Kijev dao instrukcije diplomatama da traže novu pomoć: Stižu moderni PVO sistemi sa Zapada
Komentari11/10/2022
-16:10
Napadi Rusije na Kijev i druge ukrajinske gradove označili su novu eskalaciju u ratu, ali istovremeno i pojačali pritisak na SAD i evropske zemlje da pojačaju vojne isporuke Ukrajini, pre svega da joj pošalju najmodernije sisteme kako za napad, tako i za odbranu.
Osude zapadnih zvaničnika kada je u pitanju gađanje civilnih meta nisu izostale, ali će verovatno morati da se pokažu i "na delu", odnosno da ubrzaju vojne isporuke. Neke od zemalja, poput Nemačke, već su odlučile da dodatno vojno pomognu Kijevu. Ministarka odbrane te zemlje Kristin Lambreht je navela kako će Berlin Ukrajini poslati moderni sistem za vazdušnu odbranu "IRIS-T SLM", a prvi od četiri primerka stižu u Ukrajinu već narednih dana.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da će se bratiti na hitnom virtuelnom sastanku Grupe G7 a kasnije je rekao da je imao "produktivan razgovor" sa Bajdenom o protivvazdušnoj odbrani. O pozivima Ukrajine na dodatnu vojnu pomoć takođe je predviđeno da se razgovara ove nedelje na dva sastanka u Briselu - na jednom će učestvovati ministri odbrane NATO-a, a na drugom Kontakt grupa za odbranu, skup od oko 50 zemalja stvoren da pruži pomoć Ukrajini.
Vadim Pristajko, ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji, rekao je za Fajnenšel tajms da je Kijev dao instrukcije svojim diplomatama u zapadnim prestonicama da traže dodatnu opremu za protivvazdušnu odbranu.
"To je ono o čemu svi govorimo posle napada u ponedeljak", rekao je on, dodajući da nedavno imenovanje Sergeja Surovikina, generala poznatog po upotrebi neselektivnog bombardovanja tokom ruske intervencije u Siriji, za glavnog ruskog komandanta u Ukrajini, "jasno stavlja do znanja da će se Moskva koncentrisati na korišćenje raketnih i bespilotnih udara na civilne oblasti".
Sjedinjene Američke Države su početkom jula objavile da će Ukrajini obezbediti dva napredna protivavionska sistema, nazvana Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh, odnosno skraćeno NASAMS. To je deo niza opreme koja se mora ugovoriti i izgraditi u okviru industrije, a ne može se uzeti iz postojećih zaliha.
Veliki deo posla je već obavljen, saopštio je Pentagon prošlog meseca, a američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman rekao je za Vašington Post da bi "trebalo da stignu u Ukrajinu u narednih nekoliko nedelja, kada sistemi budu spremni i obuka bude završena, preneo je Vašington post. Za dodatnih šest sistema "verovatno će biti potrebno nekoliko godina da se nabave i isporuče", dodao je zvaničnik.
I Francuska obećala dodatnu pomoć
Čak i pre najnovijih ruskih napada, najviši zvaničnici Ukrajine su glasno tražili da se ojača protivvazdušna odbrana. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba je u nedelju, nakon ruskih napada na Zaporožje, napisao na Tviteru da toj zemlji "hitno trebaju moderniji sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane kako bi se spasli nevini životi", i pri tome je "pozvoa partnere da ubrzaju isporuke".
Najnoviji ruski raketni udari i Putinova pretnja da će ih biti još, svakako daju za pravo Ukrajincima koji pozivaju da im se dodatno pomogne. Vojska ove zemlje saopštila je da je njena protivvazdušna odbrana oborila 43 od 83 rakete koje su lansirane na nju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u ponedeljak obavio i hitne telefonske pozive sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, u kojima su razgovarali o protivvazdušnoj odbrani i drugoj vojnoj pomoći. Nemačka je već rekla da će poslati "IRIS-T" sisteme, a i Makron je obećao povećanu podršku Ukrajini, uključujući i više vojne opreme. Međutim, sve se više postavlja pitanje u kojoj meri Francuzi zaista ispunjavaju svoja obećanja.
Nedavno istraživanje Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu pokazalo je je da je Francuska potrošila manje na najavljene isporuke oružja Ukrajini nego mnogo manje evropske zemlje poput Estonije i Češke. Sve u svemu, Francuska je rangirana kao tek 11. najveći globalni dobavljač ukrajinske vojne pomoći do avgusta - kritičari kažu da je to "ponižavajući" rezultat za zemlju koja sebe smatra vodećom vojnom silom EU.
Estonska premijerka Kaja Kalas rekla je da je "neophodno isporučiti protivvazdušnu odbranu sa savezničke strane, kako bi Ukrajinci mogli da zaštite svoje gradove i civile, jer Rusija definitivno eskalira rat tako da nanosi štetu civilima".
Ukrajina je zainteresovana za sisteme protivvazdušne odbrane koje koristi francuska vojska, uključujući SAMP/T. Francuski list Mond je izvestio da je jedan od razloga oklevanja Francuske taj što zemlja ima ograničene zalihe. Zvaničnici francuske vlade pozvali su se na "diskreciju" i rekli da nisu otkrili koliko su zaista oružja poslali Ukrajini. Oni su takođe tvrdili da su njihove isporuke, uključujući 18 visoko preciznih samohodnih haubica CAESAR, bile ključne na bojnom polju. Francuska je u pregovorima o preusmeravanju dodatnih CAESAR haubica koje je prvobitno naručila Danska, u Ukrajinu.
Komentari (0)