Igre 
Slučaj koji je uzburkao Češku: Rom preminuo nakon što su mu policajci klečali na vratu
Komentari24/06/2021
-21:26
Muškarac romske nacionalnosti preminuo je u Češkoj republici prošlog vikenda, nakon što su mu policajci klečali na vratu. Ova situacija privukla je pažnju i van granica Češke, naročito zbog toga što je slična ubistvu Afroamerikanca Džordža Flojda u SAD prošle godine.
U ponedeljak su iz češke policije tvrdili kako je obdukcija pokazala da je razlog za smrt Stanislava Tomasa (46) prekomerna upotreba droge.
Na video-snimcima koje su napravili prolaznici, vidi se da su policajci kolenima pritiskali njegove grudi i vrat, i da je to trajalo oko pet minuta.
Sistemska diskriminacija
Za romsku zajednicu u Češkoj, koju čini oko dva odsto češke populacije, Tomasova smrt je samo najnoviji pokazatelj sistemske diskriminacije sa kojom se suočavaju.
Češka policija nije uradila mnogo da smiri situaciju u ponedeljak - samo su na Tviteru kratko objavili "Nema češkog Flojda", kao odgovor na "hešteg" koji je kružio društvenim mrežama.
Za Tomasa su rekli da je "višestruki povratnik", i tvrdili da je bio pod uticajem psihoaktivnih supstanci kada je uhapšen, kao i da je polupao nekoliko automobila.
Što se tiče samog hapšenja, u saopštenju policije se navodi da je ono "izvršeno u skladu sa zakonom i da nije povezano sa smrću preminulog".
Povezane vesti
Policija je takođe objavila snimke trenutaka koji su prethodili njihovoj intervenciji, na kojima se vidi svađa dvojice muškaraca, ali i da vandalizuju parkirana vozila.
U saopštenju stoji i da je Tomas tokom hapšenja grebao i grizao policajce.
Ipak, u sredu je Savet Evrope zatražio pokretanje nezavisne istrage zbog postupaka policije u slučaju Tomasove smrti.
Izolovan život
U objavama očevidaca na društvenim mrežama, tvrdi se da je Tomas pokušao da spreči drugog muškarca da uništi okolne automobile, a da ga je policija pogrešno identifikovala kao napadača.
Incident se dogodio u Teplicama, na severozapadu zemlje i u blizini grada Mosta, gde su napetosti između romske i neromske zajednice godinama izražene.
Na lokalnim izborima 2018. godine, mala politička stranka u tom području kandidovala se sa sloganom "Otrov sam po sebi nije dovoljno jak za ove štetočine", misleći na Rome.
Studija koju je 2019. objavio straživački centar "Pju" otkriva da je 66 odsto čeških ispitanika priznalo da gaji negativna osećanja prema Romima.
Povezane vesti
U izveštaju Evropske unije iz 2019. godine piše da 6 odsto romske dece pohađa škole u kojima su samo Romi, a da čak 51 odsto Roma starih između 16 i 24 godine nije ni zaposleno, niti imaju završenu neku školu.
Visok procenat Roma prisiljen je da živi u izolovanim zajednicama na periferiji gradova, gde gotovo da uopšte nema ulaganja lokalnih vlasti, niti mogućnosti za zaposlenje.
Romski kandidati osvojili su samo 13 od 62.000 mesta u lokalnim samoupravama na izborima 2018. godine, i samo jedno od 675 mesta na izborima za regionalnu vladu prošle godine, navodi se u najnovijem američkom izveštaju o ljudskim pravima u Češkoj.
Ministar unutrašnjih poslova podržao policiju
Generalni inspektorat bezbednosnih snaga (GIBS), nezavisno telo koje istražuje potencijalna krivična dela policijskih službenika, saopštio je da nakon pregleda dostupnog materijala "trenutno ne vidi krivično delo u postupcima policije".
Kada je javnost u pitanju, čini se da su interpretacije incidenta podeljene između dva konkurentska narativa, koji teže da se prilagode sopstvenim predrasudama o romskim zajednicama.
Vlada Češke još uvek nije formalno prokomentarisala to pitanje, ali u utorak je ministar unutrašnjih poslova Jan Hamaček dao podršku policiji.
"Interventna policija ima moju punu podršku. Ako neko pod uticajem opojnih sredstava krši zakon, mora da računa na intervenciju policije. Nalazimo se u deset najsigurnijih zemalja na svetu, najviše zbog rada policije", tvitovao je.
On je danas izrazio saučešće zbog "svakog izgubljenog ljudskog života", ali je ponovo naglasio da su droge krive za Tomasovu smrt.
"Da ih nije uzeo, i dalje bi bio među nama", rekao je Hamaček.
Studija objavljena prošle godine koju je podržala vlada pokazala je da je zloupotreba supstanci među Romima od dva do šest puta veća u odnosu na opštu populaciju u Češkoj.
Romski aktivisti kažu da je to zbog siromaštva i socijalne uskraćenosti izazvane sistemskom diskriminacijom.
Iz Vladinog saveta za pitanja koja se tiču romske manjine stiglo je saopštenje povodom ovog slučaja, u kom se ističe sličnost sa smrću Džordža Flojda.
"Ovo pokreće temu koja bi trebalo da interesuje celo društvo - da li policija koristi silu samo onoliko koliko je neophodno tokom svojih intervencija", saopštili su.
Iz organizacije koja se bavi romskim pravima, Romano Lav, osudili su policijski narativ.
"Čak i da je Tomas bio pod uticajem droge, to ne legitimiše policijsku brutalnost i potencijalno smrtonosnu upotrebu sile", navodi se u izjavi.
Babiš nazvao koncentracioni logor "kampom za lenje Rome"
Predsednik Češke Miloš Zeman je poznat po svojim čestim antiromskim komentarima. Tokom javnog govora 2018. godine, pohvalio je način na koji su komunističke vlasti u Čehoslovačkoj ponekad tukle Rome "ako odbiju da rade".
"Ako neko iz njihovog tima nije radio, ošamarili bi ga. To je vrlo humana metoda, koja je uglavnom radila", rekao je Zeman.
Aktuelni premijer Češke Andrej Babiš, a tadašnji ministar finansija, izjavio je 2016. godine da je koncentracioni logor Leti, koji su formirali nacisti tokom Drugog svetskog rata i u njega smeštali romsku populaciju, bio "samo radni kamp za lenje Rome".
Mesto koncentracionog logora Leti bilo je posebno određeno za žrtve romskog holokausta. Istoričari procenjuju da je između 25 odsto i više od 50 odsto celokupne evropske populacije Roma ubijeno između 1939. i 1945. godine.
Tek 2017. godine češka vlada je kupila zemljište na kom je bio logor Leti, a koje se do tada koristilo kao farma svinja. Planovi da se od toga napravi lokalitet i dalje nisu sprovedeni.
Tek u martu ove godine je u češkom parlamentu usvojen zakon kojim se nadoknađuju štete hiljadama žena romske populacije, koje su protiv svoje volje sterilisane u Čehoslovačkoj tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, mada se ova praksa nastavila i u poslednjoj deceniji prošlog veka.
Češka država se formalno izvinila zbog ovoga tek 2009. godine.
Komentari (0)