Igre 
Stručnjak za eksplozive o Krimskom mostu: Cilj je bio da se izazove veća šteta, verovatno nije uspeo prvobitni plan
Komentari12/10/2022
-14:06
Varnice koje su se razbuktale posle eksplozije na Krimskom mostu izazvale su novi nivo eskalacije u ratu u Ukrajini. Dok Moskva tvrdi da iza napada na most stoje ukrajinske specijalne službe, iz Ukrajine niko zvanično nije preduzeo odgovornost za eksploziju u kojoj je oštećen most koji je simbol ruske nelegalne aneksije Krima. Za to vreme stručnjaci za eksplozive procenjuju da je stvarni cilj napada na most bio mnogo širi - da se potpuno onesposobi saobraćaj i da se nanese daleko veća šteta.
Ruski FSB danas je saopštio rezultate istrage o napadu na most, koju su u Kijevu odmah ocenili kao "besmislicu". FSB tvrdi da je organizator akcije šef vojne obaveštajne službe Ukrjaine Kiril Budanov i da je identifikovano 12 saučesnika u pripremi napada, od kojih je osam privedeno - pet državljana Rusije, a ostali su iz Ukrjaine i jermenije. Navodi se i da je poznato da je bomba na Krimskom mostu bila kamuflirama u rolne filma.
U Ukrajini nisu želeli da komentarišu ove navode, zvaničnik u Kijevu nazvao je celu rusku istragu "besmislicom", objavio je Gardijan. "Cela aktivnost FSB-a i Istražnog komiteta je besmislica", citirala je ukrajinska javna televizija Suspilne portparola ministra unutrašnjih poslova Andrija Jusova na pitanje o optužbama Moskve o eksploziji na mostu na Krimu.
Rojters prenosi da je Jusov opisao FSB i Istražni komitet kao "lažne strukture koje služe Putinovom režimu, tako da definitivno nećemo komentarisati njihove sledeće izjave".
Dok se ređaju različiti navodi na liniji Moskva - Kijev, stručnjaci na osnovu dostupnih fotografija, snimaka i podataka analiziraju kako je zapravo moglo da dođe do eksplozije na mostu. Veštak za eksplozive, penzionisani major Mika Tyryrekao je u intervjuu za finsku nacionalnu televziju YLE da je cilj napada verovatno bio da se "udari" u saobraćajnu raskrssnicu.
Prema njegovim rečima eksploziju na Krimskom (Kerčkom) mostu, koji povezuje anektirano ukrajinsko poluostrvo s rusim kopnom, verovatno izazvala bomba koja se nalazila u kamionu, kao što je izvestila i Moskva, prenosi Jutarnji list. Mika Tyry je do 2020. radio u finskim obrambenim snagama te ima više od 20 godina iskustva u uklanjanju eksploziva, a isto toliko je radio kao veštak za eksplozive.
"Do eksplozije je možda došlo preuranjeno"
Finski vojni stručnjak smatra kako je moguće da je svrha napada bila prekinuti kopneni, železnički i brodski saobraćaj u isto vreme i načiniti daleko veću štetu. Tyry kaže da nije posve jasno kako je do eksplozije došlo - osim u kamionu, eksploziv je mogao biti postavljen u konstrukciji mosta ili ispod kolnika mosta, ali on procenjuje da je najverovatnije bio u kamionu.
Povezane vesti
Čini se, kako kaže, da je do eksplozije došlo na gornjoj površini mosta, tako da je između eksploziva i površine bilo malo zraka. Eksplozija na Krimskom mostu se, navodi, može uporediti s bacanjem kamena u jezero - došlo je do kretanja udarnih talasa eksplozije na sve strane od tačke udara, što se dobro vidi po urušavanju kolnika na nekoliko mjesta.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Prema njegovom mišljenju, kamion je možda pratio voz koji se kretao iz smera Rusije za Krim, a voz je možda prevozio gorivo. U eksploziji se, ističe, zapalilo nekoliko vagona. Stoga je moguće, kako procjenjuje Tyry, da je cilj napada bio upravo voz, odnosno da je trebalo da kamion eksplodira uz voz i to na mestu gde se ispod mosta odvija brodski saobraćaj.
Da je do eksplozije došlo na spoju različitih prevoznih sredstava, kaže Tyry, udar bi izazvao značajne poremećaje i u železničkom i u brodskom i u putnom saobraćaju. Ipak, kako se eksplozija dogodila pre tačke brodskog prometa, poremetila je samo železnički i putni saobraćaj.
Jedan od razloga eventualne preuranjene eksplozije mogao je biti u proceni brzine voza s gorivom. Voz se, kako objašnjava, možda kretao mostom brže od očekivanog te ga kamion ne bi uspeo uhvatiti na vreme, pa je kamion možda dignut u vazduh pre vremena.
"Ako Ukrajina stoji iza eksplozije, verovatno nisu baš uspeli u svom prvobitnom planu", kaže Tyry.
Kako je eksploziv aktiviran?
Pitanje je svakako i kako je eksplozija pokrenuta. Finski stručnjak kaže kako se dizanje kamiona u vazduh moglo izvesti na nekoliko načina, a jedan od najverovatnijih je daljinsko aktiviranje eksploziva. Kamioni, objašnjava, imaju sisteme za praćenje koji pomoću satelita otkrivaju lokaciju vozila. Drugim rečima, bilo je moguće pratiti i vrlo precizno locirati kuda se eksploziv kreće.
Ako je eksplozija pokrenuta daljinskim upravljanjem, vozač kamiona možda nije ni znao kakav teret prevozi. Međutim, prema Tyryju, takođe je moguće da je vozač znao za to i da je bio tzv. vozač-samoubica. U tom je slučaju mogao sam odlučiti kada je pravo vreme za aktiviranje eksploziva.
Povezane vesti
Postoje, međutim, i druga objašnjenja za određivanje trenutka detonacije. Na primer, kamion je možda pratio automobil, u kojem je određen najbolji trenutak za aktivaciju eksploziva. Ipak, rizik da bi putnik ili putnici u automobilu bili uhvaćeni bio je prevelik pa Tyry kaže kako je verovatnije da se radi o aktivaciji, npr. putem telefona.
Sam eksplozivni materijal je, smatra, verovatno bio vrlo visokog kvaliteta, ali samo na temelju fotografija i video-snimaka, kaže teško je proceniti pravi kvalitet, ali i količinu. Prema gruboj proceni, rekao je, moglo bi se raditi od jedne do dve tone eksplozivnog materijala.
Sama eksplozija je, navodi Tyry, bila prilično neobična - nije se radilo o vatrenoj lopti i požarima uzrokovanim nastalim gasovima, već su se nakon eksplozije u vazduhu mogle videti plamene ‘baklje‘, što bi moglo upućivati na prisutnost zapaljivih metala kao što su aluminijum, magnezijum ili pirotehnička smesa termit za pojačavanje eksplozije.
Povezane vesti
U tom slučaju bi se prilikom eksplozije gorući metal proširio na mnogo veće područje od same vatrene kugle, što može objasniti kako se vlak, koji je bio udaljen nekoliko desetaka metara, od eksplozije zapalio.
Iako se u javnosti nagađalo je li uzrok eksplozije moglo biti nešto drugo, a ne eksploziv u kamionu - na primer, eksploziv je mogao biti postavljen u konstrukciju mosta ili ispod kolnika - Tyry smatra da je kamion s eksplozivom ipak najverovatniji uzrok jer, kako je rekao, foto i video dokazi ne idu u prilog drugim javno iznesenim teorijama.
Da je eksploziv bio postavljen u konstrukciju mosta, objašnjava, u eksploziji bi se podigao vodeni stub, no u ovom slučaju toga nije bilo, osim što morska površina nije bila posve mirna, ali je to, kaže, uobičajeno kada se eksplozije događaju iznad površine vode.
S druge strane, da je eksploziv postavljen ispod kolnika mosta, onda tragovi eksplozije ne bi stigli do ograde na susednoj traci kolnika. Takođe, ‘baklje‘ bi se širile prema gore, a ne prema dole i u stranu, kao što se dogodilo pri ovoj eksploziji, zaključio je na kraju svoje analize Mika Tyry.
Bolan udarac za Rusiju
Podsetimo, eksplozija na Krimskom mostu se dogodila u subotu ujutro. U eksploziji su tri osobe izgubile život, a saobraćaj za automobile i autobuse je istog dana uspostavljen. Zvaničnik ukrajinske vlade, koji je želio da ostane anoniman, rekao je u subotu za Vašington Post da iza napada na Kerčki most na Krimu stoje ukrajinske specijalne službe. Međutim, Kijev nije zvanično preuzeo odgovornost za napad.
Ruski predsednik Vladimir Putin za eksploziju je okrivio ukrajinske specijalne službe, izjavivši da ruske vlasti ne sumnjaju da je incident na Kerčkom mostu na Krimu bio teroristički napad na kritičnu civilnu infrastrukturu.
Eksplozija na Krimskom mostu predstavljala je veliki udarac za ruski režim. Most je zvanično otvoren 2018. godine, a trebalo je da simbolizuje da je Krim ruski. Najduži je most u Evropi, a ruski mediji su ga pozdravili kao "izgradnju veka". Ruski zvaničnici su ranije tvrdili da je dobro zaštićen od pretnji iz vazduha, zemlje ili vode.
Rusija je koristila most za premeštanje vojne opreme, municije i osoblja iz Rusije na ratišta u južnoj Ukrajini. Kao takav, ukrajinske vlasti su rekle da je to legitimna meta, jer obećavaju da će ponovo zauzeti poluostrvo.
Nakon eksplozije glavno pitanje je bilo kakav će biti odgovor Vladimira Putina, a on je stigao nakon dva dana u vidu istovremenih raketnih napada na gradove širom Ukrajine, uključujući i Kijev. Putin je zapretio i novim akcijama rekavši da će uslediti "oštar odgovor na sve buduće terorističke akcije na ruskoj teritoriji".
Komentari (0)