Igre 
Čelnici EU nakon debate o energetici više časova raspravljali o odnosima s Kinom: Peking - partner ili konkurent
Komentari21/10/2022
-10:39
Energetika, rat u Ukrajini i odnosi sa Kinom bili su u fokusu dvodnevnog samita šefova vlada i država zemalja članica, koji je održan u Briselu. Po njegovom završetku evropski zvaničnici su poručili da je i dalje mnogo posla pred njima, ali da je napravljena dobra mapa puta za naredne razgovore o energetici. Istaknuto je i da će Evropska unija finansijski i na sve druge načine nastaviti da podržava Ukrajinu.
Lideri Evropske unije danas su iza zatvorenih vrata više časova raspravljali o odnosima s Kinom, nakon što su juče, prvog dana samita, posle 11 sati načelno dogovorili rešenja za odgovor na energetsku krizu.
Veze s Kinom su na dnevnom redu nakon što je izvršna vlast EU poručila da bi Unija trebalo da vidi Peking više kao konkurenta. Takav stav dolazi uoči prvog punog samita EU sa grupom zemalja jugoistočne Azije ASEAN planiranog za 14. decembar, za koji se Evropa nada da će ojačati trgovinske i geopolitičke odnose sa regionom u senci Kine.
Sastanak u ponedeljak u Luksemburgu je održan dan nakon političkog govora kineskog predsednika Si Ðinpinga u kojem, kako je rekao Borelj, Si dao "veoma snažnu izjavu" o želji Kine da ima uticaj širom sveta.
Nekoliko lidera Unije su jutros objasnili svoja očekivanja od strateške diskusije o Kini.
Finska premijerka Sana Marin je novinarima izjavila da je ovo direktan rezultat buđenja Evrope zbog rata u Ukrajini.
"Čekam stratešku diskusiju o Kini. Mislim da je to veoma važno, trebalo bi da razgovaramo više o evropskim zavisnostima, posebno kada su u pitanju nove tehnologije ili znanje“, rekla je ona.
Povezane vesti
Dodala je da se sada vidi koliko je "problematično što smo toliko zavisni od ruske energije, a Rusija koristi energiju kao oružje protiv Evrope. Zato mislim da je veoma važno da danas razgovaramo o Kini".
Belgijski premijer Aleksander De Kro smatra da treba da se preispitaju ukupni odnosa sa Pekingom.
"Po određenim temama Kina je partner, kao što su klimatske promene. U nekim domenima to je konkurent, pravi žestoki konkurent. U nekim domenima takođe vidimo da imaju neprijateljsko ponašanje“, rekao je on.
"I u prošlosti, mislim da smo bili previše samozadovoljni kao evropske zemlje. Mislim da smo proteklih meseci shvatili da u mnogim čistim ekonomskim domenima, geopolitika takođe igra ulogu“, kaže Belgijanac.
I estonska šefica vlade Kaja Kalas poslala je poruku Kini:
„Moja poruka Kini je da treba da imamo posla sa Kinom u formatu 27+1. Mi smo jaki kada smo ujedinjeni u razgovoru sa velikim silama“, navela je.
Tokom prvog dana goruća tema je bila energetska kriza, a lideri su razgovarali kako bi pronašli rešenje za visoke cene i sigurnije snabdevanje energentima.
Povezane vesti
Gas kao kamen spoticanja
Zemlje članice EU su se već dogovorile da uskladište što više gasa je moguće i povrate prihode od energetskih firmi koje će potrošiti na pomoć potrošačima.
Lideri EU su na samitu na kraju podržali predloge Evropske komisije od ove nedelje da se pokrene alternativna referentna cena za tečni prirodni gas i dobrovoljnu udruženu kupovinu gasa, iako će se o zakonima kojima će to ostvariti pregovarati narednih dana, dodaje Rojters.
Međutim, posle nedelje pregovora među liderima EU, ministrima i diplomata, samit se jutros oko 2.00 sata prekinut bez konačne odluke o ograničenju cene gasa.
Povezane vesti
Najspornija je bila ograničenja cene gasa - 15 zemalja podržava tu ideju dok se one najveće poput Nemačke i Holandije protive.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je nakon jučerašnjih sastanaka naveo da se došlo do dogovora po pitanju energetike.
"Ono što smo između ostalog postigli je veoma snažna i jedinstvena odlučnost da radimo zajedno, da budemo jedinstveni u našim glavnim ciljevima: da smirimo cene, da garantujemo stabilnost i sigurnost i da se smanji potreba za energijom. Napravili smo dobar okvir za rad i moramo da radimo hitno i brzo", naveo je Mišel.
profimedia
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da sada postoji "veoma dobra mapa puta, po kojoj će nastaviti da se radi, i da se rešavaju pitanja energetske krize".
"Dobili smo strategijske smernice za predlog koji smo izneli u utorak, a o kojima će opet sledećeg utorka razgovarati ministri energetike. Razgovori su bili intenzivni po pitanju nekoliko tema: zajedničke kupovine gasa, kako ograničiti preterano visoke cene gasa, kao i kako smanjiti uticaj koji visoke cene gasa imaju na cenu struje", navela je Fon der Lajen.
Ipak, po svemu sudeći, neće sve ići sasvim glatko i jednoglasno. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da je na samitu EU u Briselu postignut dogovor da se bilo koje buduće ograničenje cene gasa neće odnositi na 15-godišnji sporazum koji Mađarska ima sa ruskim Gaspromom.
Orban je na svom Fejsbuk nalogu naveo da je "Mađarska dobila izuzeće od ograničenja na cenu gasa, tako da to neće ugroziti mađarsku sigurnost po pitanju snabdevanja gasom", preneo je Rojters.
Traženje legalnog odgovora na zločine
Nemački kancelar Olaf Šolc je najavio da postoji mogućnost da bude organizovan još jedan ovakav samit, ukoliko ne dođe danas do dogovora, a o energetici će naredne nedelje raspravljati ministri energetike članica EU.
Aleksander de Kro, premijer Belgije je istakao da se zalaže za pronalaženje rešenja, "ali da postoji i određeni stepen zabrinutosti".
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
"Jasno je da niko ne blokira eto tako, samo da bi blokirao. Neke zemlje imaju bojazan po pitanju snabdevanja energentima i svi ih razumemo. Ukoliko neka od njih ne dobije gas koji joj je potreban, onda je to naš zajednički problem. Imali smo zaista iskrene i otvorene razgovore i dali smo ovlašćenje našim ministrima energetike da razviju paket, paket o zajedničkoj kupovini, solidarnosti, intervencijama na tržištu gasa", naveo je De Kro.
Premijerka Estonije Kaja Kalas je razgovore o energetici ocenila kao intenzivne i naglasila da je dobro što je dogovor postignut.
"Fokusiraćemo se i na Ukrajinu. Moramo da razgovaramo u upotrebi zamrznute ruske imovine, mi imamo više od milijarde zamrznute imovine i treba da vidimo kako od toga da napravimo benefite za Ukrajinu. Pored toga, moramo da pronađemo legalan odgovor na zločine koji su počinjeni i kako da se formira poseban tribunal za procesuiranje toga", navela je.
Lideri EU takođe raspravljaju i kako zaštititi kritične infrastrukture Unije posle sabotaža na gasovodima Severni tok 1 i 2.
EU je juče nametnula brze, ali ograničene sankcije Iranu zbog isporuke dronova za ruski rat u Ukrajini.
Neke zemlje EU zastupale su stav da su potrebne šire sankcije Iranu, a na samitu će se takođe osuditi iranska upotreba sile protiv protesta zbog smrti Mahse Amini, 22-godišnje žene pritvorene u policijskom pritvoru zbog "neprikladne odeće".
Poljska i tri baltičke države takođe su predložile dodatne sankcije Rusiji, uključujući zabranu uvoza dijamanata, ali je malo verovatno da će to biti dogovoreno danas, jer bi takva odluka zahtevala jednoglasnost između 27 koji nedostaju.
Pojedine družave, pre svega baltičke, zalažu se za Tribunal za ratne zločine za Ukrajinu.
Komentari (0)