Igre 
Ekonomski rat vodi se paralelno sa pravim ratom u Ukrajini: Gas ponovo teče Severnim tokom 1, ali EU i dalje zabrinuta
Komentari21/07/2022
-21:43
Ruski gas nastavio je danas da teče najvećim gasovodom između Rusije i Nemačke posle desetodnevnog zastoja zbog redovnog godišnjeg remonta. Iako je ovim donekle ublažena zabrinutost Evrope koja je strahovala da bi Moskva mogla u potpunosti da "zavrne slavinu", gasovod je jutros proradio smanjenim kapacitetom, a Evropljani su sa neizvesnošću nastavili da čekaju zimu.
Nesigurnost oko toga da li će Severni tok 1 ponovo raditi punim kapacitetom podgrejao je i sam ruski predsednik Vladimir Putin. On je rekao da Kanađani nisu želeli da vrate turbinu, potrebnu za gasovod, ne zbog sankcija Gaspromu, nego zbog toga što, kao proizvođač nafte i gasa, žele da iskoriste priliku i uđu na evropsko tržište. On je postavio i pitanje kvaliteta remonta turbine.
"Sada poručuju da će vratiti ove mašine, bar jednu od njih. Ali, u kakvom će kvalitetu biti vraćena, kakvi su tehnički parametri posle remontna? Možda će servisirana turbina u jednom trenutku prestati da radi, jer je stigla odande, iz Kanade, i to je to - Severni tok 1 će stati", rekao je on.
Samo dan pre nego što je gasovod proradio, Evropska komisija je pozvala zemlje članice da smanje potrošnju gasa za 15 odsto od 1. avgusta ove godine, pa sve do 31. marta 2023. Kako je rekla predsednica EK Ursula fon der Lajen, Rusija koristi energiju kao oružje i stoga "Evropa mora da bude spremna".
Gasprom je inače već smanjio izvoz gasa kroz Severni tok na 40 odsto normalnog kapaciteta krajem maja i tokom juna. Pod pretnjom da u potpunosti ostane bez njega, EU se okreće Bliskom istoku, a Fon der Lajen je u ponedeljak postigla dogovor u Azerbejdžanu kojim se značajno povećavaju kapaciteti uvoza prirodnog gasa u EU.
Privremeno olakšanje u EU
Kada je pre deset dana otpočeo remont na gasovodu Severni tok 1, brojni stručnjaci izrazili su bojazan da li će 21. jula, predviđenog za kraj remonta, gas ponovo da poteče. Predsednik nemačke federalne mrežne agencije Klaus Miler objavio je na Tviteru da je gasovod počeo da radi sa 30 odsto svog kapaciteta i da je taj iznos zagarantovan dva sata. On je, međutim, rekao da nije uobičajeno da se tok promeni u toku istog dana.
Smanjenje kapaciteta Severnog toka 1 je samo poslednji korak u kompleksnom ekonomskom ratu koji se paralelno vodi sa pravim ratom u Ukrajini, izjavio je Tomas Odonel, analitičar za energetiku i geopolitiku Slobodnog univerziteta u Berlinu.
Povezane vesti
"Ovo je samo poslednji korak u kompleksnom ekonomskom ratu koji se paralelno vodi sa pravim ratom u Ukrajini. Ovo je energetski aspekt i Putin korisni gas kao oružje, dok Evropa, a naročito Nemačka moraju da se otkače od te zavisnosti koja je čini ranjivom. Dakle, ovo danas je važan korak, da se bar deo gasa vratio u gasovod", rekao je on.
Kako je rekao za Euronews Srbija Srećko Matić, novinar Dojče velea, prve reakcije u Nemačkoj su olakšanje jer je gas počeo da teče, ali se sa druge strane oseća zabrinutost jer je kapacitet redukovan.
"Rusija, odnosno Vladimir Putin, Gasprom, nastavljaju sa tim igricama moći, pogotovo prema Nemačkoj koja je zavisna od ruskog gasa i sa dodatnom redukcijom količine pokušava da dodatno vrši na pritisak na Nemce i Zapad kako bi se eventualno ublažile sankcije. Ono što je poslednjih dana bilo dominantno mišljenje među nemačkim ekspertima, oni kažu da su Rusi zavisni i dalje jednim delom od novca koji dolazi sa Zapada za ruske energente i da će sigurno da pokušaju još neko vreme da crpe taj izvor", rekao je on.
Nemačka je inače velikim delom zavisna od ruskih energenata, a kako Matić objašnjava, ta zavisnost je prošle godine iznosila čak 55 odsto. Ona jeste u međuvremenu smanjena, iznosi negde 30-35 odsto, ali je, kako kaže, to i dalje mnogo.
"Stav vlade je da će to da bude reducirano na minimalne granice tek negde 2024. još dve godine nemačka ekonomija će da bude zavisna od Rusije. A što se može dogoditi u privredi i hemijskoj industriji bez ruskog gasa, to smo videli i pretdhonih meseci. Stižu dramatični apeli udruženja poslodavaca, industrijalaca da se pronađu načini da se nastavi i dalja dostava gasa jer u suprtonom preti ogroman kolaps, možda i najveći od drugog svetskog rata", rekao je on.
Dodaje i da su lideri nemačkih vladajućih partija prilično iskreni u komunikaciji sa javnošću, te da ne pokušavaju da ulepšaju postojeće stanje pred zimu što znači da situacija zaista jeste dosta ozbiljna.
Evropa traži alternative
Pod pretnjom da ostane bez ruskog gasa, Evorpska Unija okreće se Bliskom istoku. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u ime Evropske unije u ponedeljak postigla dogovor u Azerbajdžanu kojim se značajno povećavaju kapaciteti uvoza prirodnog gasa u EU.
Povezane vesti
"Trenutno Evropa u celini uvozi 20 milijardi kubnih metara gasa, uključujući i Tursku. Prošle godine je uvezeno 8,5 milijardi kubika ako posmatramo samo EU. Kada je reč o ovom sporazumu, on bi doneo dodatnih deset milijardi kubika, ali će za to biti potrebno neko vreme jer je potrebno povećati infrastrukturne kapacitete, kao i ekstrakciju samog gasa. Dakle, to nije nešto što bismo mogli da nazovemo pomoć na srednji rok kada je reč o dodatnim količinama gasa za Evropu", rekla je Ana Sofi Korbo.
Na pitanje gde još Evropa može da gleda kada je reč o potencijalnim dobavljačima energenata, ističe da je tu nekoliko opcija.
"Bliski istok svakako ako mislimo na tečni naftni gas. Na primer Katar će do 2025. značajno povećati izvoz tečnog naftnog gasa i izgradnje postrojenja za te potrebe što je uveliko u toku. Tu je svakako i Nigerija koja povećava svoje kapacitete. Naravno i Norveška koja je u Evropi i ima ogromne rezerve gasa. Ali svim ovim državama je potrebna dugoročna obaveza Evrope o kupovini i to važi za bilo kojeg dobavljača prirodnog gasa za Evropu. Pored Katara tu je i tečni naftni gas koji dopremaju Sjedinjene države i koji očekuju dugoročne ugovore od evropskih kompanija i Evropa će morati da se opredeli da li želi takve ugovore i da istovremeno poštuje svoje planove o dekarbonizaciji", istakla je ona.
Povezane vesti
Na pitanje šta Evropi ostaje na raspolaganju da bi izbegla katastrofu u slučaju da Rusija, u najgorem scenariju, zavrne slavinu, Odonel kaže da bi od pomoći bilo da EU sada napuni skladišta do nivoa od 80 ili 90 odsto do novembra.
"To smo prema direktivi EU i dužni da učinimo. Ta su skladišta i napravljena za zimske potrebe. Kada veliki gasovodi poput onoga iz Rusije, ali i drugih zemalja poput Norveške, Alžira, ne rade punim kapacitetom, tada se poseže za gasom iz skladišta. Ali ako imamo samo gas iz skladišta, nema govora da ćemo se pokriti. Biće nestašica. Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će Evropi faliti 30 odsto potrebnih količina gasa. Sve to će na različite države uticati različito i pitanje je održavanja solidarnosti, održavanja zajedništva kad već neće svi biti pogođeni na isti način", rekao je on,
Komentari (0)