Igre 
Da li je ovo kraj Severnog toka: Projekat koji je najavljivan kao most između Evrope i Rusije, sada je "oružje u ratu"
Komentari30/09/2022
-09:02
Kad se nešto desi jednom - to je slučajnost, i dvaput je slučajnost, a kad se desi triput, to je već neprijateljska akcija. Baš ovim rečima britanskog pisca i novinara Ijana Fleminga moglo bi se opisati ono što se dešava sa Severnim tokom na kojem je, za sada, otkriveno četiri curenja gasa.
Tačan uzrok oštećenja gasovoda koji je predstavljao najveću sponu Rusije i Evrope još nije utvrđen, a stručnjaci su saglasni da ona nisu mogla nastati slučajno.
Nemački ambasador u Velikoj Britaniji Migel Berger rekao je za BBC da je jasno da "nedržavni akter" nije mogao da stoji iza incidenata. Napadi na gasovode su klasičan "primer iz knjige" delovanja državnog aktera, rekao je šef finske bezbednosno-obaveštajne službe Anti Peltari, iako je odbio da spekuliše o kojoj je državi reč.
On je dodao da je velika verovatnoća da će se Rusija preko zime okrenuti sajber napadima pošto su ruske diplomate i špijuni proterani sa Zapada nakon njene invazije na Ukrajinu.
Od samog početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru gasovod Severni tok 1 stavljen je "u službu" ucene Moskve prema zemljama EU koje zavise od snabdevanja ovim gasovodom. Nemačka ekonomija, najveća u Evropi, zavisna je od ovakvog energetskog snabdevanja.
Međutim, ovakva oštećenja mogla bi dovesti do apsolutnog kraja korišćenja tog toka, makar u nekom bližem narednom periodu. Kako piše Vašington post, ako je iko očekivao da će Nemačka dobiti makar malo gasa preko Severnog toka u 2023. godini, ovaj napad je stavio tačku na te nade.
Euronews, Tanjug AP/Swedish Coast Guard via AP
"Oštećenja koja su se dogodila na tri kraka Severnog toka su bez presedana", objavio je operater u saopštenju dodajući da je nemoguće sada dati prognozu kada bi oštećenja mogla biti popravljena.
Povezane vesti
Evropa je ispresecana mrežom hiljada kilometara gasovoda i naftovoda, pa čak i dužih nadzemnih električnih vodova koji povezuju stotine pumpnih stanica, skladišta i energetskih transformatora. Ako presečete jedan, bilo putem sajber napada ili fizičke sabotaže, to će odjeknuti širom kontinenta.
Napadi na gasovod nisu slučajnost
U maju 2021. godine sajber-napad je prisilio Colonial gasovod, najvažniji kanal za transport benzina, dizela i mlaznog goriva u SAD, da se zatvori, što je ozbiljno poremetilo snabdevanje američke istočne obale. Bela kuća je tada saopštila da je napad izvela grupa koja radi iz Rusije, a koja je tražila i dobila novčani otkup.
Ranije ove godine, sajber napad na objekte za utovar u ključnom evropskom naftnom čvorištu Amsterdam-Roterdam-Antverpen izazvao je haos na tržištu rafiniranih proizvoda. Pogođeno je više desetina naftnih terminala, a pojavile su se i lokalne nestašice.
Međutim, fizička oštećenja nastala prethodnih dana na Severnom toku verovatno su novo poglavlje u energetskom ratu. Imajući u vidu uz odluku o delimičnoj mobilizaciji u Rusiji, razvoj svih događaja ukazuje na to da strategija Moskve po pitanju invazije nije bila dobro isplanirana.
Koliko je važan ovaj gasovod uočilo se po prvoj posledici nakon što su oštećenja otkrivena. Cene gasa u Evropi su odmah skočile, a tržište je prilagodilo svoje terminske cene gasa čak i za leto 2023. i zimu 2023-24.
Trgovci koji su se kladili da bi se Severni tok mogao ponovo otvoriti za nekoliko meseci, što bi rezultiralo nižim cenama gasa, zatvorili su te opcije. Pouka je jasna: energetski rat je u toku, zima uskoro počinje, a Putin će nastaviti da igra svoju igru.
Osim snabdevanja, imao misiju čuvanja mira
Ranih 2000-ih nemački političari razvili su teoriju koja je bila poprilično liberalna za to doba, a to je da bi što veća ekonomska zavisnost Rusije i zapadne Evrope stvorila dugoročan mir.
Povezane vesti
"Ako se međuzavisnost povećava, tako će demokratija prevladati", pisao je svojevremeno DW o logici Berlina.
profimedia
Ideja o gasovodu koji bi povezivao Rusiju i Evropu nastala je sredinom 1990-ih, a ozvaničena je 8. septembra 2005. godine potpisivanjem dogovora o gradnji gasovoda koji bi direktno iz Rusije slao gas u Nemačku preko Baltičkog mora.
Poljska, Ukrajina i Belorusija nisu bile najsrećnije zbog toga, jer su Severnim tokom 1 izbegnuti kopneni putevi koji vode preko njihovih teritorija – što je uvek unosno, jer za to države naplaćuju takse.
Povezane vesti
Gradnja Severnog toka 1 ipak je počela tek 2010. godine. Svaka od dve paralelne cevi gasovoda ukupne dužine 1.224 kilometara sastoji se od ukupno 100.000 pojedinačnih cevi.
Bio je to bez sumnje plod dobrih odnosa tadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera i Vladimira Putina. Već u martu 2006, samo nekoliko meseci nakon odlaska sa kancelarske funkcije, Šreder je postao šef nadzornog odbora firme Severni tok d.d. Kako se Šreder povukao iz politike, njegovoj naslednici Angeli Merkel ostalo je da nadgleda završetak projekta.
Za Nemačku, ekonomske koristi nisu bile toliko očigledne kao za Rusiju, ali su ipak bile dovoljno realne. Lideri industrije mogli su da se oslone na stabilno snabdevanje energijom (neki su strahovali da ukrajinska infrastruktura možda neće izdržati), a nemačke energetske kompanije koje su učestvovale u gradnji bile su nagrađene odličnim odnosima sa Gaspromom, kao i nadom da će se uključiti u eksploataciju prirodnog gasa u Sibiru.
Severni tok 2 doveo do nesuglasica Vašingtona i Berlina
Međutim, gradnja Severnog toka 2 podelila je Zapad, a nesuglasice između Berlina i Vašingtona dostigle su vrhunac u 2021. godini. Iako je izgrađen, gasovod nikad nije pokrenut, zbog velikog pritiska pre svega američkog predsednika Džozefa Bajdena.
"Severni tok 2 je uvek slon u sobi“, rekao je američki zvaničnik. "To je mnogo iznad svega što se tiče Rusije, Nemačke i Ukrajine", rekao je preneo je FT.
Bajden je nakon sastanka sa Merkelovom kazao da su njih dvoje "apsolutno ujedinjeni u uverenju da Rusiji ne sme biti dozvoljeno da koristi energiju kao oružje za prinudu ili pretnju svojim susedima".
Merkel je rekla novinarima da Nemačka, najveća evropska ekonomija, i Sjedinjene Države imaju različite poglede na projekat. Ali ona je insistirala na tome da Ukrajina mora ostati tranzitna zemlja i da će Berlin "aktivno" odgovoriti ako Rusija ne poštuje suverena prava Ukrajine.
U februaru 2022. predsednik Bajden je dao obećanje da "više neće biti gasovoda Severni tok 2“ između Rusije i Nemačke ako Rusija pošalje trupe u Ukrajinu.
"Ako Rusija na primer tenkovima i trupama pređe granicu Ukrajine, Severnog toka 2 više neće biti", rekao je Bajden prilikom posete kancelara Olafa Šolca Vašingtonu. Kako on to misli da postigne, jer je gasovod pod nemačkom kontrolom, upitao je jedan novinar. Bajdenov odgovor je glasio: "To vam obećavam. Mi ćemo to ostvariti".
Kao podršku sankcijama protiv Moskve, Berlin je u februaru 2022. godine doneo odluku da zaustavi odobravanje rada Severnog toka 2. Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je tom prilikom da priznaje da je u decembru 2021. pogrešio kada je tvrdio da je gasovod "projekat privatne privrede" i da je postupak dodeljivanja dozvole "potpuno nepolitičan".
Kako zbog pritisaka Vašingtona Severni tok 2 nije proradio, odnosno, gas nije potekao kroz njega, sadašnji razvoj događaja mogao bi značiti kraj korišćenja i Severnog toka 1. Za razliku od onog koji odlukom o sankcijama nikada nije proradio, rad ovog gasovoda sada je fizički sprečen.
Komentari (0)