Izgradnja kineskog univerziteta u Budimpešti digla Mađare na noge, da li će račun platiti - Orban

Projekat izgradnje kineskog univerziteta Fudan u Budimpešti, pred parlamentarne izbore koji treba da se održe u aprilu sledeće godine, postaje političko pitanje i u prvi plan stavlja prisniji odnos premijera Viktora Orbana i Kine kao i njen kompletan uticaj na jugoistočnu Evropu, rekla je za Euronews Srbija profesroka FPN-a i diretkorka Insituta za azijske studije Dragana Mitrović.

Još uvek nema bagera i buldoržera na obali Dunava u Budimpešti, ali proteklih meseci jedna od vodećih tema u Mađarskoj jeste upravo izgradnja kineskog univerziteta i kampusa Fudana iz Šangaja koji bi upravo tu trebalo da se nađe. Da je izgradnja univerziteta izvesnija, postalo je jasno pre pet dana kada je mađarski parlamet odobrio predlog vlade da se donira državno zemljište upravo za njegovu izgradnju.

EPA/SZILARD KOSZTICSAK

U zakonu koji je tada donet, stoji da vlada mora da prikaže skupštini završni plan projekta i njegovu ukupnu cenu ali do kraja 2022. godine, što bi značilo da to može da se dogodi nakon održanih parlamentarnih izbora koji su najavljeni za april. Orban je takođe najavio da je plan da se u Mađarskoj organizuje referendum o ovom pitanju, a opozicija inistira da se on održi što pre.

Negodovanje na ovaj projekat je veliko - prema anketi instituta Republikon, tačno dve trećine Mađara protivi se gradnji, a među njima su mnoge Orbanove pristalice.

Opozicija pokušava da iskoristi nezadovoljstvo građana, a na njihovom čelu je upravo gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonj za koga se očekuje da vodi ujedinjenu opoziciju na  izborima iduće godine.

"Građani Budimpešte su rekli svoje povodom planova vlade: 96 odsto ne želi kineski komunistički univerzitet u Mađarskoj" poručio je tada Karačon, prenosi Tanjug.

Prkos izgradnji Fudana 

U znak protesta, Karačon je najavio da će preimenovati ulice u blizini mesta gde je planiran kampus kineskog univerziteta da bi na taj način odao počast onima čija ljudska prava krši Peking.

Jedna ulica će se zvati po Dalaj Lami, duhovnom vođi tibetanskog budizma kojeg Peking smatra opasnim separatistom. Druga će se zvati “Ulica ujgurskih mučenika” prema uglavnom muslimanskoj etničkoj grupi za koju Vašington i ostale prestolnice tvrde da je žrtva kineskog genocida. Ime treće ulice je “Ulica slobodnog Hong Konga”. Četvrta ulica nosiće ime kineskog katoličkog biskupa koji je u zatvoru.

Tanjug/AP/Laszlo Balogh

Međutm, na ovome se nije završilo. Najave o preimenovanju naziva ulica je bila jedna vrsta uvertire onoga što je usledilo a to su protesti u Budimpešti, kada je na hiljade ljudi izašlo demonstrirajući protiv planova za univerzitet. Demonstranti su su izrazili bes zbog mesta budućeg fakulteta u Budimpešti na kome se planirala gradnja jeftinih domova za studente. Oni takođe zameraju da će univerzitet negativno uticati na kvalitet visokog obrazovanja u Mađarskoj i pomoći Pekingu da osnaži svoj uticaj i u Mađarskoj i u EU, prenosi Rojters.

Takođe je u aprilu istraživački portal Direkt36 objavio da zvanična Budimpešta planira da uloži 1,5 milijardi evra u ovaj projekat. Kako su objasnili to je više novca nego što se godišnje da u celokupno mađarsko visoko školstvo.

Na ovaj način priča o gradnji kampusa Univerziteta Fudan dospela u centar pažnje i očekuje se da će biti važna tema u predizbornoj kampanji u Mađarskoj i kod vlasti i opozicije.

"Kina jeste političko pitanje u Mađarskoj"

Mađarska pod Orbanom poslednjih godina postaje bitan partner Kine u ovom delu sveta. O tome svedoče gradnja brze pruge Beograd-Budimpešta koji će kreditirati Kinezi. Takođe, Mađari su u februaru bili prva zmlja EU koja je uvela kineske vakcine, uprskos tadašnjim anketama koje su pokazale da poverenje Mađara u tu vakcinu je na niskom nivou. Sada, univerzitet Fudan u Evropskoj uniji bio bi zapravo i prva ispostava prestižne kineske visoke škole u inostranstvu. 

Prof. Mitrović kaže da uticaj Kine na ovaj deo Evrope je veliki, i da izgradnja ovog univerziteta jeste političko pitanje za Mađarsku.

Tanjug/AP

"Ovo je svakako političko pitanje, naročito kada se od strane EU posmatra bilo koji vid saradnje neke njene članice sa Kinom bez obzira da li je reč o ekonomskoj, zdravstvenoj ili obrazovnoj sferi. Naročito kada ovakva saradnja dolazi od strane zemalja jugoistočne Evrope i Kine, a posebno kada su u pitaju članice formata „16+1”. Ne treba se iznenaditi ukoliko i i opozcija krene da ukazuje na sve prisniji odnos Orbana i Pekinga", kaže profesroka Mitrović.

Međutim, ona objašnajva da će Kina svakako biti političko pitanje u Mađarskoj, naročito pred izbore.

"Mnogi će pred izbore ukazivati na to da li je Mađarska strana gubitnička ili ne u ovom projektu. Ukazivaće i na odnose sa ostilim člancima EU, i hoće li odnos sa Kinom da se značajnije odrazi na odnos sa Evropom, kao i da li će biti ugrožena i sajber bezbednost Mađarske", objašnjava Mitrović i kaže da je očekivano da će vlast braneći ovaj projekat insistirati na dobroj strani, a to je, kaže, činjenica da je jedan prestižni univerzitet počinje da radi na teritoriji Mađarske i da to pruža nove mogućnosti. 

"Orban će verovatno ukazivati i na to da Budimpšeta postaje jedan od velikih evropskih univerzitetskih cenata u mnogo većoj meri nego što je do sada bila", kaže Mitrović dodajući da ova tema sigurno neće splasnuti ni jednog trenutka narednih godinu dana, već će se samo postepeno pojačivati i smanjivati, ali će biti prisutna u javnosti. 

To što Kina želi da gradi univerzitet u ovom delu Evrope nije izenađenje, smatra ona, jer je njen cilj da na svaki način, pa i akademski, pokaže svoju dominaciju. Pored činjenice da Kina dosta investiciono ulaže na Zapadnom Balkanu, očekivano je i da želi da uspostavi jaču akademsku saradnju i ojača i u toj sferi i na taj način pokaže svoju dominaciju.

"Ovo nije iznenađenje, jer se sada Kina po prvi put ponaša kao velika sila koja želi da otvori istureno odeljenje jednog od svojih prestižnih univerziteta. Poruka je jasna, a to je da ona širi svoj uticaj na svaki mogući načn, pa i akademski. To je potpruno razumljivo", smatra ona.