Igre 
Finska i Švedska između diplomatije, interesa i trgovine: Turska i Mađarska i dalje blokiraju članstvo dve zemlje u NATO
Komentari05/11/2022
-20:22
Posle četiri meseca, 28 od 30 država NATO-a ratifikovalo je izmene ugovora u svojim nacionalnim parlamentima kojima bi se odobrilo članstvo Finske i Švedske, a većina je već deponovala potrebnu dokumentaciju u Vašingtonu.
Ali uprkos naletu nedavnih diplomatskih aktivnosti, dve zemlje i dalje drže spuštenu rampu za Helsinki i Stokholm - Turska i Mađarska.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg boravio je ove nedelje u Istanbulu na razgovorima pozivajući Tursku da promeni stav. Konkretno, Turska zahteva da Švedska i Finska da preduzmu akciju protiv kurdskih grupa, koje Ankara smatra terorističkim. Ankara, takođe, insistira na izručenju određenog broja kurdskih aktivista.
Ipak, nije sve išlo glatko.
"Tempo i dinamika procesa ratifikacije memoranduma između Turske, Švedske i Finske biće određeni koracima koje će ove zemlje preduzeti", izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.
Tanjug/AP Photo/Olivier Matthys
Stoltenberg je, posle sastanka sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom, rekao da su Finska i Švedska ispunile uslove Ankare za ulazak u NATO. Međutim, Čavušoglu je drugačije ocenio situaciju.
Povezane vesti
"Nisu sve komponente sporazuma sprovedene", rekao je on.
Istovremeno je istakao da su vlasti obe zemlje zaista preduzele neke neophodne mere, što Ankara pozdravlja.
I Mađarska drži skandinavske zemlje na ledu
Uprkos prethodnim uveravanjima datim nordijskim kandidatima, verovatno postoje tri glavna razloga zbog kojih su Mađari sada stavili rampu na ratifikaciju procesa pristupanja, kaže Peter Kreko iz istraživačkog centra Politička prestonica u Budimpešti za Euronews.
"Prvo, Mađarska je najproturskija država članica EU, oni su se zalagali za Erdogana po brojnim pitanjima, zalažu se za ulazak Turske u EU i naglasili su da zabrinutost Turske oko članstva Švedske i Finske u NATO treba da bude uzeti u obzir", rekao je on.
Drugi glavni razlog, prema Krekou, je taj što je Mađarska u izolovanoj poziciji unutar EU, "pa je veto sredstvo kojim se potvrđuje svoj uticaj".
„Mađarska ne daje ništa besplatno“, dodao je on, „to pokazuje da ima poluge u EU, i čak je spremna da poveže odluku u vezi sa NATO-om sa procesima u EU“.
Treći verovatni razlog je to što je Mađarska takođe „ruski najprijateljskija vlada u EU“.
Povezane vesti
Vodeći ruski političari nedavno su pohvalili Orbanovu vladu za njenu „nezavisnu politiku“, uključujući novi sporazum o kupovini gasa od Rusije.
Povezane vesti
„Ako se nekome jasno dopada odlaganje švedskog i finskog članstva u NATO, to je očigledno Rusija, zemlja od koje je mađarska vlada razvila odnos zavisnosti, na primer u oblasti energetike“, rekao je Kreko.
Šta to znači za Finsku i Švedsku?
Iza kulisa u Helsinkiju i Stokholmu, postoji određen stepen frustracije među ministrima i zvaničnicima koji su verovali da su se skoro domogli cilja - ulaska u NATO - da bi na kraju bili blokirani poslednjim preprekama.
Mina Anlander, istraživačica sa Finskog insituta za međunarodne poslove u Helsinkiju ukazuje upravo na to koliko je sada i Mađarska ključna za njihovu budućnost u NATO-u.
"Postoji li bilo šta što bi bilo koja zemlja mogla da učini i da izvrši pritiskak na Orbana i njegovu vladu? Možda Finska ne može mnogo da uradi po ovom pianju. Fides se verovatno nada da će povezati članstvo Finske i Švedske u NATO sa nedavnim predlogom EU komisije za zamrzavanje sredstava za Mađarsku koja je zabrinuta za vladavinu prava među Mađarima", kaže ona za Euronews.
Navodi da je Mađarska sada vrlo očigledno stala na određenu stranu i zauzela jasan stav po ovom pitanju, dozvoljavajući da glavne konce u svemu tome ima Turska.
"Međutim, u ovom slučaju izgleda da se Orban tek sada pridružuje turskom vagonu kada je pitanje prijama ove dve zemlje u NATO- Sve dok Erdogan najavljuje blokadu, Mađarska neće da reaguje", smatra ona.
Za razliku od Mađarske koja ovo pitanje koristi u diplomatskim previranjima, Tuska ima dosta složeniji stav oko svega toga, a postoje i indicije da bi Erdogan mgao da dozvoli nastavak finskog procesa, ali da to ne važi i za švedski.
Naime, u jednom od ranijih telefonskih razgovora na ovu temu, tokom aprila, Erdogan je predsedniku Finske Saulu Ninisteu rekao da ne treba da očekuju nikakve probleme po ovom pitanju. Međutim, mesec dana kasnije Turska se povukla navodeći da dve nordijske nacije ne mogu da budu deo NATO-a.
Mesec dana do početka NATO samita u Madridu, krajem juna, i nakon intezivne diplomatije iza zatovrenih vrata, Turska je postigla sporazum o članstvu koji uključuju tripartitne pregovore kao bi se izgladile sve prepreke.
Ti razgovori su počeli u Francuskoj u avgustu i očekivalo se da će se nastaviti na jesen, ali je Erdogan ponovo zakočio sve. U Ankari 1. oktobra rekao je da će bolikirati kandidature za članstvo ukoliko Finska i Švedska ne ispune obećanje koje su dale Turskoj, a koje se tiču bezbednosti i terorizma.
Tanjug AP/Johanna Geron, Pool via AP
"Zadržaćemo principijalan stav po ovom pitanju sve dok obećanja našoj zemlji ne budu ispunjena", rekao je on.
Dodatni povod za negodovanje Turske bila je i statirična emisija na švedskoj televiziji SVT koja je ismejavala Erdogana.
U igri i lista Ankare za kupovinu vojne opreme
Još jedna pretpostavka o tome čime Tuska zapravo želi da trguje u svoju korist je ta što se i dalje nada zelenom svetlu za kupovinu američkih lovaca F-16. Upravo pitanje FInske i Švedske bi mogla da iskoristi kao kartu za pregovore i da izvrši pritisak na na Amerikance da odobre sporazum oko kupovine letelica.
"Strateški interesi Turske se sve više razlikuju od ostatka NATO. Teško je pobeći od zaključka da su spoljnopolitičke elite zemlje krajnje sumnjive - da li je na kraju u interesu Turske da podrži širenje NATO-a u trenutku kada Turska odlučno pokušava da nastavi svoju politiku balansiranja između Zapada i Rusije", rekao je specijalista FIIA za Tursku Toni Alaranta u nedavnom brifingu.
On je takođe rekao da bi se moglo tvrditi da Turska vidi više nordijska članstva u NATO-u kao potencijalno remetilački element,"koji dodatno zaoštrava odnose Zapada i Rusije".
Međutim, zaključio je da će Turska na kraju odobriti članstvo Finske i Švedske, a da je možda jednostavno pitanje vremena i poluge.
Komentari (0)