Solidarnost u EU ponovo stavljena na test: Zašto bi mađarsko vanredno stanje u energetici moglo da izazove buru

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Euractiv

19/07/2022

22:10

Solidarnost u EU ponovo stavljena na test: Zašto bi mađarsko vanredno stanje u energetici moglo da izazove buru - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Od samog početka ruske invazije na Ukrajinu, jedno od najvažnijih pitanja postalo je snabdevanje Evrope energentima. Upravo ovo pitanje još jednom je stavilo na test solidarnost članica Evropske unije i to nakon što je Mađarska u sredu uvela vanredno stanje koje podrazumeva da će ova zemlja zaustaviti izvoz gasa u susedne zemlje.

Mađarska vlada je, kako je saopštio pomoćnik premijera Viktora Orbana Gergelji Guljaš, uvela vanredno stanje u energetskom sektoru, a mere, koje uključuju i plan za povećanje domaće proizvodnje gasa na dve milijarde kubnih metara sa 1,5 milijardi, stupiće na snagu od avgusta kako bi se obezbedilo kontinuirano snabdevanje energijom tokom zime.

Kako piše Euractiv, sigurnost snabdevanja gasom u Evropi regulisana je uredbom usvojenom 2017. godine, nakon spora između Rusije i Ukrajine oko naknada za tranzit gasa, što je dovelo do smanjenja snabdevanja usred zime. Međutim, odluka Budimpešte je, kako se dodaje, još jednom stavila na test solidarnost u EU, a neki se čak pitaju i da li je ovaj potez Mađarske bio mudar.

Podsetimo, Mađarska je veoma zavisna od fosilnih goriva iz Rusije i prošle godine je potpisala sporazum na 15 godina sa Gazpromom o kupovini prirodnog gasa. Ova zemlja dobija od Rusije 65 odsto nafte i čak 85 odsto gasa.

Mađarski premijer Viktor Orban već je bio više puta u centru pažnje otkako je u Ukrajini izbio rat, a bio je i jedan od najvećih protivnika šestog paketa sankcija koji je Evropska unija uvela protiv Rusije, a koji je na kraju uključio tek delimičnu zabranu uvoza ruske nafte.

Šta podrazumeva vanredno stanje u energetici?

Najavljujući vanredno stanje, Guljuš je rekao da su dugotrajni rat u Ukrajini i sankcije EU Rusiji dramatično povećale cene energenata širom Evrope, izazivajući energetsku krizu. On je naveo i da je postalo jasno da Evropa najverovatnije neće imati dovoljne količine prirodnog gasa za grejnu sezonu, kao i da mađarski plan stupa na snagu 1. avgusta.

"Došlo je vreme da vlada proglasi vanredno stanje u energetici", rekao je on.

Kako piše portal "Balkan green energy news", za početak Mađarska će povećati domaću proizvodnju gasa sa 1,5 milijardi na dve milijarde kubika godišnje. Skladišta u Mađarskoj, koja imaju kapacitet 6,33 milijarde kubika, popunjena su 44 odsto ili sa 2,74 milijardi kubika, što je daleko najniža količina u poslednje četiri godine, i znatno ispod 4,5 milijardi prošle godine i 5,4 milijarde godinu dana ranije.

Prema 15-godišnjem ugovoru sa ruskom kompanijom Gazprom, koji je potpisan prošle godine, Mađarska dobija 3,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje preko Bugarske i Srbije, a još jednu milijardu preko Austrije. Gas pokriva 85 odsto mađarskih potreba za grejanjem.

Zašto bi ovo mogao da bude problem za EU?

Sigurnost snabdevanja gasom u EU, kako prenosi Euractiv, regulisana je uredbom iz 2017. koja daje prioritet ugroženim potrošačima, domaćinstvima i malim preduzećima i navodi da je solidarnost među evropskim zemljama obavezna. Ipak, zemlje EU ne poštuju uvek ta pravila kada se suoče sa krizom snabdevanja.

Kako se navodi, mađarska odluka je u direktnom sukobu sa regulativom EU o bezbednosti snabdevanja, koja propisuje da solidarnost između zemalja mora da bude ozvaničena sporazumima solidarnosti između članica.

"Od zemalja EU se zahteva da uspostave neophodne tehničke, pravne i finansijske aranžmane kako bi obezbeđivanje solidarnog gasa bilo moguće u praksi", navodi Evropska komisija.

Međutim, takvih sporazuma je malo. Nemačka ima sporazume sa Danskom i Austrijom i političku obavezu da potpiše sporazum sa Češkom. Estonija i Litvanija imaju sporazume sa Letonijom. Finska je potpisala sporazum sa Estonijom u aprilu kada su sporazum postigle i Slovenija i Italija.

Georg Zahaman, energetski stručnjak iz briselskog istraživačkog centra Bruegel doveo je u pitanje mudrost poteza Mađarske.

"Nisam siguran da je ovo pametno za zemlju bez izlaza na more sa manje od tri milijarde kubnih metara skladišta i 10 milijardi kubika godišnje potrošnje gasa", napisao je on na Tviteru.

Euractiv podseća i da Mađarska dobija ruski gas preko gasovoda Turski tok koji ide od Turske do Bugarske, a zatim do Srbije i Mađarske.

I pitanje nafte podelilo Evropu

"Jedinstvo Evropske unije 'počinje da se raspada'", bile su reči nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka krajem maja, nakon što članice nisu uspele da se dogovore oko šestog paketa sankcija Rusiji. Skoro mesec dana otkako je Brisel kao jednu od mera predložio zabranu uvoza ruske nafte u bloku se vodila rasprava.

Mađarska je jedna od zemalja koje su najviše zavisne od energenata iz Rusije, a zbog toga je vlada Viktora Orbana pretila da će blokirati sve predloge sankcija Evropske unije koji se odnose na ruske energente, nazivajući to "crvenom linijom" koja je u suprotnosti s interesima Mađarske.

Orban je rekao da bi ovoj državi bilo potrebno pet godina i velika ulaganja u rafinerije i gasovode kako bi mogla da transformiše sadašnji sistem koji se značajno oslanja na rusku naftu i naglasio da bi to dodatno uvećalo ionako visoke cene energije, što bi dovelo do zatvaranja fabrika i nezaposlenosti.

Konačan rezultat dvodnevnog samita lidera EU bio je zapravo dogovor o tome da sankcije iz šestog paketa budu selektivne. Naime, embargo će biti usmeren samo na uvoz nafte preko mora, što znaći da će ona, barem zasad, nesmetano da "teče" naftovodom "Družba" kroz praktično veliki deo Evrope. Reč je o naftovodu čija je početna tačka Rusija i koji se dalje kroz 4.000 kilometara račva na dobar deo Evrope. On prolazi i kroz Ukrajinu, pa je zato od početka rata snabdevanje Evrope kroz ove cevi bilo upitno.

"Družba", odnosno naftovod koji u prevodu nosi naziv "Prijateljstvo", predstavlja jedan od najvećih naftnih sistema na svetu. Od Tatarstana, gde prikuplja naftu iz Sibira, Urala i Kaspijskog jezera, nafta stiže do Ukrajine, Belorusije, Poljske, Mađarske, Slovačke, Češke, Austrije i Nemačke.

I iako brojni stručnjaci za energetiku smatraju da bi mnogo veći udarac na Moskvu predstavljao embargo na gas koji stiže iz Rusije, u EU zasad nema konsenzusa o tom pitanju.