Jedinstvo EU biće na testu: Teška zima i ekonomska kriza komplikuju postizanje konsenzusa o sankcijama Rusiji

Komentari

Autor: Euronews Srbija, CNN, Financial Times

28/08/2022

17:05

Jedinstvo EU biće na testu: Teška zima i ekonomska kriza komplikuju postizanje konsenzusa o sankcijama Rusiji - Copyright Tanjug/AP/Ludovic Marin

veličina teksta

Aa Aa

Kada je 24. februara otpočeo invaziju na Ukrajinu, ruskog predsednika Vladimira Putina, kako su mnogi ocenjivali, iznenadio je jedinstven odgovor Evropske unije koja mu je glasno rekla "ne" i uvela Rusiji niz oštrih sankcija. Šest meseci kasnije, kada sukob, kako se čini, ide ka nestabilnoj pat poziciji, jedno od ključnih pitanja koje postavljaju zapadni mediji je kako će EU reagovati dalje kako rat bude prolongiran.

Uprkos godinama kada su podele bile jake, transatlantska alijansa uspela je, kako piše CNN, da zajedničkim snagama dođe do dogovora kada je reč o finansijskoj potpori i donacijama oružja Kijevu, smanjenju korišćenja ruskih energenata i sankcijama. Međutim, kako se sukobu ne vidi kraj, zvaničnici širom Evrope zabrinuti su da bi konsenzus mogao da počne da se urušava najpre uzimajući u obzir nepredvidivu zimu koju će najverovatnije obeležiti rast cena hrane i energenata, i uopšte limitirana količina gasa.

Kako bi pripremili javnost za izazove koji slede, mnogi lideri, kao što je francuski predsednik Emanuel Makron, počeli su da upozoravaju narod da će konflikt u Ukrajini trajati mesecima i da su posledice koje se sada osećaju samo početak. Makron je, na primer, rekao da će Francuska da nastavi da podržava Ukrajinu vojno, finansijski i humanitarno sve dok Kijev ne dođe do "pobede" koja je njemu prihvatljiva.

Ipak, baš sa ovim problemima koji će tek pogoditi Evropu, održavanje konsenzusa moglo bi da bude izuzetno komplikovano. Tu bi pre svega problem mogle da budu zemlje koje su i ranije imale određena negodovanja na pakete sankcija koje je EU uvodila Rusiji, kao što je na primer Mađarska, koja je na kraju izuzuteta kada je reč o embargu na rusku naftu. Uz to, sa velikom pažnjom posmatraće se i naredna politička dešavanja u Italiji koja će 25. septembra izaći na vanredne parlamentarne izbore.

Ekonomski problemi sklanjaju fokus sa Ukrajine

Zbog zabrinutosti oko toga šta će naredna zima doneti, u Berlinu se na primer već isključuju svetla na spomenicima kako bi se uštedela električna energija. U mraku su i čuvena katedrala u Kelnu, znamenitosti u Beču, a francuske prodavnice moraju da drže vrata zatvorena dok je klima uključena inače će se suočiti sa kaznom.

I dok cene gasa skaču, a ruski Gasprom dodatno redukuje količinu koja teče kroz Severni tok 1, ključni gasovod koji povezuje Rusiju i Nemačku, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji već šest meseci poziva Zapad da podrži njegove ratne napore, možda će imati poteškoće da pridobije pažnju evropskih zvaničnika kako se konflikt nastavlja, piše CNN.

"Izazov za Ukrajinu je isti kao što je bio prvog dana: zadržati Zapad na svojoj strani dok ga pogađaju troškovi podrške Ukrajini - ne samo Putinova ucena snabevanjem gasom, već i cena ekonomske i humanitarne podrške. To je možda razlog zašto je Zelenski rekao da bi želeo da se rat završi pre Božića, jer će stvarni problemi biti da Zapad održi svoje obećanje na duže staze", rekao je za CNN Kir Džajls, konsultant u Čatam Hausu.

Kriza sa energetima je nešto o čemu evropski zvaničnici i diplomate razmišljaju na dnevnom nivou, s obzirom na to da je Rusija 2021. činila 55 odsto ukunog uvoza gasa. Evropske zemlje takođe su zavisile od ruske nafte, a skoro polovina ruskog izvoza ide upravo na ovaj kontinent. Evropska unija je navodno uvozila 2,2 miliona barela sirove nafte dnevno tokom 2021. godine.

Kako piše Fajnenšenal tajms, stručnjaci navode da je sa gušenjem dotoka gasa, kalkulacija ruskog predsednika Vladimira Putina jednostavna: što veći "bol" kriza sa energentima bude donosila evropskim potrošačima, veći će pritisak biti na liderima EU da olabave sankcije uvedene Rusiji.

Test za EU

Kako navodi Fajnenšenal tajms, sve ovo biće veliki test za jedinstvo Evropske unije. Neki, kao što je Jens Kepen, demohrišćanski poslanik iz istočne Nemačke, već pozivaju na preispitivanje. U njegovoj izbornoj jedinici nalazi se rafinerija nafte Šved, koja će biti jedna od najvećih žrtava embarga EU na rusku naftu koja stupa na snagu krajem ove godine.

"Šolc je rekao da sankcije ne bi trebalo da nam nakode više nego što štete Rusima - ali upravo to će učiniti embargo na naftu", rekao je on.

Šved bi, kako kaže, mogao da bude primoran da se zatvori, što bi izazvalo velike gubitke radnih mesta i nestašicu dizela i benzina širom regiona. Supermarketi, bolnice, gradilišta, čak i međunarodni aerodrom u Berlinu, ostaće bez goriva, upozorava on.

Neki ipak ovo odbacuju i navode da je reč o zastrašivanju. Međutim, čak i ako do toga ne dođe, nemačka podrška Ukrajini mogla bi da erodira, kaže Andrij Melnik, odlazeći ambasador Ukrajine u Nemačkoj.

"Rizik je da bi trenutna spremnost da se pomogne Kijevu mogla da nestane s vremenom, da što više ljudi brine o rastućim troškovima života, o tome kako će grejati svoje domove, to će biti manje solidarnosti sa Ukrajinom", rekao je on nedavno za FT.

Paolo Đentiloni, evropski komesar za ekonomiju, podseća na poteškoće koje su imale zemlje članice da ostvare "veoma ograničene inicijative" protiv Rusije kao odgovor na aneksiju Krima 2014. godine, kada je on bio ministar spoljnih poslova Italije.

Reakcija je, kako napominje, ovog puta bila "impresivna u smislu brzine, solidarnosti i obima sankcija". Iako bi bilo nepošteno sugerisati da sankcije neće imati trošak i po evropsku ekonomiju, on i dalje vidi "veoma dobar nivo jedinstva" među G7 i EU.

Zasigurno je međutim da postoje neki znaci da barem kada je u pitanju energija, to jedinstvo nije tako čvrsto kao što bi moglo da bude. EU je nedavno objavila planove za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto, ali je dogovor postignut uz izuzetke o kojima su pregovarale zemlje članice.

Mađarska se takođe nedeljama borila protiv evropskog embarga na rusku naftu. Budimpešta je insistriala na održavanju pragmatičnih odnosa sa Moskvom, a ovog meseca je njen ministar spoljnih poslova Peter Sijarto otputovao u rusku prestonicu da se sastane sa svojim kolegom Sergejom Lavovim kako bi zatražio dodatne isporuke gasa.

Diplomate će takođe, kako navodi FT, pažljivo pratiti Italiju u potrazi za znakovima slabljenja odlučnosti u pogledu sankcija. Pod bivšim premijerom Marijom Dragijem, koji je neočekivano podneo ostavku prošlog meseca, Italija je zauzela čvrst stav prema invaziji Rusije i snažno podržala zapadne sankcije. Ali, to bi sada moglo da se promeni.

Ankete pokazuju da bi nova vlada, koja će biti formirana nakon vanrednih izbora 25. septembra, mogla da bude koalicija između desničarske Braće Italije, koju predvodi Đorđa Meloni, Lige Matea Salvinija i Forca Italije koju predvodi bivši premijer Silvio Berluskoni. Iako je Meloni podržala stav Dragija o Rusiji, i Salvini i Berlusoni su dugo sa Putinom negovali dobre odnose.

Italijanski mediji su početkom marta izvestili da je Berluskoni, koji je održavao tople veze sa Putinom nakon što je napustio funkciju, rekao članovima svoje stranke da će oštre sankcije odvesti Moskvu u naručje Kine, a istovremeno će izazvati gubitak radnih mesta u Italiji. U međuvremenu, Salvini je opisao prethodne ekonomske sankcije Zapada uvedene nakon invazije na Krim kao "ludilo".

"Ako bismo imali vladu desnog centra, postojao bi pomirljiviji stav prema Rusiji", kaže Stefano Stefanini, bivši ambasador Italije u NATO.

Ali drugi, kao što je Maks Bergman, direktor za Evropu u Centru za strateške i međunarodne studije, uvereni su da će se EU čvrsto držati oko Rusije.

"Postoji pretpostavka da je slaba i podeljena, a to jednostavno nije slučaj. Ljudi iznova i iznova dovode u pitanje jedinstvo Evrope i uvek je Evropa iznova odgovarala izazovu", istakao je on.