Prvi preliminarni rezultati predsedničkih izbora u Austriji, Van der Belenu novi mandat

Prema prvim preliminarnim rezultatima predsedničkih izbora u Austriji, sa 57,4 odsto glasačkih mesta, Van der Belen pobedio je u prvom krugu sa 54,6 odsto glasova. On se građanima obratio video porukom na društvenim mrežama, zahvalio im i poručio da je današnji dan "najveći praznik demokratije".

"Nebitno da li ste glas dali meni ili nekom drugom od kandidata, radiću u korist svih građana Austrije“, poručio je Van der Belen.

On je ujedno pozvao "sve konstruktivne snage na zajednički rad“.

"Zadaci koju su pred nama su veliki i potrebno je jedinstvo da bih ih savladali“, istakao je Van der Belen.

Drugoplasirani na ovim izborima, kandidat Slobodarske partije Austrije (FPO), Valter Rozenkranc priznao je poraz i čestitao Van der Belenu.

On je kazao da je izuzetno zadovoljan svojim rezultatom, i pored pobede Van der Belena u prvom krugu izbora.

"Iako nismo ostvarili prvobitni cilj, a to je drugi krug izbora, nalazimo se na drugom mestu, i uz to smo dobili više nego što su prognozirala sva istraživanja javnog mnjenja“, rekao je Rozenkranc agenciji APA.

Nezavisni kandidat, advokat Tasilo Valentin, dobio je 8,5 odsto glasova, a na četvrtom mestu je lider „Partije piva“ i najmlađi kandidat Domonik Vlazni sa 8,1 odsto glasova. Na petom mestu je nekadašnji političar desničarskog „Saveza za budućnost Austrije“ (BZO) Gerald Gros sa 5,8 odsto glasova. Lider antivakserske stranke „Ljudi, sloboda, osnovna prava“ (MFG) Mihael Bruner dobio je 2,3 odsto glasova, a poslednji je proizvođač cipela Hajnrih Štaudinger.

Ovaj rezultat se neće mnogo promeniti ni nakon prebrojavanja glasova poslatih putem pošte, a glasačke listiće za glasanje poštom zatražilo je oko 950.000 Austrijanaca, što je značilo da bi, ako bi neko od kandidata osvojio nešto manje od 50 odsto glasova, moglo da se desi da prebrojavanje glasova dospelih poštom značajno utiče na prelaženje praga potrebnog za pobedu u prvom krugu.

Aleksander van der Belen, koji je i aktuelni predsednik prethodno je izrazio nadu da će pobediti u prvom krugu, ističući da bi bilo dobro da već posle prvog kruga bude jasno ko je novi predsednik.

Ovogodišnji predsednički izbori ućiće u političke istorijske anale kao glasanje za predsednika sa najvećim brojem kandidata od uvođenja direktnog izbora šefa države.

Predizborna kampanja protivnika Van der Belena bila je obeležena oštrom kritikom vlade Austrije kancelara Karla Nehamera, i najavom da će, ako pobede na izborima otpustiti vladu zbog lošeg upravljanja krizom, ali prema Rozenkrancu i zbog kršenja neutralnosti uvođenjem sankcija protiv Rusije i podrškom Ukrajine.

Na predsedničkim izborima u Austriji pravo glasa imalo je više od 6,3 miliona građana starijih od 16 godina.

Prva izborna mesta u šest sati otvorena su u mestima Euratsfeld i Vinernojštat, kao i Pfundsu. Nekolicina biračkih mesta otvorilo je pola sata kasnije, da bi većina otvorila vrata između sedam i osam sati.

Takođe i vreme zatvaranja se razlikuje - dok u Beču i Inzbruku, kao i dve opštine u Donjoj Austriji glasanje traje do 17 časova, u pokrajini Forarlberg glasačka mesta zatvaraju već u 13 časova, a u svim ostalim pokrajinama najkasnije u 16 sati.

Van der Belen, koji je važio za favorita, u izbornu trku je ušao kao nestranački kandidat, koji uživa podršku Zelenih, čiji je nekada bio lider, i neposredno od Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) i NEOS-a.

Vladajuća Narodna partija (OVP) nije želela da učestvuje sa sopstvenim kandidatom na predsedničkim izborima, jer je nepisano pravilo da aktuelni predsednik osvaja drugi mandat.

Samo je, od većih partija, Slobodarska stranka (FPO) odlučila da uđe sa svojim kandidatom u izbornu trku, a to je učinila kandidujući dugogodišnjeg poslanika Valtera Rozenkranca.

Ostali kandidati su nezavisni kandidati koji su prikupili dovoljan broj od 6.000 potpisa podrške.

Tako su se kandidovali lider vanparlamentarne “Partije piva“ Dominik Vlazni, šef antivakserske stranke “Ljudi, sloboda, osnovna prava” (MFG) Mihael Bruner.

Pored njih u izbornu trku su ušli nekadašni političar Gerald Gros, advokat Tasilo Valentin i proizvođač cipela Hajnrih Štaudinger.