Izazov vredan stotine milijardi dolara - ko će i kako platiti obnovu Ukrajine?

Ruska invazija koja na Ukrajinu traje od 24. februara već je uništila infrastrukturu vrednu milijarde dolara, blokirala izvoz iz ključnih crnomorskih luka, raselila je više od 12 miliona ljudi i opustošila brojne domove. Svetska banka predviđa da će rat dovesti do smanjenja ukrajinske ekonomije za 45 odsto i to samo ove godine. Ratu se u ovom trenutku ne nazire kraj, što sasvim izvesno znači da će uslediti nova razaranja, a sve to zajedno znači da će biti potrebna ogromna ulaganja u obnovu zemlje.

Dosadašnji bilans već petomesečnog rata je poražavajući, pišu svetski medji. Najsvežije informacije o "ekonomskom bilansu", kao posledici ratnog sukoba, bile su prošle nedelje i o njima je tokom sastanka sa evrpskim zvaničnicima na Konferenciji o oporavku Ukrajine u Švajcarskoj, govorio ukrjainski predsednik Volodimir Zelenski koji je rekao da je obnova njegove ratom pogođene zemlje "zajednički zadatak celog demokratskog sveta". Ovo je potvrdio i premijer Ukrajine Denis Šmihal koji je izneo postratni plan oporavka, za koji je rekao da je vredan 750 milijardi dolara. Prema njegovoj računici, polovina toga mogla bi se platiti zaplenom i prodajom ruske imovine u inostranstvu.

AP Photo/Michal Dyjuk

Zeleneski je u Švajcarskoj još jednom ukazao na ozbljnost posledica sa kojima ova zemlja tek treba da se suoči i da se borbe ne vode samo na frontovima i oružjem.

"Obnova Ukrajine nije lokalni projekat, nije projekat jedne nacije, već zajednički zadatak čitavog demokratskog sveta - svih zemalja, onih koje mogu da kažu da su civilizirane", rekao je tada Zelenski stotinama prisutnih u Luganu u Švajcarskoj. 

"Obnavljanje Ukrajine znači obnavljanje životnih principa, obnavljanje prostora života, obnavljanje svega što ljude čini ljudima", dodao je.

I dok je on na video konferenciji govorio o situacji u svojoj zemlji, ruske snage nastavile su sa napredovanjem u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa, što zapravo znači da sukobi nikako ne jenjavaju već nastavalju da ostavljaju razorne posledice. Da balans razaranja nije konačan, i da se menja iz dana u dan, ali i da je svakako veliki, potvrđuje još jedna izjava Zelenskog krajem aprila kada je naveo da je u prva tri meseca, otkako je invazija počela, uništeno ili oštećeno 1.500 objekata, među kojima je i 350 medicinskih ustanova. On je tada dodao i da je uništeno 1.500 milja puteva kao i 300 mostova. Sveukupno, rekao je tada Zelenski, procenjeno je da je do kraja aprila i početkom maja pogođeno oko 32 miliona kvadratnih metara stambenog prostora, piše NPR.

Konferencija u Luganu -  put ka oporavku Ukrajine?

U svakom slučaju, konferencija o Ukrajini u Luganu koja je održana početkom prošle nedelje bavila se upravo pitanje obnove Ukrajine. Na njoj je učestvovalo 40 zemalja i 16 međunarodnih organizacija. Definisano je sedam poglavlja u kojima bi trebalo organizovati obnovu zemlje usred rata.

Tanjug/ Michael Buholzer/Keystone via AP

Tokom sastanaka u Luganu, sve strane su potvrdile da su svesne činjenice da obonova Ukrajine neće biti jeftina. Razgovarajući o rešavanju ovog pitanja, tokom sastanka neki od svetskih lidera situaciju su poredili sa Maršalovim planom (plan koji je podrazumevao učešće SAD koje su podelile više od 13 milijardi dolara ekonomske pomoći posle Drugog svetskog rata za rehabilitaciju ekonomija 17 evropskih zemalja). 

Ko podržava, a ko se protivi inicijativi Ukrajine da bogati Rusi plate obnovu?

Sa druge strane, ukrajinski planovi da se zapleni ruska imovina za finansiranje obnove zemlje naišli su na čvrst otpor Švajcarske, koja je upravo bila domaćin međunarodne dvodnevne konferencije o oporavku Ukrajine.

Švajcarski predsednik Ignacio Kasis odustao je od ovog plana. On je rekao da je zaštita imovinskih prava osnova u liberalnoj demokratiji. Tokom govora u Luganu istakao je ozbiljnu zabrinutost nekih lidera o tome da će predlozi o konfiskaciji ruske imovine predstavljati opasan presedan i da im je potrebno posebno pravno opravdanje, piše Gardijan.

"Pravo svojine, pravo svojine je osnovno pravo, ljudsko pravo", rekao je tada on.
Kazao je da se takva prava mogu kršiti, kao u toku pandemije, samo dok postoji zakonska osnova.

"Morate osigurati da građani budu zaštićeni od moći države. To je ono što mi nazivamo liberalnim demokratijama", rekao je Kasis.

On je dodao da je ligitimno zamrznuti imovinu kako bi se razjasnilo vlasništvo kao i da li postoji bilo kakva uzročna veza sa ratom ili sa nekim zločinom, ali da se mora uzeti u obzir i princip proporcionalnosti prema međunarodnom pravu. Inače, Švajcarska je jedna od zemalja sa strogim zakonima o bankarskoj tajnosti koja nije oduševljena oduzimanjem privatne imovine u političke svrhe.

Međutim, ideja o oduzimanju ruske imovine dobila je podršku drugih zemalja. O tome, prema pisanju CBC-a, još ranije je razmišljala Kanada, a to je u Lugunu pomenula i britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras koja podžava ukrajinski predlog. 

Tanjug AP/Paul White

Ona je navela da podržava ideju da bi vlada mogla da zapleni zamrznutu rusku imovinu u Velikoj Britaniji i da je raspodeli žrtavama rata u Ukrajini.

"Podržavam koncept. Gledamo to veoma pažljivo. Kanađani su upravo doneli zakon. Ovo je pitanje koje radimo aktivno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Trezorom, ali se slažem sa konceptom. Samo treba da utvrdimo detalje", rekla je, a prenosi Gardijan.

I administracija  američkog predsednika Džoa Bajdena najavila je krajem aprila da je spremna da zatraži od Kongresa izmene zakona kojima bi se američkom Sekretarijatu za pravosuđe olakšalo da deo novca od zaplenjene imovine ruskih oligarha prebaci u Ukrajinu, rekao je u utorak državni tužilac Merik Garland, prenosi Glas Amerike.

"To bi moglo da ide posebno na način na koji mi vršimo oduzimanje, kako bi nam bilo lakše da izvršimo oduzimanje", rekao je Garland.

Podrška sitže i iz Nemačke. Prema pisanju Eurakctiva nemački ministar finansija Krisijan Lindner podržao je ideji o oduzimanju stranih stredstava ruske centralne banke radi obnove Ukraine posle rata.

"Ja sam politički otvoren za ideju zaplene strane imovine Ruske centralne banke. Vodimo diskusiju u G7 i EU, a predlozi su na stolu", rekao je Lindner sredinom maja.

Kako Ukrajina treba da se obnovi?

Tekuća studija Kijevske škole ekonomije izračunala je da svake nedelje Ukjraina pretrpi štetu na civilnoj infrastrukturi u vrednosti od oko 4,5 milijardi dolara, a ukupni ekonomski gubici zemlje mogli bi da porastu na oko 600 milijardi dolara.

Ekonomisa Jurij Gorodničenko za NPR kaže da je glavni problem uništavanje glavne infrasturkutre, koja nije ni počela sa oporavkom.

"Svi mi vidimo slike potpunog uništenja Ukrajine. Gledate velike gradove kao što su Harkov, Marijupolj, a jedva da je bilo koja zgrada izgrađena. Nisu u pitanju samo stambeni objekti. Vidite da se uništavaju kritične infrastrukture: mostovi, putevi, rafinerije, čeličane i železnice", objašnajva Gorodničenko.

Kaže da ekonomisti koriste nekoliko metoda da procene štetu, i to uprkos ratnoj magli.

"Jedan od načina je da se uradi popis uništenih mostova, zgrada i izračuna zamena. Tako bi bilo negde između 100 i 200 milijardi dolara. Možemo da pogledamo kakve su bile druge mere i slično i da stekenmo neku sliku. Na primer, kolika je bila cena rekonstrukcije Iraka ili Avganistana", rekao je.

On na rekostrukciju ratom razorene zemlje vidi i kao priliku da se jednom u generaciji modernizuje zemlja. Veuje da bi novoizgrađeni gradovi u zemlji trebalo da budu gušći, sa preko potrebnim nadogradnjama stanova.

"Zaista bi trebalo da je rekonstruišemo u skladu sa savremenim standardima", dodaje on.