Igre 
Diverzije, sabotaže ili nova taktika Ukrajine: Više eksplozija u ruskim skladištima i bazama nanelo velike štete Rusiji
Komentari21/08/2022
-18:01
Više eksplozija na Krimu u kojima su ruske snage pretprele velike vojne gubitke, a za koje Ukrajina ne tvrdi direktno da stoji iza njih, mogu biti pokazatelj da dolazi do promene u vojnoj strategiji Kijeva koja je do sada više bila odbrambena nego ofanzivna. U prethodnim danima dogodio se niz ekpslozija u ruskim vojnim skladištima u Ukrajini za koje Moskva tvrdi da su "tehničke prirode", a neretko krije i razmere posledica koje su te eksplozije izazvale.
Najpre je u oblasti Novofedorivka na aerodromu Saki odjeknula eksplozija 9. avgusta na terenu na kojem se nalazi vojna jedinica i vojni aerodrom. Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da je u pitanju eksplozija avio municije, dok je Kijev saopštio da se radi o diverzantskim akcijama partizanskih jedinica. I dok je Moksva tvrdila da nijedan vojni avion nije uništen, iz Kijeva je saopšteno da je devet ruskih ratnih aviona uništeno.
Da je eksplozija bila razorna, pokazali su satelitski snimci te ruske vojne baze, što je podgrejalo sumnje da se ipak radi o ciljanom napadu na rusku vazdušnu bazu, umesto na slučajnu eksploziju municije.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Nove eksplozije zabeležene su tokom noći 11. avgusta u jednoj od vojnih baza Belorusije u blizini vojnog aerodroma Zjabrovka. I dok je Minsk objavio da se "motor vozila zapalio nakon zamene i da nije bilo žrtava", savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak primetio je, kako je rekao, "epidemiju tehničkih nesreća", koju je opisao kao upozorenje ruskim trupama.
I dok Rusija odbija svaku priču o mogućem ukrajinskom napadu na njene baze, na Krimu je 16. avgusta zabeležena nova eksplozija, i to na severu. Ponovo je eksplodiralo skladište municije, a došlo je i do prekida železničkog saobraćaja. Aksjonov, najviši ruski zvaničnik na Krimu, rekao je državnoj televiziji da ne želi da govori o tome šta je izazvalo eksplozije, o čemu se, kako je naveo, vodi istraga. Ponovo je savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak likovao zbog eksplozija, objavio je na Tviteru da je "jutro kod Džankoja počelo eksplozijama", ali nije potvrdio umešanost Kijeva u incident.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je da su ukrajinski diverzanti 4, 9. i 12. avgusta digli u vazduh ukupno šest strujnih dalekovoda preko kojih Kurska nuklearna elektrana snabdeva strujom industriju, saobraćaj, infrastrukturu i stanovništvo te i susednih oblasti.
"Aktivnosti diverzanata onemogućili su tehnološki proces funkcionisanja Kurske nuklearke“, navodi se u saopštenju FSB. U toku je potraga za diverzantima i njihovim potencijalnim pomagačima, mere bezbednosti oko objekata nuklearke su podignute na viši nivo, dodaje se.
Povezane vesti
Koliko su važni ovi položaji za snabdevanje ruske vojske, govori to da se Kurska oblast nalazi na granici sa Ukrajinom, a Rusija koristi Krim da snabdeva vojnom opremom svoje trupe koje se bore u Ukrajini, pa bi šteta prijavljena na železničkoj mreži mogla da poremeti taj proces.
Situaciju s vojnim udarima je dodatno zaoštila nova izjava Podoljaka koji je najavio da bi u naredna dva ili tri meseca moglo doći do novih napada sličnih "misterioznim" udarima izvedenim na železnički čvor i vazdušnu bazu na Krimu i prošlonedeljnom napadu na ruske ratne avione na aerodromu Saki.
"Od početka je upitanju rat Davida i Golijata"
Da je Ukrajina promenila vojnu taktiku smatra politikolog i novinar Boris Varga koji ističe da Kijev sve vreme prilagođava taktiku svoje odbrane novim okolonostima.
"Ovo je od samog početka rat Davida protiv Golijata. Rat u Ukrajini upravo je više puta potvrdio da savremenim naoružanjem i dobrom motivacijom daleko slabija po ljudstvu i naoružanju strana može da se odbrani od besnog Golijata", kaže Varga koji je magistrirao je međunarodno novinarstvo u Lavovu u Ukraijini.
Varga za Euronews Srbija kaže da je najnovija ukrajinska taktika zapravo taktika iznenađenja i diverzija, te da u Rusiji povremeno gore pojedini vojni i bezbednosni objekti, iako su te vesti tek sada dospele u interesovanje medija.
"Posebno posle scene koja se brzo proširila društvenim mrežama u kojoj je nedavno na Krimu u Novofjdorovki goreo ruski vojni aerodrom, a nedaleko od njega sa plaže u kupaćim bežali su izbezumljeni ruski turisti", ističe Varga.
Prema njegovim rečima, Ukrajina sprovodi uspešno taktičko slabljenje fronta u Donbasu odvlačenjem fokusa na Herson, a Rusija beleži nedostatke u ljudstvu i tehnici, pa ne može ni da napreduje ni da odbrani svoje položaje duž linije fronta.
Povezane vesti
"Početkom leta u Donbasu ukrajinska strana je pretrpela velike gubitke, dok nije stiglo novo i jače zapadno naoružanje. Sada je ruski prodor zaustavljen, ukrajinska strana poslednjih nedelja beleži uspeh u protivofanzivi", napominje on i dodaje da posebno uspešna nova taktika u uništavanju ruskih skladišta vojne opreme i logističkog snabdevanja na prvim linijama fronta.
Sa druge strane, politikolog Aleksandar Đokić ocenjuje da, iako se sve ove pogođene mete nalaze izvan dometa ukrajinskih raketa koje su dosad zvanično dostavljene kao saveznička pomoć zapadnih zemalja, Ukrajina nije posebno promenila taktiku. Ona je, kako kaže, i dalje fokusirana na maksimalno uništenje ruskih linija snabdevanja sa dva cilja: usporiti napredovanje ruske armije na istoku u Donbasu i odseći od snabdevanja veliku grupu ruskih jedinica na jugu, u Hersonskoj oblasti.
"Upravo je na ovaj način ukrajinska strana u martu prinudila rusku armiju na povlačenje sa severa Ukrajine, kada je haranjem ruskih linija snabdevanja u pozadini stavila pod pitanje opstanak ruskih jedinica oko Kijeva i Černigova. Istu taktiku Ukrajina primenjuje i u Hersonskoj oblasti, barem što se tiče ruskih trupa zapadno od Dnjepra, pod Nikolajevom i Krivim Rogom", navodi za Euronews Srbia Đokić koji je asistent katedre za uporednu politiku Ruskog univerziteta prijateljstva naroda (RUDN) u Moskvi.
Tanjug/AP Photo
Povezane vesti
Kao problem za rusku vojsku Đokić navodi to da se i grad Herson nalazi sa iste obale širokog Dnjepra, a povlačenje odatle bi označilo veliki moralni udarac za rusku armiju.
"Time je ruska armija stavljena u veoma problematičnu poziciju – da nastavlja da čuva tampon zonu oko Hersona i sam grad u uslovima lošeg snabdevanja, što čini ruske jedinice ranjivim za ukrajinski napad, ili da se povuče istočnije, preko Dnjepra, gde će lakšim vezama sa Krimom moći da opstane. Ukrajina je primorana da se služi ovom taktikom, jer ne raspolaže sa dovoljno udarne artiljerije i oklopne tehnike da sprovede direktnu ofanzivu u ruskom stilu", ocenjuje on.
Ko su ukrajinski diverzanti, takozvani "partizani" u ruskom redovima?
Varga napominje da na jugu Ukrajine od Hersona do Mariupolja postoji ukrajinski partizanski pokret koji se već druže vreme bavi prikuljanjem informacija i sabotažama.
"Poznato je da povremeno Rusi uhapse pojedince tog ilegalnog ukrajinskog pokreta, ali je takođe poznato i da će ruska okupaciona vlast na osvojenim teritorijama imati sve više problema sa tim pokretom", navodi on ali ističe da su veoma oskudne informacije o ukrajinskom odbrambenom partizanskom pokretu, upravo iz taktičkih razloga.
Sa druge strane, politikolog Aleksandar Đokić mišljenja je da je teško da su eksplozije u ruskim vojnim aviobazama, pogotovo na Krimu posledica delovanja ukrajinskih direzanata, jer smatra da je gotovo nemoguće da su oni prošli čitavu liniju fronta neprimećeno.
"Gotovo je nemoguće zamisliti da diverzantske grupe mogu uspešno da izvedu napad na dve vojne aviobaze sa tamo stacioniranom vrednom tehnikom u roku od nedelju dana. O tome bi se zbilja mogli snimiti filmovi, ako se ispostavi kao tačno", navodi on.
Govoreći o tome Đokić ističe da je jedina mogućnost da su u pitanju ljudi koji su infiltrirani na tom području još pre početka rata, mada i to takođe smatra malo verovatnim.
"Realističnije alternative predstavlja to da su upotrebljene rakete sa dometom od 300 km koje su SAD neoficijelno dostavile Ukrajini, modifikovane ukrajinske rakete sa zapadnim komponentama ili, pak, rakete lansirane sa aviona u niskom letu nad Crnim morem (što je takođe veoma riskantna misija)", navodi Đokić.
Đokić svakako ističe da je Ukrajina ovim novim delovanjem demonstrirala da je u stanju da pogodi vojne mete na Krimu koje su više od 200 km udaljene od linije fronta, što ozbiljno menja logistiku ruske armije jer su njene linije snabdevanja sada ugroženije nego kada je domet naoružanja predatog Ukrajini bio dometa od oko 80 km.
"Prethodno je tokom ovog i prošlog meseca ukrajinska armija uništila veliki broj skladišta municije ruske armije u Hersonskoj, Zaporoškoj, Donjeckoj i Luganskoj oblasti. Ovo je izrazito važno jer je glavna ruska taktika zavisila od koncentracije neprecizne, ali udarne i mnogobrojne artiljerije na raznim delovima fronta, koje moćnim kanonadama brišu sa lica zemlje ukrajinske položaje, što omogućava ruskoj pešadiji da postepeno pomera liniju fronta napred. Jasno je da ova taktika zavisi u prvom redu od količine artiljerijske tehnike, što ruskoj strani ne manjka, ali i od linija snabdevanja, koje omogućavaju da desetine hiljada projektila bude iskorišćeno na dnevnoj osnovi", navodi Đokić.
Da li Ukrajina ovakvim taktikama može da preokrene rat?
Varga ocenjuje da kompletna taktika ukrajinske odbrane, kombinovana zapadnim najsavremenijim preciznim artiljerijskim naoružanjem, dronovima, sabotažama i partizanskim delovanjem na okupiranoj teritoriji oslabljuje ruski prodor u Ukrajinu. Ukrajinskim uništavanjem ruskih skladišta i infrastrukture, rusko napredovanje je ograničeno, skoro nemoguće.
"Ukrajina u potpunosti zavisi od vojne, političke i finansijske podrške sa Zapada. Kijev nema još dovoljno naoružanja da krene u ozbiljnu protivofanzivu, ali ni mnogi partneri sa Zapada očigledno ne žele totalni Putinov poraz u Ukrajini, plašeći se očajnog diktatora", smatra Varga.
Prema njegovom mišljenju, Zapad ima cilj da zaustavi Putina, ali jedino je koalicija oko SAD i Velike Britanije odlučna da Rusija mora biti poražena i proteranai sa međunarnodno priznatih ukrajinskih granica, a to znači iz Donbasa i sa Krima.
"Činjenica je da je jedno vojni poraz Rusije garancija da će se Putin zaustaviti, svako primirije je samo predah i uvod u novi rat. Ono što je zabrinjavajuće jeste rusko vojno prisustvo u nuklearnoj elektrani u Zaporožju koje može da izazove nuklearnu katastrofu, čije bi posledice mogle biti nesagledive", upozorava on.
profimedia
Đokić kaže da ukrajinska taktika predstavlja pre svega udar na rusku logistiku, i to tako da se ozbiljno smanji aktivnost njene artiljerije, što umnogome izjednačava uslove borbe na frontu za dve zaraćene strane.
"Udari na ciljeve na Krimu nisu slučajno izvedeni tek ove nedelje. Razlog za to leži u tome što je ukrajinska strana na sva zvona pričala o hersonskoj ofanzivi, što je prinudilo rusku stranu da veći broj dostupnih trupa koncentriše na jugu Ukrajine, a ne na istoku, gde ruska armija sprovodi svoju donbasku ofanzivu. S jedne strane, to je uveliko usporilo napredovanje ruske armije u Donbasu, a s druge, napravilo je velike logističke probleme Rusiji na jugu, jer sada tamo treba da snabdeva oko 35 bataljonskih taktičkih grupa", navodi Đokić.
Koliko je Ukrajina primorala Rusiju na iznuđene poteze govori i to da, kako kaže Đokić, da su ove formacije nepotpuno popunjene nakon šest meseci rata, a radi se o minimum 20 hiljada vojnika.
"Tek kada su sve dodatne ruske formacije prebačene na jug, ukrajinska armija je krenula da aktivno oštećuje mostove u Hersonskoj oblasti, neophodne za snabdevanje ruskih trupa, a takođe da izvodi napade na Krimu, koji predstavlja glavnu bazu za snabdevanje ruskih jedinica na jugu Ukrajine", navodi Đokić.
Ukrajinski način za ratovanje, kako iz dana u dan postaje sve očigledniji, je izvođenje udara koji potkopavaju sposobnost Moskve da održi snage koje je rasporedila na frontu, piše Njujork tajms.
Iako je pristup potpomognut zapadnim oružjem dugog dometa, takođe su ga ohrabrili i zapadni zvaničnici. Reznikov, ukrajinski ministar odbrane, rekao je prošle nedelje da su mu i američki i britanski ministri odbrane dali savet: "Rusi koriste taktiku mlevenja mesa. Ako planirate da se borite protiv njih istom taktikom, nećemo moći da vam pomognemo".
Kritična za napore Rusije da zadrži zemlju na jugu Ukrajine je kontrola Moskve nad Krimom, koji je Rusija nezakonito anektirala 2014. Pre svoje potpune invazije na Ukrajinu početkom ove godine, Moskva je poslala desetine hiljada vojnika na poluostrvo i oni su zarobili velike delove južnih regija Hersona i Zaporožja već u nekoliko dana.
Od tada, železničke linije sa Krima su bile ključne u omogućavanju Moskvi da prebaci teško naoružanje i opremu na jug Ukrajine. Prošle nedelje, britanska odbrambena obaveštajna agencija saopštila je da su Ukrajinci udarili na ključnu železničku prugu sa poluostrva, zbog čega je "malo verovatno da će železnička veza koja povezuje Herson i Krim ostati operativna“.
Rusi će se verovatno utrkivati da poprave prugu i ostala oštećenja, ali je napad ukazao na kritičnu ranjivost ruske strane.
Južni front je sada u suštini presečen na dva dela, rekom Dnjepar, a britanska obaveštajna agencija je saopštila da čak i ako Rusija uspe da izvrši značajne popravke na mostovima koje su granatirale ukrajinske snage, strukture će ostati potencijalno slaba tačka u daljem ratovanju.
Preporuka za vas
Komentari (0)