Brisel insistira na pojačanoj sajber bezbednosti uređaja koji su povezani na internet

Brisel je u četvrtak predložio Zakon o sajber otpornosti koji ima za cilj da postane globalni nosilac obaveznih standarda za sajber bezbednost za svaki proizvod sa digitalnim elementima, i da potrošače što više informiše o važnosti internet zaštite.

Komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton istakao je veoma važnu činjenicu: "Kada je reč o sajber bezbednosti, Evropa je jaka onoliko koliko je jaka njena najslabija karika, bilo da je u pitanju pojedina ranjiva država članica ili nebezbedni proizvod duž celog lanca snabdevanja"

"Kompjuteri, telefoni, kućni aparati, virtuelni uređaji za pomoć, automobili, igračke... svaki od ovih stotina miliona povezanih proizvoda je potencijalna meta za sajber napad. Pa ipak, danas većina hardverskih i softverskih proizvoda ne podleže nikakvim obavezama o sajber bezbednosti. Uvođenjem sajber bezbednosti koja će se prepoznavati po dizajnu, Zakon o sajber otpornosti će pomoći u zaštiti evropske ekonomije i naše kolektivne bezbednosti", dodao je on.

Pixabay

Prema podacima Komisije, napad na povezane uređaje se dešava u proseku svakih 11 sekundi. Finansijski uticaj napada procenjen je prošle godine  na oko 20 milijardi evra širom sveta, što zajedno sa svim globalnim godišnjim troškovima sajber kriminala ide čak do frapantnih 5,5 biliona evra. 

Predlozi Komisije bazirani su na tome da proizvođače obavežu da prilikom dizajniranja proizvoda obavezno uzmu u obzir sajber bezbednost i da rešavaju svaku takvu pretnju za svoje proizvode u periodu njihovog roka trajanja ili na period od pet godina, u zavisnosti šta je kraće.

Oni će takođe morati da prijavljuju sve uočene ranjivosti i incidente, obezbeđuju bezbednosna ažuriranja najmanje pet godina i da potrošačima pruže "jasna i razumljiva uputstva" za korišćenje proizvoda sa digitalnim elementima. 

Proizvođači koji se ne pridržavaju zakona biće privremeno ili trajno uklonjeni sa jedinstvenog tržišta ili će biti kažnjeni novčanom kaznom od 2 do 5 odsto globalnog prometa. Predloženi zakon će morati da odobre Parlament i Savet i on će stupiti na snagu dve godine nakon što dobije  "zeleno svetlo".

Pixabay

Predlog je pozdravljen kao "zaista dobra vest za potrošače" od Ursule Pahl, zamenice generalnog direktora Evropske potrošačke organizacije (BEUC). Ona tvrdi da slaba sajber bezbednost na ovim povezanim proizvodima, uključujući pametne brave na vratima, bebi monitore i igračke, kao i povezane mašine za pranje veša i frižidere, nije samo problem za pojedinačnog potrošača, već "može biti čak i veliki problem za društvo, za ekonomiju kao takvu jer ako se nešto može hakovati, onda se lako može poremetiti čitava infrastruktura, tako da je ovo veoma važan predlog koji je Komisija konačno stavila na sto."

Brejer: Ne može se tražiti isto i od komercijalnih proizvođača i od volontera

Evropski poslanik dr Patrik Brejer, član Nemačke piratske partije, koji sedi u Komitetu za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove, reagovao je na planove Komisije rekavši da se previše "kasnilo da se komercijalni proizvođači konačno pozovu na odgovornost“

Pozvao je na reviziju prdloženog Zakona jer smatra da je on u nekim oblastima preterano zastupljen, a u nekim površno.

Unsplash

"S jedne strane, nedostaje jasna obaveza komercijalnih proizvođača da odmah otklone poznate bezbednosne nedostatke. Komercijalni proizvođači se moraju smatrati odgovornim za rupe u bezbednosti koje su sami napravili kako bi IT sektor bio više isplativ. S druge strane, razvoj slobodnog softvera je ugrožen jer nije logično da se isti zahtevi postavljaju i pred komercijalne proizvođače i pred volontere", rekao je Brejer, a prenosi Euronews.