pristup, znate šta je u tim kontejnerima, ko je to otpremio tamo, gde ide, šta je logistički lanac“, rekao je Ruhlig.

"Ako Kinezi imaju veoma dobro razumevanje šta je kritična roba, vrsta uskog grla u lancima snabdevanja, možda će biti dobro opremljeni da uvedu veoma ciljane sankcije gde jednostavno znaju da može biti pet ili sedam proizvođača kritičnog dobra u Evropi. Ali ovih pet ili sedam proizvođača bi se mogli osloniti na isti lanac snabdevanja, a onda jednostavno moraju da preseku tu jednu tačku da bi Evropu u suštini doveli u veoma tešku situaciju“, objasnio je on.

Zato je bes oko prodaje udela u lučkom terminalu u Hamburgu COSCO-u, kineskoj državnoj brodarskoj kompaniji, imao smisla. Hamburg je treća najprometnija luka u Evropi.

"Izolovano, takva investicija može izgledati kao ograničen rizik, jer šta možete da uradite sa podacima iz jedne morske luke ako ima toliko drugih? Ne toliko. Ali, dođete do tačke u kojoj imate kritičnu masu i ako onda sve ove podatke kombinujete, to, ja mislim, postaje pravi rizik“, zaključio je Rulig.

Šta Evropa može da uradi?

Mehanizam za provjeru stranih investicija u EU već postoji, što omogućava zemljama da izraze zabrinutost zbog takvih investicija u drugim državama članicama.

Ali na kraju, država EU koja prima tu investiciju može odbaciti ove zabrinutosti i dozvoliti da ona nastavi jer se to obično odnosi na nacionalnu bezbednost, koja je u nadležnosti vlada.

To je bio slučaj u Hamburgu, gde je nemački kancelar Olaf Šolc podržao prodaju - iako sa nižim ulogom - uprkos zabrinutosti drugih država članica i sopstvenih obaveštajnih službi.

AP/Michael Probst

"To je nešto što bi se moglo pooštriti kako bi državama bilo teže da kažu 'Znam da svi moji partneri misle da to stvara dodatnu ranjivost, ali nije me briga, samo ću uzeti novac' jer to mi se čini kao rizik'“, tvrdio je Bond.

Drugi argument za stroži mehanizam je i činjenica da je kritična infrastruktura sve više međunacionalna i međusobno povezana.

Kina je takođe bila tema tročasovne rasprave između 27 šefova država na njihovom poslednjem skupu u Briselu prošlog meseca kako bi se utvrdilo da li je trenutna strategija bloka da Peking smatra partnerom po određenim pitanjima kao što su klimatske promene, kao i konkurentom i sistemski rival, i dalje pravi pristup.

On je nastavljen jer je "Evropski savet vodio stratešku diskusiju o odnosima Evropske unije sa Kinom“ u zaključcima objavljenim na kraju samita - koji iznose samo jedan red u dokumentu od devet stranica.

Ipak, izgleda da se sve više priznaje da će, baš kao i sa Rusijom, jedinstvo i solidarnost imati veću težinu. Otuda i kritike zbog Šolcovog putovanja u Kinu u petak, gde ga je pratila poslovna delegacija.

"Ostavlja nam utisak da je fokus zaista na ekonomskom angažmanu, ekonomskoj saradnji i mislim da ne bi trebalo (to) više da radimo. To nije signal koji nam treba", rekao je Ruhlig.

Međutim, biće potrebno još mnogo diskusija i odluka da bi se pravilno formulisalo šta je kritično, a šta prihvatljivo u smislu stranog vlasništva i reciprociteta.

"Dozvoljavamo Kini da ulaže u evropsku kritičnu infrastrukturu, ali Kina nikada ne bi dozvolila evropskoj kompaniji da uradi isto. To je negativan signal koji šaljemo da smo voljni da prihvatimo ovakve vrste ulaganja, ali obrnuto nije moguće", zaključio je Krac.