Najveća evropska nuklearna elektrana "potpuno van kontrole": Šef IAEA upozorava na moguću katastrofu u Zaporožju
Komentari03/08/2022
-18:32
Najveća evropska nuklearna elektrana koja se nalazi u Ukrajini "potpuno je van kontrole", upozorio je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi. On je uputio hitnu molbu Rusiji i Ukrajini da što pre dozvole stručnjacima da posete veliki kompleks kako bi se stabilizovala situacija i izbegla nuklearna nesreća.
Grosi je u intervjuu za AP rekao da je situacija svakim danom sve opasnija u elektrani u Zaporožju, u gradu Enerhodar, na jugoistoku, koju su ruske trupe zauzele još početkom marta, nedugo nakon što je i otpočela invazija na Ukrajinu.
Kako je rekao, elektrana se nalazi na mestu gde je "rat aktivan", u blizini teritorije koja je pod kontrolom Rusije i zabeležena su mnoga kršenja bezbednosnih procedura. Fizički integritet fabrike nije poštovan, rekao je on, navodeći da je područje granatirano na početku rata, a da se Ukrajina i Rusija međusobno optužuju za napade na Zaporožje.
Postoji i, kako dodaje, "paradoksalna situacija" u kojoj elektranu kontroliše Rusija, ali njeno ukrajinsko osoblje nastavlja da radi. Iako IAEA ima neke kontakte sa osobljem, oni su "neispravni" i "neujednačeni".
Američki državni sekretar Entoni Blinken, govoreći 1. avgusta na konferenciji, optužio je Moskvu da koristi elektranu kao vojnu bazu za pucanje na Ukrajince, znajući da oni ne mogu uzvratiti vatru bez rizika da slučajno pogode nuklearni reaktor ili visoko radioaktivni otpad u skladištu.
UN traže da pošalju delegaciju
Smeštena na reci Dnjepar u jugoistočnoj Ukrajini, nuklearna elektrana u Zaporožju je pod ruskom kontrolom od prvih nedelja invazije Moskve, iako njome još uvek upravlja ukrajinsko osoblje. IAEA nedeljama pokušava da pošalje tim da pregleda nuklearno postrojenje, a Ukrajina je do sada odbijala napore, za koje kaže da bi legitimisali rusku okupaciju te lokacije u očima međunarodne zajednice.
Grosi je na konferenciji u Njujorku upozorio da su lanci snabdevanja kada je reč o opremi i nabavci rezervnih delova prekinuti, tako da u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju nisu sigurni da li do elektrane stiže sve što je potrebno. Takođe, IAEA bi trebalo da izvede i veoma važne inspekcijske nadzore kako bi osigurala da je nuklearni materijal zaštićen.
"Kada sve ovo sastavite, imate katalog stvari koje nikada ne bi trebalo da se dešavaju ni u jednom nuklearnom postrojenju. Zato sam insistirao od prvog dana da moramo da budemo u mogućnosti da odemo tamo da izvršimo ovu procenu bezbednosti, da izvršimo popravke i da pomognemo kao što smo već radili u Černobilju", rekao je on.
Rusko zauzimanje Zaporožja obnovilo je strahove da bi najveći od 15 ukrajinskih nukleanih reaktora mogao da bude oštećen, što bi izazvalo još jednu vanrednu situaciju nalik nesreći u Černobilju 1986. godine, najgore nuklearne katastrofe na svetu, koja se dogodila oko 110 kilometara severno od Kijeva.
Ruske snage zauzele su veoma kontaminiranu lokaciju ubrzo nakon početka invazije, ali su kontrolu povratili Ukrajincima krajem marta. Grosi je posetio Černobilj 27. aprila i tvitovao da je nivo bebednosti "kao crvena lampica koja treperi".
"Osvajanje" elektrane i opasnost od radijacije
Nuklearna elektrana Zaporožje nalazi se u južnoj ukrajinskoj stepi na reci Dnjepar, nekih 550 kilometara jugoistočno od glavnog grada Ukrajine, Kijeva, i oko 525 kilometara južno od Černobilja.
Elektrana ima ukupan kapacitet od oko 6.000 megavata, što je dovoljno za napajanje oko četiri miliona domova.
Početkom marta ruske trupe napale su elektranu, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napad je nazvao "nuklearnim terorom" i rekao da bi to moglo ugroziti kontinent.
Video zapis iz fabrike pokazao granatiranje i dim koji se diže u blizini zgrade u krugu fabrike, a noćni snimci pokazali su kako je jedna zgrada u plamenu i brojne nadolazeće granate.
Kako je pisala Al Džazira nakon napada, reaktori u fabrici u Zaporožju rade na gorivu obogaćenom fisilnim izotopom uranijum-235. Oni rade pomoću pare koja greje jezgro, ali za razliku od drugih reaktora, nuklearno kontaminirana para se ne koristi za proizvodnju energije. Umesto toga, koristi se za napajanje drugog nekontaminiranog parnog kruga koji zatim okreće turbine. To znači da je nivo radijacije za radnike u postrojenju relativno nizak.
Ipak, opasnost svakako postoji.
"Ove elektrane nikada nisu bile dizajnirane da budu u ratnoj zoni i nisu sposobne da se nose sa ranjivostima koje su svojstvene nastanku u zoni požara. Budu li izvodili druge vojne operacije, bilo tamo ili u drugim reaktorima, nešto vezano za glavnu energetsko jezgro ili bazen s istrošenim gorivom bi oslobodio ogromnu količinu radioaktivnosti", rekao je za Al Džaziru Henri Sokolski, izvršni direktor Obrazovnog centra za politiku neproliferacije.
Komentari (0)