"Ono što je trebalo da bude blagoslov, postalo je prokletstvo": Unutar EU još se lome koplja o oganičenju cena gasa

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/10/2022

17:30

"Ono što je trebalo da bude blagoslov, postalo je prokletstvo": Unutar EU još se lome koplja o oganičenju cena gasa - Copyright Tanjug/Christophe Gateau/dpa via AP

veličina teksta

Aa Aa

Kako bi što više ublažila probleme sa gasom koje ima zbog sankcija uvedenih Rusiji, Evropska unija je predložila odluku o ograničenju cena gasa, jer se smatra da bi se na taj način cene povukle sa nedavnih maksimalnih nivoa. Međutim, kao i kod toliko drugih pitanja, do kompromisa koji bi zadovoljio sve zemlje članice još nije došlo, uprkos nekoliko sastanaka i pregovora.

Zapadne zemlje donele su niz mera tokom osam meseci koliko rat u Ukrajini traje - neke od njih imale su manje efekta od očekivanog, a neke su, poput pojedinih sankcija, napravile ozbiljne probleme Moskvi. Evropi se sada približava zima kakvu dugo nije videla, sudeći prema najavama mnogih zvaničnika, jer domovi Evropljana mogli bi, zbog problema sa energentima, da budu znatno hladniji nego ranijih godina.

Nakon prošlonedeljnog samita lidera zemalja članica EU postignuti su neki dogovori, ali je onaj krunski izostao - trenutno ograničenje cena gasa i dalje ne može da stupi na snagu. Ove nedelje, u Luksemburgu su se sastali ministri energetike zemalja članica, ali ni oni nisu uspeli da se dogovore o tom pitanju, pa su odložili raspravu za mesec dana.

Ministri su, pre sastanka, rekli šta su prioriteti njihovih zemalja: Hrvatska i Litvanija žele ograničenje na kupovinu gasa u velikim količinama, Slovenija se zalaže za gornju granicu samo za tečni gas, dok Finska i Slovačka nisu saglasne sa direktnim subvencijama.

Bez obzira na to što su cene gasa u poslednjih nekoliko dana krenule naniže i što neki smatraju da bi to ujedno moglo značiti i smanjenje tražnje za gasom, drugi misle da je ograničenje cena gasa i dalje neophodno, jer žele da se zaštite od potencijalnih skokova cena.

Evropska komisija je uoči sastanka u Luksemburgu, preko non-pejpera, upozorila zemlje da bi ograničenje cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije u celoj EU, što je takođe jedna od stvari o kojoj se diskutuje, moglo da izazove povećanje upotrebe gasa i izvoza električne energije.

"Tankeri bi mogli da odu za Aziju"

Pre ruske invazije na Ukrajinu, EU je uvozila oko 40 odsto gasa iz Rusije, ali danas je to spalo na oko 7,5 odsto. Neke centralnoevropske zemlje članice, međutim, i dalje uvoze relativno velike količine ruskog gasa, dok druge, kao što su Kipar ili Švedska, ili slabo koriste, ili uopšte ne koriste gas u svojim energetskim planovima.

Trenutno ograničenje cena gasa zahtevalo je 15 zemalja članica EU, među kojima su Francuska, Španija, Italija i Poljska. Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je rekao da "ima dva veoma jednostavna cilja - da snizi cenu gasa, i da sačuva jedinstvo EU".

Letonski premijer Krišjanis Karinš, pristalica ograničenja cena, rekao je da bi, ukoliko se smanji cena uvezenih energenata, to pomoglo i siromašnim i bogatim zemljama, mada bi "najbolje bilo da nikada nismo ni zavisili od Rusije".

Međutim, nasuprot njima je sa svojim argumentima izašla najveća evropska ekonomija i najveći korisnik gasa, Nemačka, koju je podržala Holandija. Berlin, kako je navedeno, strahuje da bi svaki pokušaj ograničavanja cena mogao da se izjalovi ako, umesto u Evropu, tankeri koji nose tečni prirodni gas zaplove ka Aziji.

"Tankeri koji se trenutno nalaze na obali Španije će otploviti do Japana i Južne Koreje", rekli su izvori iz nemačke vlade, prenosi Gardijan.

Makron se zalaže za ograničenje cena gasa

Ideja Evropske komisije da postavi "dinamičnu i fleksibilnu" gornju granicu cena, koja bi postavila evropske cene ispred azijskih, takođe je navela ove zemlje da brinu o pogoršanju odnosa sa saveznicima u Aziji.

Pre dolaska na samit prošle nedelje, nemački kancelar Olaf Šolc ponudio je tračak nade, rekavši pomirljivo da je "jasno kako cene gasa, nafte, struje i uglja moraju da padnu, a to zahteva zajednički napor cele Evrope", a nakon samita su EU zvaničnici rekli da su napravljeni "određeni koraci napred", ali da istovremeno "još mnogo mora da se radi na postizanju kompromisa".

Međutim, druge diplomate ukazivale su na razloge zbog kojih je dosta teško postići dogovor o ograničenju cena - tehničke složenosti, ali i izazov osmišljavanja zajedničke politike za 27 zemalja sa veoma različitim kombinacijama korišćenja energenata.

Među onim državama članicama EU koje se protive ograničenju cena gasa nalazi se i Mađarska, koja je stvari podigla na "viši nivo". Premijer te zemlje Viktor Orban rekao je da je na samitu u Briselu postignut dogovor po kom će Budimpešta biti izuzeta, odnosno da se bilo koje buduće ograničenje cene gasa neće odnositi na petnaestogodišnji sporazum koji Mađarska ima sa ruskim Gaspromom.

Zajednička kupovina gasa

Nije ograničenje cena gasa jedini predlog koji se nalazi na stolu ispred zemalja članica EU - inspirisana zajedničkom kupovinom vakcina tokom korona krize, Evropska komisija želi da se zemlje udruže da kupuju gas, jer se smatra da bi tako imali veći kredibilitet i veću moć nad onima koji prodaju energente.

Međutim, čak je i ovaj plan izazvao kritike vlada u Poljskoj i Mađarskoj, koje se i ovako protive jakom nadzoru Evropske unije. I Varšava i Budimpešta se protive ideji da se učešće u zajedničkim nabavkama učini obaveznim, za šta zvaničnici EU kažu da je od suštinskog značaja.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki ponovio je dugogodišnje kritike na račun Nemačke, rekavši: "U teoriji, jeftini ruski gas je trebalo da bude blagoslov za nemačku ekonomiju. U praksi je to postalo prokletstvo za celu Evropu".

Mađarski premijer Viktor Orban je prokomentarisao da ga "najnoviji plan Brisela o zajedničkoj nabavci gasa podseća na vreme kada su zajedno kupovali vakcine, što je bilo sporo i skupo". Nakon samita, Orban je rekao i da za Mađarsku neće biti obavezno učešće u zajedničkoj kupovini gasa.

Zajednička kupovina gasa je, sve u svemu, privukla mnogo više pristalica nego ideja o ograničenju cene, pa čak i u Berlinu smatraju kako bi takav dogovor bio dobar za ekonomiju zemalja EU.

Nemačka ministarka za evropske poslove Ana Luerman istakla je, nakon sastanka ministara energetike, potrebu za zajedničkom kupovinom gasa, smanjenjem potrošnje, ali i diverzifikacijom strukture snabdevanja tako što bi se koristilo više obnovljivih izvora i različitih dobavljača. Međutim, nijednom rečju nije pomenula ograničenje cena.