Igre 
Klimatska skloništa i "hladne ulice": Kako se evropski gradovi bore protiv toplotnih talasa
Komentari23/07/2022
-14:31
Veliki deo Evrope i dalje se bori sa esktremnim temperaturama, a teški vremenski uslovi postaju sve češći, delom i zbog klimatskih promena. U poslednjih nekoliko nedelja, pokazalo se da evropski gradovi nisu baš na najbolji način opremljeni kako bi podneli temperature iznad 40 stepeni Celzijusa.
Zbog onoga što je poznato kao efekat "gradskog toplotnog ostrva", gradovi postaju mnogo topliji od drugih delova u drćavama jer se toplota zadržava između visokih zgrada i isprava iz asfalta i betona.
Upravo zato, od Londona do Lisabona, stručnjaci traže najbolje načine da primene inovativnu tehnologiju kako bi se gradovi rashladili, a ovo su samo neki od primera na koje sve načine može da se izvrši "klimatska adaptacija", prenosi Euronews Green.
"Hladne ulice" u Beču
Beč ima zavidne rezultate kada je u pitanju ublažavanje klimatskih promena, pošto je austrijski glavni grad napravio prvi klimatski plan 1999. godine, a 2018. postao je jedan od prvih gradova u Evropi koji je postavio strategiju za identifikaciju i borbu protiv vrućine u urbanim područjima.
Kada vreline postanu postane prevelike, stanovnici Beča mogu šetati ulicama koje ih rashlađuju "kapljicama magle".
Ove "hladne ulice" su samo jedan deo plana javne infrastrukture opštinske vlade. Takođe, uvedena je i nova mreža biciklističkih staza kako bi ljudi manje vozili automobile koji zagrevaju, a i zagađuju okolinu.
Osim što dodaje nove elemente gradu, Beč se drži onoga što funkcioniše. Još uvek ima više od 1.000 javnih česmi za piće i zadržao je široku mrežu opštinskih bazena prvi put izgrađenih dvadesetih godina prošlog veka.
Povezane vesti
"Ventilacioni koridori" u Frankfurtu
Nekadašnji pobednik Evropskog grada drveća, Frankfurt, već dobro napreduje kada je u pitanju ekološka adaptacija. Prema jednoj nedavnoj satelitskoj studiji, drveće može smanjiti površinsku temperaturu i do 12 stepeni, tako da je oko 200.000 primeraka zasađenih stabala u javnim prostorima definitivno blagodat za finansijski kapital.
S obzirom na to da je u pitanju jedan od najtoplijih gradova u Nemačkoj, bilo je potrebno i veće preoblikovanje okoline. Frankfurt ima "ventilacione koridore" - delove grada u kojima nema visokih zgrada, ili je zasađeno visoko drveće.
Luftlajtban na reci Nida, na primer, dozvoljava da do 40.000 metara kubnih hladnog vazduha u sekundi dospe u grad tokom letnjih noći.
Povrh svega, Frankfurt zahteva da određene nove zgrade imaju "zelene" krovove prekrivene biljkama. One mogu ostati hladnije za 40 stepeni tokom sunčanih dana od svojih "tradicionalnih kolega".
"Zeleni krovovi imaju brojne pozitivne efekte. Oni štite zgradu, izoluju je i hlade je, a štede i troškove. Izoluje se buka, prašinu filtriraju biljke, a efekti jakih padavina su ublaženi činjenicom da biljke mogu da upijaju vodu", objašnjava Lara-Marija Mor iz Frankfurtskog odeljenja za životnu sredinu.
Klimatska skloništa u Madridu
Prošle nedelje je glavni grad Španije dostigao rekordnih 40,7 stepeni, a ovo je zabeleženo na meteorološkoj stanici staroj više od 100 godina.
Dok su stanovnici mediteranskog područja uglavnom prilagodili život velikim vrućinama, nisu svi te sreće - šezdesetogodišnji madridski čistač ulica tragično je preminuo od toplotnog udara, srušivši se na poslu.
Povezane vesti
Smrt Hosea Antonija Gonzalesa podstakla je sindikate opštinskih radnika da traže promenu uslova rada. Sindikati i izvođači radova koji pružaju opštinske usluge potpisali su u utorak novi sporazum kojim se obustavlja čišćenje ulica popodne kada su prosečne temperature iznad 39 stepeni Celzijusa.
Tanjug/AP Photo/Paul White
Ne doživljavaju svi građani toplotne talase na isti način. Takođe je mnogo manje verovatno da će stanovnici u oblastima sa nižim prihodima imati adekvatno izolovane stanove i pristup hladnim, zelenim površinama.
Da bi pokušao da poboljša uslove života za sve, Madrid je otvorio "klimatska skloništa" u klimatizovanim javnim prostorima, kao što su biblioteke i drugi objekti dok traje toplotni talas. Takođe, napravljena je i aplikacija za ubrzanje pristupa opštinskim bazenima, gde je karta dosta jeftinija nego na privatnim.
Povezane vesti
Pored svega toga, Madrid ima i dugoročnu strategiju za hlađenje. Prema planu "Madridsko ostrvo u boji" iz 2019. godine, oko prestonice se gradi 75 kilometara dugačak "zeleni pojas" šume. Termografski snimci iz obližnjih oblasti pokazuju da su temperature tla već smanjene za dva stepena u prethodne dve godine, prenosi Politiko.
Preporuka za vas
Komentari (0)