Britanski profesor za Euronews Srbija: Sunak ne bi pobedio na izborima, šteta koju su napravili je sramna

Velika Britanija je pre nekoliko dana dobila novog premijera, trećeg ove godine. Riši Sunak je na poziciju lidera zemlje došao posle ostavke Liz Tras koja je rekordno kratko vodila državu, a pred njim se sada nalazi nekoliko velikih izazova: pre svega, neophodno je da zauzda ekonosmku krizu koja potresa ostrvo. Uporedo, Sunak će morati da radi i na tome da spreči dalje podele unutar samog britanskog društva, ali i svoje Konzervativne stranke. 

Previranja unutar burnog britanskog političkog života počela su još za vreme Bregzita, rekao je za Euronews Kristofer Koker, profesor na Londonskoj školi ekonomije (LSE).

"Konzervativna partija se podelila po tom pitanju - najveći broj poslanika bio je 'za', a jedna manja, ali značajna grupa, bila je protiv. I iskreno, to su bili oni pametniji, koji su bili deo kabineta Dejvida Kamerona", rekao je Koker.

Drugi problem, smatra on, jeste to što je sporazum o Bregzitu koji je ispregovarao Džonson bio "nesavršen".

"Ne samo zbog protokola o Severnoj Irskoj, što je posebna stvar, već i zato što su Bregziteri rešili da idu do kraja. Mogli smo da ostanemo na zajedničkom tržištu, i onda ne bismo imali ovakvu ekonomsku krizu. Sporazum o Bregzitu je loš. Moraće opet da se ispregovara, i da se pridružimo zajedničkom tržištu ako EU to želi. a mislim da želi", kaže Koker.

"To neće uraditi Konzervativna vlada, samo Laburistička. A u kakvom su stanju Laburisti, neće moći ni oni. U narednih pet do deset godina moraćemo nazad u Brisel, i kad promenimo sporazum imaćemo i poliitčku i ekonomsku stabilnost", navodi britanski profesor.

Da je pred Sunakom težak period, pokazuju i reakcije Laburista i Liberalno demokratske partije, koji se protive načinu na koji je Sunak izabran za novog britanskog lidera - tako što je postao novi predsednik Konzervativaca, koji trenutno imaju mandat u vladi. 

Opozicione partije su, u još jednom znaku komplikovane političke situacije u Velikoj Britaniji, već duže vreme tražile vanredne izbore, ukazujući na to da Sunaka, kao ni Tras pre njega (koja je došla na isti način na mesto premijera nakon ostavke Džonsona), nije birao narod, već članovi stranke. U vreme kada u javnosti dominira narativ da bi zemlja trebalo da bude ujedinjena, pozivi na vanredne izbore mogu dati suprotnu sliku.

Istog dana kada je proglašeno da će Sunak biti novi premijer, zamenica lidera laburista Anđela Rejner rekla je da će Riši Sunak postati sledeći premijer Velike Britanije, "a da nije rekao ništa o tome šta planira da uradi". Ponavljajući poziv laburista za raspisivanje parlamentarnih izbora, Rejner je dodala da Sunak "već stavlja stranku ispred zemlje", u obraćanju iza zatvorenih vrata torijevskim poslanicima.

 

 

Izazovi pred Sunakom

Novi britanski premijer ranije je bio ministar finansija u vladi Borisa Džonsona, a za vreme korona krize koja nema presedan u svetu, rukovodio je finansijama zemlje. Sada, inflacija i problemi sa energentima potresaju Veliku Britaniju, i na Sunaku je da ih smiri.

"On ima dva cilja. Jedan, da ohrabri tržišta, što se donekle već desilo. Situacija je stabilnija, tržišta vole novog premijera, jer je i sam radio na njima ranije. Bio je i prilično stabilan ministar finansija u vreme kovida", rekao je Koker.

Pred problema koje će mu stvarati opozicija, Sunak će morati da se suoči i sa članovima sopstvene partije. Konzervativci (ili Torijevci, kako im je nadimak), nekoliko puta do sada su naglašavali kako bi trebalo da budu ujedinjeni, ali se ne čini baš da je to slučaj.

Tras je dala ostavku na mesto permijera zemlje (i ujedno predsednika Konzervativne stranke) samo 45 dana nakon što je odabrana za tu poziciju, a kada je u kratkom roku trebalo da se bira njen nasloednik, Sunak je imao protivkandidatkinju Peni Mordant, koja je odustala u poslednjem trenutku.

Bez obzira na to što je na kraju ostao jedini mogući izbor za premijera, Sunak je i ovde mogao da vidi kako nisu svi u stranci jednoglasno za to da on vodi zemlju u narednom periodu.

Tanjug/Stefan Rousseau/PA via AP

"On mora da stabilizuje partiju i da je ujedini, što je nemoguć zadatak. U ovom trenutku, prema anketama, dve trećine konzervativnih poslanika bi izgubilo mesta na opštim izborima. To je strašno. Još gore, u Konzervativnoj stranci koja sebe po prirodi vidi kao partiju koja vodi državu, mnogi poslanici veruju da bi četiri ili pet godina u opoziciji bilo dobro, da bi se prizvali pameti  i vratili kao kredibilna stranka", kaže Koker.

"Međutim, ako bi na izborima doživeli ozbiljan poraz, to bi bio kraj Torijevaca kao organizacije koja funkcioniše, i možda uvod u stvaranje neke nove stranke. Sunak mora da umanji štetu. Kada bi se kandidovao na izborima 2025. kako je planirano, nema šanse da bi pobedio. Nema šanse da pobede, ali mogu da ograniče štetu onog što su radili proteklih godina, a što je bilo prilično sramno", dodao je.

Koker kao "jedinu dobru, ali ujedno i lošu stvar u Velikoj Britaniji" ističe to da ne postoje klasične populističke partije.

"Imali smo UKIP, koju su apsorbovali Konzervativci kada su obećali referendum o EU, a čim smo izglasali Bregzit, raspali su se. Dakle, nema populista i to je različito od drugih zemaja. Loše je što UKIP hoće ponovo da se kandiduje na izborima, kao grupa za pritisak, i verovatno će privući dosta Konzervativaca", naglasio je Koker.

"Širom Evrope populizam nije tako jak - Ukrajina je promenila stvari. Italija je, doduše, druga priča, ali ne vidim da populisti mnogo dobijaju. Mislim da su se tradicionalne partije stabilizovale, ali će uvek imati populističku agendu, da bi ostale kredibilni politički akteri, a to će biti jednako loše", zaključio je sagovornik Euronews Srbije.