Šta se krije iza vrelog i suvog vremena u Evropi, da li su klimatske promene izazvale toplotne talase

Toplotni talas, zvučnog naziva Lucifer ostavio je tragove širom Evrope. U Velikoj Britaniji živa je prvi put prešla 40 stepeni Celzijusa, a i u Nemačkoj je zabeležen najtopliji dan u godini. Južnoevropske države, poput Španije, Portugala, Grčke ili Francuske trpe posledice višednevnih šumskih požara, koji su nadmašili sva očekivanja naučnika.

Slični problemi su stigli i u region – u Srbiji je samo u julu bilo dvostruko više šumskih požara u odnosu na prosek, a od jezera sa bogatim biodiverzitetom ostale su samo apokaliptične slike suve, napukle zemlje i mrtvih riba.

Mnogi meteorolozi ističu da su ovakvi przori "pravo, surovo lice" klimatskih promena. 

Kako su klimatske promene i toplotni talasi tačno povezani?

Prosečna temperatura planete porasla je za 1,1 stepen u odnosu na period pre industrijalizacije, zbog ogromnog povećanja gasova staklene bašte koje je izazvala ljudska aktivnost. Ugljen-dioksid u najvećoj meri doprinosi globalnom zagrevanju - njegova koncentracija u atmosferi porasla je za 48 odsto između 1750. i 2020. godine.

AP/Vadim Ghirda

Gasovi poput CO2 ili azot oksida, zadržavaju sunčevu toplotu na zemlji kao što to čini staklo u stakleniku.

Kako prosečne temperature rastu, te smo sve bliže zagrevanju planete za 1,5 stepeni Celzijusa, što će biti pogubno za mnoge teritorije – ekstremni toplotni događaji su sve češći, duži i intenzivniji.

Tanjug AP/Matt Dunham

Nedavno objavljena studija navodi da će se toplotni talasi, koji su do sada imali šansu jedan prema 10 da se pojave, postati tri puta češći i u proseku topliji za 1,2 stepena. Toplotni talas koji se do sada javljao jednom u pedeset slučajeva, postaće pet puta češći.

AP/Thanassis Stavrakis

Esktremni događaji koji su pre bili gotovo nemogući

"Mislim da možemo vrlo pouzdano reći da je svaki toplotni talas koji se danas javlja postao intenzivniji zbog klimatskih promena", rekla je koautorka studije dr Friderike Oto, profesorka na britanskom Institutu za klimatske promene "Grantham".

Studija organizacije World Weather Attribution (WWA) pokazala je da toplotni talas koji je uništio jedno kanadsko selo zbog ekstremno visokih temperatura i požara, gotovo ne bi mogao da se desi pre klimatskih promena.

AP/Bernat Armangue

Dr Mariam Zaharia, takođe profesor na Institutu "Grantham", kaže da se "ove godine dogodilo toliko ekstremnih događaja da je postalo teško pregledati svaki od njih".

Međutim, ključno je fokusirati se na događaje koji su najviše uticali na ljude i poljoprivredu. Pored alarmantnih podataka kojima rukuje, dr Zaharia je poručila da je vreme za delovanje.

AP/Matthias Schrader

Šta uzrokuje trenutni toplotni talas u Evropi?

Toplotni talas se kategorizuje različito u različitim zemljama, uzimajući u obzir normalne uslove u datom području. U Velikoj Britaniji, meteorolozi definišu toplotni talas kao period od najmanje tri uzastopna dana u kojem dnevne maksimalne temperature dostižu temperaturni prag - koji varira u zavisnosti od okruga. U Londonu je, na primer, 28 stepeni Celzijusa.

Britanski meteorolog Ejdan Mekgivern podelio je vizuelne prikaze nacionalne meteorološke službe.

Nakon što je prošle godine redizajnirao novu temperaturnu skalu boja kako bi je učinio dostupnom daltonistima, otkrio je da "nikada nije očekivao" da će se tamnocrvena boja (koja označava ekstremne vrućine) koristiti na mapi Ujedinjenog Kraljevstva.

"Nadali smo se da neće doći do ove situacije, ali po prvi put u istoriji predviđamo više od 40 stepeni u Velikoj Britaniji", rekao je dr Nikos Kristidis, naučnik za atribuciju klime.

Toplotne talase uglavnom pokreću sistemi visokog pritiska. U ovom slučaju to je "Azorski visoki" – sistem visokog pritiska koji se obično nalazi u blizini Španije, u severnom Atlantiku, a koji se širi na sever i stvara vremenske uslove koje osećamo danas. Ovaj atmosferski region se takođe širi kao rezultat klimatskih promena, pokazala je nedavna studija.

Tome se dodaju vreli i suvi vetrovi koji duvaju iz Severne Afrike i Sahare.