Igre 
Prostitutke širom Španije protiv novog zakona: "Gurnuće nas direktno u ruke mafije"
Komentari09/07/2022
-22:54
Linda je došla u Španiju pre 23 godine nakon "dojave" da je to dobro mesto za zaradu za seksualne radnice. Iz rodnog Meksika je došla trudna nakon što ju je ostavio partner, a svoj novi dom pronašla je u seks-klubu u Mursiji na obali Sredozemnog mora.
"Dali su mi posao i mesto za život. Moja ćerka se tu rodila. To je najčešća opcija za mnoge migrantkinje jer niko ne traži boravišna dokumenta - ili barem nisu tada", rekla je ona u razgovoru za Euronews.
Linda je nastavila da radi u raznim klubovima na tzv. Mediteranskom koridoru. U pitanju je termin koji je skovao sociolog Antonio Arinjo koji je primetio da prostitucija preovladava u većini mesta koja su na moru - bilo da je to u obliku apartmana, erotskih noćnih klubova ili neonski osvetljenih hotela na autoputu.
Postoji čak 1.200 javnih kuća duž španskih autoputeva, kao što je Olimpo, 40 kilometara od glavnog grada na A6, koji, uprkos tome što je u njemu živelo 40 Rumunki u zatočeništvu 1999. godine, još uvek radi.
"Nikada nisam doživela nasilje. Vlasinici su koristili naše zakonske nedostatke i naplaćivali 50 evra po noći za sobu, pet evra za čistu posteljinu, pet evra za kondom. Neki institiraju na oralnom seksu bez kondoma, a drugi vas teraju da radite u smenama po 12 sati. Ali, dobra stvar je što je obezbeđenje uvek tu, u slučaju da klijent pokaže neobično ponašanje", nastavlja ona.
U jednom trenutku, Lindi je socijalna služba oduzela dete i morala je da se bori kako bi je vratila. Sada je njena ćerka odrasla i Linda radi samostalno, birajući radno vreme i mušterije. Nakon godina borbe, kaže da je konačno postavila svoj život na noge.
Ali, sve bi to moglo biti kratkog daha. Uz podršku konzervativaca, izgleda da će španski zakon o ukidanju prostitucije možda biti uveden već u oktobru.
Povezane vesti
Zasnovano na nordijskom modelu, zakon ima za cilj da crno-belu situaciju u španskoj seks-industriji učini sivom zonom, kažnjavajući klijente i svakoga ko finansijski iskorišćava seksualne radnike, uključujući i stanodavce koji svesno iznajmljuju imovinu za prostituciju. Same seksualne radnice će se smatrati žrtavama zločina.
"Ono što abolicionisti žele jeste da kontrolišu svoje muževe i spreče ih da koriste prostitutke. Većina klijenata koji dolaze kod mene su u braku i imaju porodice. Oni su porodični ljudi i dobri muževi, ali mi im pružamo drugu vrstu usluge. Imamo tako krut stav prema seksualnosti u našem društvu pa oni ne mogu da isprobaju sve to kod kuće", kaže Linda.
Kaže i da ne postoji poseban profil muškarca koji plaća seks.
"Ako želite profil kupca, samo pogledajte oko sebe. To je mladić, suprug, nakaza, usamljeni momak. Svi govore o nasilju nad nama, ali mnogi od tih muškaraca žele da mi dominiramo. Ponekad bi i da se obuku kao žena"
Statistika je kontradiktorna i zastarela. Prema studiji španskog Centra za sociološka istraživanja (CIS) iz 2008. godine, više od 32,1 odsto Španaca platilo je za seks barem jednom u životu. UN su 2011. godine stavile tu cifru na 39 odsto, čime je Španija stekla reputaciju evropskog bordela. Nedavno je sociolog Antonio Arinjo sa Univerziteta u Valensiji otkrio da je u regionu ovog grada između četiri i šest odsto muškaraca platilo seks u poslednjih godinu dana. On smatra da bi ta cifra mogla da se odnosi na zemlju u celini.
Ali Fuesanta Gual, portparolka anti-abolicionističkog udruženja CATS, koja podržava prava seksualnih radnika, osporava ove podatke.
"Postojala je studija u kojoj je učestvovalo 400 muškaraca u Nemačkoj i nijedan nije priznao da plaća seks, što je statistički nemoguće. Ovde, u Španiji, veća je verovatnoća da će muškarci to priznati", rekla je ona za Euronews.
Povezane vesti
Ovaj nedostatak stida među španskim muškarcima, slaže se Gual, možda je proistekao iz eksplozije erotike tokom osamdesetih, poznate kao destape, što je bila i reakcija protiv seksualne represije tokom Frankove diktature. Destape znači i golotinju i otvaranje, pa su se erotske scene i seks, uopšteno gledajući, izjednačili sa odbacivanjem okova režima.
Čuvena fotografija gradonačelnika Madrida Enrikea Tijerno Galvana, koji uručuje nagradu erotskoj glumici golih grudi, Suzani Estradi, rezimirala je raspoloženje i postala simbol demokratije koja stiže u Španiju.
Osamdesete su uvod u eru takve dekadencije da je čak i kralj Huan Karlos I, sada kralj emeritus, navodno plaćao za seks, o čemu je do detalja pričao bivši pukovnik Amadeo Martinez Ingles u svojoj nedavno objavljenoj knjizi "_Juan Carlos 1:_The King of 5,000 Lovers".
Povezane vesti
Rosio Mora iz proabolicionističkog udruženja APRAmP čija je misija da spreči, reintegriše i brine o sekualnim radnicma veruje da je povezanost političke slobode i prositucije jedan od ključeva za njenu normalizaciju.
"Nije liberalno ili progresivno ići kod prostitutke", rekla je Mora i nastavila - "Neke od žena su toliko psihički oštećene da ne mogu ni da pričaju o onome šta industrija radi njihovim telima i životima"
Seks industrija u Španiji vredi oko 3,7 milijardi evra godišnje, podaci su različitih izvora, uključujući Španski statistički zavod (INE), ali postoje značajna neslaganja u stastistikama kada je u pitanju procenat seksualnih radnika koji su predmet trgovine ili eksploatacije.
Mora smatra da Lindin slučaj nije reprezentativan za većinu seksualnih radnica, ali Vera, seksualna radnica u Madridu poreklom iz istočne Evrope, ističe:
"Ne postoje ažurirane statistike o trgovini ljudima u Španiji. Vlada kaže da je zasnovala zakon na nedavnoj studiji, ali on ne postoji".
U 2012, odeljenje za organizovani kriminal Nacionalne policije CITCO procenilo je da je broj prostitutki u Španiji 45.000, a sociolog Arinjo veruje da se to odnosi na seksualne radnice koje su bile žrtve trafikinga i/ili eksploatisane. Gual iz CATS-a tvrdi da trgovina ljudima i zlostavljanje čine samo 10 odsto radnika u oštrom kontrastu sa vladom, koja iznosi između 90 i 95 odsto.
Procene o broju seksualnih radnica u Španiji takođe variraju drastično, od 350.000 do 100-120 hiljada.
Međunarodna humanitarna organizacija "Lekari sveta" (Medicios del Mundo) leči oko 9.000 seksualnih radnica godišnje od kojih su 93 odsto migrantkinje, a polovina bez pravnog statusa.
"Pre 30 godina Španjolke su imale probleme sa drogom i alkoholom. Sada su to imigrantkinje. Ali, ono što im je zajedničko jeste veoma nesigurna ekonomska i socijalna situacija", kaže portparolka NVO Selija Lopez.
AP Photo/Francisco Seco
Lopez veruje da velika potrošnja pornografije među Špancima podstiče potražnju za prostitucijom u ovoj zemlji i da predloženi zakon neće biti efikasan u smanjenju potražnje osim ako kazne nisu povezane sa kampanjama podizanja svesti.
"Muškarci moraju da znaju ako žele da konzumiraju komercijalni seks, da će platiti ženi koja je možda bila predmet trgovine ljudima i to ih čini saučenicima u trafikingu", rekla je ona.
Vera, koja je studirala ekonomiju i radila u 12 različitih zemalja kao seksualna radnica, veruje ne samo da će novi zakon biti neefikasan, već da će ionako sumnjivu industriju gurnuti dalje u podzemlje.
"Radila sam u Švedskoj, Norveškoj i na Islandu gde su klijenti bili kažnjavani, a seksualni rad navodno ukinut. Znam veoma dobro kako će ovo izgledati - očigledno negativno po nas. To će otežati bilo kojoj migrantkinji da iznajmi stan jer će se vlasnici brinuti da će i oni biti kažnjeni zbog iznajmljivanja prostora za prostituciju. To znači da ćemo završiti u rukama mafije", kaže i nastavlja:
"Nećemo moći da prijavimo bilo kakve zločine ili nasilje koje nam se dešavaju, iz straha da ćemo biti izbačeni. To je ono što se dešava u Norveškoj i Švedskoj - zločini se ne istražuju"
Dok portparolke Asocijacije za prevenciju, reintegraciju i brigu o prostitutkama (APRAMP) i Lekara sveta insistiraju da bi sve prostitutke sa kojima su imali posla, prihvatili neku alternativu, Linda, Vera i Marija iz Ekvadora koja radi na u Madridu, se razlikuju.
"Zašto nas ne ostave na miru", pita se Linda - "To je kompleks belog spasioca. Oni su kao misionari koji su otšli u Južnu Ameriku. Žele da nas prikažu kao mentalno bolesne, ali mi smo jaki. Morali smo da se borimo protiv stigme i da se uverimo da se razume da nismo bubašvabe i da se nećemo sakriti", zaključuje.
Komentari (0)