Igre 
Šta je uzrok eksplozija na Krimu: Kijev tvrdi da je to bio napad ukrajinskih partizana, a Moskva slučajni incident
Komentari10/08/2022
-15:08
Na Krimu je juče odjeknulo nekoliko snažnih detonacija, kada su eksplodirali paketi municije namenjeni avijaciji. Prema zvaničnim informacijama najmanje jedna osoba je stradala, a više od desetoro je povređeno. Međutim, kada je reč o uzrocima i odgovornosti za eksplozije tvdnje dve strane su potpuno oprečne. Iz Moskve, naime, tvrde da je u pitanju "propust pri protivpožarnoj zaštiti" i insistiraju da skladište nije granatirano, dok ukrajinski zvaničnici sugerišu da su eksplozije izazvali "partizanski diverzanti", pratično Ukrajinci koji se protive ruskoj aneksiji Krima.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je municija eksplodirala u bazi Saki, u blizini Novofjodorovke, i da je u pitanju "nekoliko paketa avio-municije", ali su insistirali da skladište nije granatirano, a i podignut je nivo upozorenja na terorističke napade. Takođe, ruska državna novinska agencija Tass navela je da je "glavni uzrok eksplozija kršenje pravila protivpožarne zaštite", pozivajući se na anonimni izvor iz ruske vlade. Dok sa jedne strane ruski zvaničnici tvrde da nijedan avion nije oštećen, ukrajinske vazduhoplovne snage danas su saopštile da je u eksplozijama uništeno čak devet ruskih ratnih aviona.
Bura se, međutim, podigla i na društvenim mrežama gde se pojavio niz spekulacija da su skladište pogodile ukrajinske rakete dugog dometa, dok su vojni stručnjaci tumačili kako je moguće da su čak u pitanju i ATACMS sistemi američke proizvodnje, iako se sa sigurnošću ne zna ni da li ih Ukrajina zapravo poseduje.
Ukrajinski zvaničnici nisu potvrdili da su u eksplozije umešani pripadnici ukrajinske vojske. Međutim, kako prenosi "Njujork tajms", jedan od viših vojnih zvaničnika iz Kijeva rekao je, pod uslovom da ostane anoniman, kako ukrajinska vojska zapravo jeste odgovorna. On je dodao da se vojna baza u kojoj je municija eksplodirala često koristi za "napade na ukrajinske snage". Američki list prenosi i da taj zvaničnik nije rekao koje je oružje korišćeno, već samo da je u pitanju "uređaj koji je isključivo ukrajinske proizvodnje".
Zelenski: Rat mora da se završi oslobođenim Krimom
Bez obzira na što zvanično niko iz ukrajinske vlade nije rekao da je vojska te zemlje učestvovala u napadu na rusku vojnu bazu, nekoliko najviših državnih službenika, uključujući i samog predsednika Volodimira Zelenskog, osvrnuli su se u poslednjim izjavama upravo na Krim.
"Ruski rat protiv Ukrajine i cele Evrope je započet sa Krimom i mora da se završi sa Krimom - njegovim oslobađanjem. Rusija je pretvorila naše poluostrvo, koje je uvek bilo i biće jedno od najboljih mesta u Evropi, u jedno od najopasnijih mesta u Evropi. Ali, mi ćemo vratiti ukrajinski Krim", rekao je Zelenski, mada nije direktno spomenuo eksplozije.
Njegov savetnik Mihailo Podoljak u nekoliko navrata juče je govorio o Krimu. Na Tviteru je objavio kako je "budućnost Krima da bude biser Crnog mora, a ne vojna baza za teroriste", kao i da je "ovo samo početak".
Povezane vesti
Nakon toga, u drugoj izjavi je rekao kako ukrajinska vojska nije odgovorna za napad, već da su možda umešani "partizanski odredi". Kada su ga novinari pitali da li će Kijev preuzeti odgovornost, Podoljak je rekao: "Naravno da ne. Šta mi imamo sa tim".
I zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk osvrnula se na eksplozije na Krimu, takođe na društvenim mrežama: "Današnje eksplozije u Novofjodorovki samo su još jedan podsetnik na to kome pripada Krim. Pripada Ukrajini", napisala je Vereščuk na svom Fejsbuk nalogu.
Tokom rata, Rusija je prijavila brojne požare i eksplozije u skladištima municije na svojoj teritoriji u blizini ukrajinske granice, okrivljujući za neke od njih ukrajinsku vojsku. Ukrajinske vlasti uglavnom se nisu oglašavale tim povodom.
Za manju eksploziju prošlog meseca u sedištu ruske Crnomorske flote u krimskoj luci Sevastopolj, okrivljeni su "ukrajinski diverzanti koji su koristili improvizovani dron".
Kako je napad mogao da bude izveden?
Ako se ispostavi i zvanično da je Ukrajina odgovorna za ovaj napad, to bi označilo prvi poznati veliki napad na rusku vojnu bazu na poluostrvu Krim od aneksije 2014. godine, prenosi Euronews.
"Ukrajinci su se tome dosta približili u junu, jer su ukrajinske snage pucale na crnomorske naftne platforme u vodama Krima, što je odnelo nekoliko žrtava, a krajem jula su ruske vlasti saopštile da je dron udario u objekat ruske mornarice u Sevastopolju, pri čemu je povređeno šest osoba. Za Kremlj, Krim ima poseban status, jer se smatra istorijski ruskom zemljom koju je Moskva trjimfalno 'povratila' 2014. godine", navodi novinar BBC koji izveštava iz Moskve Vil Vernon.
On dodaje da bi "napad toliko duboko unutar same teritorije Krima bio velika sramota za ruskog predsednika Vladimira Putina".
Povezane vesti
"Postoji strah da bi, ako Ukrajinci počnu sistematski da napadaju ruske ciljeve na Krimu, ruski odgovor mogao biti veoma ozbiljan. Prošlog meseca, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti, rekao je će 'Sudnji dan stići brzo za sve umešane' u eventualni napad na Krim", dodaje Vernon.
Što se tiče načina na koji je ukrajinska vojska mogla da izvrši ovaj napad, stručnjak za oružje britanskog javnog servisa Kris Patridž smatra malo verovatnim da su korišćene krstareće rakete, što bi bio jedini način jer je vojna baza Saki veoma dobro branjena. Međutim, ističe da do sada nije primećeno da ukrajinske snage koriste krstareće rakete.
Kada je u pitanju napad sa zemlje, Patridž naglašava da bi projektili sa dužim dometom od "Točka-U sistema" mogli da budu korišćeni, poput ukrajinskog Neptuna, ali da su oni do sada uglavnom korišćeni samo u napadu na velike ratke brodove. Isključuje i potencijalno korišćenje HIMARS raketnog sistema koji je Ukrajina dobila od SAD, takođe zbog dometa koji nije dovoljan.
Povezane vesti
S obzirom na sve ovo, Patridž smatra da ostaje mogućnost "sabotaže sa zemlje", ali ističe da je sve to i dalje nesigurno, i da je neophodno više detalja kako bi se sa sigurnošću moglo reći.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Ramamti Ezer
10.08.2022 17:49
Sve je više tenzija i mir u svetu je sve više misaona imenica. Ipak Biblija jasno kaže da će u svetu zavladati mir, ali ne zbog ljudi, već zahvaljujući Božjem Kraljevstvu, nebeskoj vlasti na čijem čelu će biti Hrist Isus. Biblija kaže da će Bog ’prekinuti ratove do kraja zemlje‘ i tako ispuniti obećanje da će ostvariti „na zemlji mir među ljudima koji su mu po volji“ (Psalam 46:9; Luka 2:14). Božje Kraljevstvo će vladati s neba nad celim svetom Danilo (7:14). I nikad više neće biti nacionalizma.