Poraz u Harkovu mogao bi imati šire posledice za Kremlj: Bivše države SSSR-a pažljivo posmatraju

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Gardijan

16/09/2022

17:04

Poraz u Harkovu mogao bi imati šire posledice za Kremlj: Bivše države SSSR-a pažljivo posmatraju - Copyright Tanjug AP/Evgeniy Maloletka

veličina teksta

Aa Aa

Ukrajinska kontraofanziva u Harkovskoj oblasti mogla bi da bude prekretnica u borbi Kijeva za proterivanje ruskih trupa iz zemlje. Međutim, mogla bi da ima i mnogo šire posledice po Rusiju, jer bivšim sovjetskim republikama može pokazati da je Moskva dostigla granice svojih mogućnosti.

"Moć Rusije je znatno opala, a čini se i da je sistem bezbednosti širom bivšeg sovjetskog prostora ugrožen", rekao je za "Gardijan" Lorens Broers, saradnik u Četam Hausu.

Ove nedelje, dok je pažnja sveta bila usmerena na Ukrajinu, u borbama na granici između Azerbejdžana i Jermenije stradalo je oko stotinu vojnika nakon što je Azerbejdžan granatirao niz gradova u Jermeniji, pri čemu su obe strane jedna drugu optuživale za "provokacije". Analitičari kažu da je Azerbejdžan odlučio da testira vode dok se Rusija bori u Ukrajini - u poslednje tri decenije, Moskva je podržavala Jermeniju u njenom teritorijalnom sporu sa Azerbejdžanom, prenosi "Gardijan".

"Azerbejdžan se oseća prilično samouvereno u ovom geopolitičkom trenutku, a posebno trenutno tokom ukrajinske kontraofanzive. Upravo se čini kao da je njihova pažnja usmerena na Rusiju koliko i na Jermeniju, i da testiraju posvećenost Moskve", istakao je Tom de Val, viši saradnik u Karnegiju za Evropu.

Rusija je saopštila da je posredovala u prekidu vatre između Jermenije i Azerbejdžana, a obe strane su pristale na raspoređivanje ruskih mirovnih snaga kao deo primirja, na putu ka okončanju rata rata 2020. godine.

Jermenija je zatražila vojnu podršku od Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), pakta za uzajamnu odbranu kojim dominira Rusija, ali Moskva okleva da direktno interveniše.

Pored ovoga, sukobi su izbili i na granici između Kirgistana i Tadžikistana u sredu ujutru - stradao je jedan graničar, a petoro osoba ranjeno je u Tadžikistanu. Mada ovaj incident nije direktno vezan za rat u Ukrajini, a Rusija tradicionalno ima dobre odnose sa obe zemlje, analitičari kažu da je ruska invazija potpuno promenila odnos snaga u regionu koji je godinama bio bojno polje za ruski, kineski i zapadni uticaj. Sada je, smatra se, Rusija u zaostatku.

Diplomatska borba za Kazahstan

U januaru ove godine, kada je talas protesta potresao Kazahstan, ruski predsednik Vladimir Putin je odobrio raspoređivanje snaga ODKB-a u toj zemlji. Misija je bila kratka i nije učestvovala ni u kakvoj borbi, ali je bila dovoljna da učvrsti predsedništvo Kasima-Žomarta Tokajeva.

S obzirom na to da je kazahstanski lider dužan Moskvi, da ruske snage održavaju mir između Jermenije i Azerbejdžana, i da Kremlj gomila trupe na granici sa Ukrajinom, do nedavno se činilo da Putin ima više uticaja nego ikada na prostoru bivšeg SSSR. Međutim, stvari su se dosta promenila od kako je rat u Ukrajini počeo, a naročito u poslednjih nedelju dana i ukrajinske kontraofanzive koja je pokvarila ruske planove.

"Vidimo urušavanje reputacije Rusije kao garanta bezbednosti - na materijalnom nivou sa masovnom koncentracijom snaga na Ukrajinu, ali i na subjektivnom nivou reputacije ruskih bezbednosnih garancija", rekao je Broers.

Širom regiona, invazija Ukrajine šokirala je i zabrinula ruske saveznike, ali ih je i ohrabrila da zauzmu oštriji stav prema Moskvi. Kazahstan, tradicionalno blizak saveznik, razbesneo je mnoge u Moskvi pokušavajući da ostane neutralan prema ratu, odbijajući da prizna teritorije koje kontroliše Rusija u istočnoj Ukrajini i obećavajući da neće pomagati napore Rusije da zaobiđe međunarodne sankcije.

To je navelo neke u Moskvi da dovedu u pitanje suverenitet Kazahstana, uključujući i bivšeg ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, koji ga je nazvao "veštačkom državom", u objavi na društvenim mrežama koju je kasnije obrisao.

Međutim, dok je Kazahstan oprezan zbog potencijalnih posledica dugogorčnom suprotstavljanju svom velikom susedu, postoje druge zemlje koje su spremne da popune tu prazninu. Kineski predsednik Si Đinping, na primer, tako je doputovao u Kazahstan pre nekoliko dana, i rekao da će Peking "nastaviti da odlučno podržava Kazahstan u zaštiti njegove nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta".

Si je poslednji put bio u Kazahstanu 2017. godine, kada se fotografisao sa bivšim predsednikom Nursultanom Nazarbajevim. Bliske veze njih dvojice potiču još od 2013, kada je kineski lider održao veliki govor u kojem je otkrio planove za inicijativu Pojas i put kroz centralnu Aziju.

Skoro deceniju nagon tog govora, Si se vratio, a mnogo toga u svetu i regionu se promenilo, ističe urednica u magazinu "Diplomat" Ketrin Puc. Ona navodi da je, iako Kazahstan održava diplomatske odnose s Rusijom, ruski uticaj u regionu opao, kao i da su Putinovi nedavni komentari u vezi sa suverenitetom Kazahstana "bolno odjeknuli u toj zemlji".

Istovremeno, u takvim okolnostima u kojima se nalazi Kazahstan, u zemlju je došao i papa Franja, koji učestvuje na Kongresu lidera svetskih i tradicionalnih religija. Sa druge strane, ruski patrijarh Kiril, koji je trebalo da učestvuje, otkazao je dolazak prošlog meseca.

Papa Franja nije pominjao Rusiju ili Ukrajinu u obraćanju na kazahstanskoj konferenciji, ali je insistirao da verski lideri moraju da preuzmu vođstvo u promovisanju kulture mira, jer bi, kaže, bilo licemerno očekivati da oni što ne veruju promovišu mir ako verske vođe to ne čine.

"Ako je tvorac kome smo posvetili svoje živote stvoritelj ljudskog života, kako mi koji sebe nazivamo vernicima možemo pristati na uništenje tog života", upitao je papa.

Posete visokih zvaničnika i verskih lidera Kazahstanu u ovako osetljivom geopolitičkom kontekstu ukazuju da su ta zemlja i Centralna Azija generalno prepoznati kao regionu kojem je trenutak za borbu uticaja, a tu su upleteni Kina, Rusija i zapadne zemlje koji svi vide svoju šansu.

"Centralna Azija je uvek bila strateška tačka za Kinu kad god su se nazirali sukobi na istoku Azije. Svaki put kada se povećaju tenzije između Kine i Tajvana, Centralna Azija se odjednom otvori kao mesto gde oni mogu da načine velike korake", rekla je za CNN Niva Jau, istraživač u OEBS akademiji u Kirgistanu.