EU pred ključnim pitanjem - šta kada zima dođe: Brisel izneo plan o štednji gasa, stiglo odlučno "ne" nekoliko članica
Komentari22/07/2022
-18:30
Kroz gasovod Severni tok 1 u četvrtak je, posle desetodnevnog remonta, ponovo potekao gas. Ipak, ovi redovni godišnji radovi izazvali su paniku u celoj Evropi koja je strahovala da bi ruski lider Vladimir Putin mogao potpuno da "zavrne slavinu". Proteklih desetak dana stoga je možda bilo i ključno za Evropsku uniju da odgovori na pitanje - šta kada zima dođe?
Samo dan pre nego što je gasovod koji povezuje Rusiju i Nemačku nastavio sa radom Evropska komisija predstavila je svoj dugo očekivani plan kako bi osigurala da 27 država članica mogu da se izbore u slučaju potpunog prekida gasa iz Rusije.
Naime, Evropska komisija je pozvala članice da smanje potrošnju gasa za 15 odsto od 1. avgusta ove godine, pa sve do 31. marta 2023, a kako je rekla predsednica EK Ursula fon der Lajen, Rusija koristi energiju kao oružje i stoga "Evropa mora da bude spremna".
Međutim, "prolazak" ovog plana je veliko pitanje jer su neke članice EU, pre svega sa juga kontinenta, već u prva 24 sata javno iskazale svoje protivljenje. Ministri iz Poljske, Portugala, Španije, Kipra i Grčke odlučno su rekli "ne". I iako bi sledećeg utorka trebalo da se raspravlja o ovome, već sada su uočeni brojni problemu, pa će Evropska komisija možda morati ponovo da sedne za sto i svoj plan modifikuje.
Šta podrazumeva plan EU?
Kada je pre desetak dana otpočeo remont na gasovodu Severni tok 1, brojni stručnjaci izrazili su bojazan da li će 21. jula, predviđenog za kraj remonta, gas ponovo da poteče. Predsednik nemačke federalne mrežne agencije Klaus Miler objavio je u četvrtak na Tviteru da je gasovod počeo da radi sa 30 odsto svog kapaciteta.
Nesigurnost oko toga da li će Severni tok 1 ponovo raditi punim kapacitetom podgrejao je i sam ruski predsednik Vladimir Putin. On je rekao da Kanađani nisu želeli da vrate turbinu, potrebnu za gasovod, ne zbog sankcija Gaspromu, nego zbog toga što, kao proizvođač nafte i gasa, žele da iskoriste priliku i uđu na evropsko tržište. On je postavio i pitanje kvaliteta remonta turbine.
"Sada poručuju da će vratiti ove mašine, bar jednu od njih. Ali, u kakvom će kvalitetu biti vraćena, kakvi su tehnički parametri posle remontna? Možda će servisirana turbina u jednom trenutku prestati da radi, jer je stigla odande, iz Kanade, i to je to - Severni tok 1 će stati", rekao je on.
I ne samo to, neizvesnost oko toga kako će se Evropa grejati na zimu postala je uočljiva na samom početku rata u Ukrajini, a činjenica da su neke zemlje članice veoma zavisne od ruskih energenata podstakla je Brisel da hitno radi na planu za vanredne situacije.
Plan koji je iznela izvršna vlast EU poziva na smanjenje potrošnje gasa u celom bloku za 15 odsto od 1. avgusta ove godine do 31. marta 2023. zbog zabrinutosti da će se EU boriti, ne samo da popuni kapacitete za skladištenje gasa pre početka zime, već da obezbedi dodatne zalihe tokom hladnijih meseci.
Kao deo predloga, zemlje članice bi morale da podnesu nacionalne energetske planove Komisiji do kraja septembra i da obezbeđuju ažurirane informacije na svaka dva meseca. Od zemalja koje traže solidarne isporuke gasa biće potrebno da pokažu mere koje su preduzele da smanje domaću potrošnju.
Predloženi zakon bi takođe dao Komisiji ovlašćenje da proglasi "uzbunu u Uniji" o sigurnosti snabdevanja i da nametne obavezno smanjenje potražnje za gasom u svim državama članicama.
Ukratko, plan Evropske komisije podrazumevao bi prebacivenje članica EU sa gasa na druge izvore energije, podsticanje smanjenja potrošnje i smanjenje grejanja i hlađenja. Kako je saopšteno, energija koja je ušteđena tokom leta je energija koja će biti dostupna za zimu.
Gasprom je inače već smanjio izvoz gasa kroz Severni tok na 40 odsto normalnog kapaciteta krajem maja i tokom juna. Kako je za Euronews rekla Ana Sofi Korbo, istraživač globalne energetske politike Univerziteta Kolumbija, Evropska unija nije dobro predvidela angažman Rusije u smanjenju isporuka gasa Evropi. Kako je naglasila, kada je EU u martu izašla sa stavom da će smanjiti uvoz fosilnih goriva iz Rusije za dve trećine pre kraja godine, mislili su da su oni ti koji kontrolišu situaciju.
"A zapravo je Putin preventivno napravio taj potez i sam redukujući veoma značajno snabdevanje Evrope gasom kroz Severni tok 1", rekla je ona.
Na pitanje da li je ovo dovoljno da bi Evropa pregurala predstojeću zimu, Tomas Odonel, analitičar za energetiku i geopolitiku Slobodnog univerziteta u Berlinu, kaže da će Evropa biti ranjiva još nekoliko godina pre nego što umakne toj opasnosti i da je ovo Putinova prilika.
"Kako je nemački ministar energetike istakao pre neki dan - ako bismo mogli da pročitamo Putinove misli, mogao bih da odgovorim na sva pitanja. Mislim ipak da bismo morali da pretpostavimo, kao što to armije čine kada prave svoje krizne planove, Putin će verovatno koristiti gas kao oružje do mere potpunog prekida snabdevanja. Svi moraju biti spremni na to. Znate, on će imati svega još nekoliko godina velike zavisnosti Evrope, Nemačke naročito", rekao je on.
Plan zasad ne prolazi
Grupa zemalja EU, uglavnom sa juga, već je odbila nastojanja Brisela da sebi da ovlašćenja za racionisanje potrošnje gasa širom bloka manje od 24 sata nakon što je taj plan obelodanjen, piše Politiko.
Ministri u Poljskoj, Portugalu, Španiji, Kipru i Grčkoj su već odlučno rekli "ne", dok je nekoliko diplomata EU potvrdilo da trenutno nema dovoljno glasova za usvajanje novih pravila. Za odobrenje je potrebna kvalifikovana većina - 15 zemalja koje predstavljaju 65 odsto stanovništva u bloku. Pojedinačni veto nije dozvoljen u kontrovernom hitnom postupku.
Mađarska je naparavila korak dalje, najavljujući da nema nameru da šalje gas van svojih granica od sledećeg meseca, a mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto se učetvrtak ukrcao na let za Moskvu u pokušaju da kupi još ruskih zaliha.
Nemački ministar privrede pozvao je na solidarnost u EU.
"Moramo da spasemo energiju u Evropi, pre svega gas. To takođe znači da države koje nisu direktno pogođene restrikcijama gasa iz Rusije treba da pomognu drugim zemljama. U suprotom, neće biti evropske solidarnosti", rekao je on.
Mnogi međutim sa planom nisu saglasni, pre svega u Atini koja ima gorka sećanja na period kada je zahtevala finansijsku solidarnost od Nemačke tokom dužničke krize 2015. godine.
"Recimo da smanjimo za 15 odsto, to ne znači da će više gasa ići i Nemačku. To ne znači da postoje prazne cevi koje bi mogle da se napune. Zanimljivo je kako je Komisija ovu najavu objavila bez ozbiljnih konsultacija", rekao je grčki ministar energetike Kostas Skrekas.
Španska ministarka za ekološku tranziciju Teresa Ribera odbacila je plan Birsela kao plan koji "nije najefikasniji, ni najpravedniji". I portugalski ministar energetike Žao Galamba rekao je da se ta zemlja protivi planu, a kiparski zvaničnici smatraju da plan ne bi trebalo da se odosi na njih sve dok ostrvo ne bude direktno povezano sa gasnom mrežom EU.
Nemački kancelar Olaf Šolc odbacio je kritike Španije i Portugalije u vezi sa odlukom EU o smanjenju potrošnje gasa, porukom da se svi zajedno nalaze pred velikim izazovom. Šolc je istakao da nijedna zemlja ne može reći da je se ne tiču rastuće cene energenata i gasa posebno.
"Evropska komisija je razvila svoj predlog u skladu sa potrebama svake zemlje pojedinačno, posebno uzimajući u obzir ''ostrva i poluostrva''", rekao je Šolc na pres konferenciji. Istakao je da onaj ko misli da ne treba brinuti o tome da se mora smanjiti potrošnja gasa, taj "nije sa ovog sveta", jer je radi o globalnom problemu.
Sa druge strane, Danska, Holandija i Luksemburg dali su podršku planu, dok na primer Bugarska i dalje analizira predlog. Ono što je zanimljivo je i da Francuska, kako je rekao tamošnji ministar energetike, nije istakla svoju poziciju.
Kako navodi Politiko, mnogo toga bi moglo da zavisi od Italije. Prema pravilima glasanja, čak i ako Francuska bude za, hitan predlog ne bi prošao ukoliko se njemu suprotstavi Italija. Glas "ne" iz Rima vratio bi Evropsku komisiju za sto gde će morati da napravi novi plan za uštedu gasa.
Komentari (0)