Igre 
Revidirani francuski predlog – nova prilika za rešenje spora Sofije i Skoplja ili marketinški trik
Komentari04/07/2022
-21:30
Na nedavno održanom samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana pitanje koje se našlo u fokusu bila je Severna Makedonija, odnosno bugarska blokada. Lideri Zapadnog Balkana nisu krili razočaranost, a pokušaj pokretanja tog pitanja sa mrtve tačke bio je takozvani “francuski predlog” koji su u prvobitnom obliku lideri Severne Makedonije odlučno odbili. U međuvremenu je u Skoplje stigao revidirani dokment koji sada vlasti u toj zemlji ocenjuju kao prihvatljiv, ali pred premijerom Dimitrom Kovačevskim su pregovori sa političkim strankama kako bi se postigao konsenzus.
Dok još nije jasno šta tačno podrazumeva francuski predlog koji bi trebalo da doprinese rešenju spora imeđu Skoplja i Sofije zbog identitetskih pitanja i makedonskog jezika, predstavnici vlasti ga nazivaju istorijskim, a u opoziciji tvrde da je reč o “ultimatumu”.
I među analitičarima vladaju različita mišljenja, pa tako jedni smatraju da je to najviše što Severna Makedonija može da dobije u doglednoj budućnosti, a drugi da je reč o reklamnom triku, a ne o rešenju problema.
Kako je sve počelo?
Francuska je u samom finišu svog predsedavanja Unijom pokušala da “pogura” rešenje spora između Severne Makedonije i Bugarske koja već dugo blokira evropske integracije Skoplja tvrdnjom da se krade bugarska istorija i da je makedonski jezik dijalekt bugarskog.
Prema francuskom predlogu, Severna Makedonija bi, između ostalog morala da prizna u preambuli svog ustava da su Bugari jedna od konstitutivnih etničkih grupa u zemlji, prenela je agencija AP. Međutim, dan ranije je na samitu u Briselu, premijer Kovačevski zahvalio Emanuelu Makronu na posvećenosti, ali i stavio do znanja da je predlog u tom obliku - neprihvatljiv.
On je tada izneo ključne elemente pod kojima bi mogao da bude prihvatljiv, a to su: jasna formulacija makedonskog jezika u pregovaračkom okviru i jasna zaštita makedonskog identiteta, zatim da istorijska pitanja ne mogu da budu kriterijum u pregovaračkom okviru, da pregovori između Severne Makedonije i EU moraju da počnu pre početka procedure za ustavne promene za uključivanje Bugara, Hrvata i Crnogoraca u preambulu Ustava i čvrsta uveravanja i Bugarske i EU da Sofija neće postavljati nove zahteve mimo onoga što je dogovoreno u pregovaračkom okviru i bilateralnom protokolu.
Tanjug/AP Photo/Olivier Matthys, Pool
Sledeći potez je povukao bugarski parlament koji je prihvatio francuski predlog i dao Vladi “zeleno svetlo” za ukidanje veta na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, ali uz četiri uslova Skoplju. To su efikasna primena Sporazuma o dobrosusedstvu, garancije da će bugarski uslovi biti ispunjeni, uvođenje bugarske zajednice u Ustav, kao i da Bugarska neće priznati makedonski jezik.
Povezane vesti
Nakon što su Skoplje i Sofija izneli svoje uslove činilo se da će dugogdišnji spor ostati zaglavljen između uslova koje su iznele dve strane i da će propasti i ovaj pokušaj da se pitanje konačno reši.
Međutim, Evropska unija nije odustala i u Skoplje je stigla nova, revidirana verzija predloga koji su predstavnici vlasti sada označili kao prihvaljiv, a stigli su i pozivi brojnih evropskih zvaničnika da se dokument prihvati.
U čemu se razlikuju prvi i revidirani predlog?
Šta je tačno razlika u odnosu na dva predloga i dalje je zapravo dosta teško objasniti, a makedonska vlada će očigledno građanima morati da pruži dodatna pojašnjenja.
U analizi Telme navodi se da je suštinska promena u tome što je najpre Severnoj Makedoniji bilo obećano da će početi pregovore, a sada se ta formulacija naziva "početak faze otvaranja pregovaračkog procesa". Prvo se traži donošenje amandmana na ustav, pa tek onda otvaranje pregovora.
U prvobitnom obliku je francuski predlog predviđao da bugarski zahtevi postanu deo pregovaračkog procesa, a da Evropska komisija bude garant za njihovo sprovođenje, s tim što bi se izbacila formulacija koja negira makedonski jezik.
U tekst su unete izmene koje garantuju prava Bugara u Severnoj Makedoniji kroz ustavne promene u toj zemlji i obavezuju Skoplje da održi dobre odnose sa Bugarskom.
Analitičar Petar Arsovski za Euronews Srbija kaže da postoji nekoliko razlika razlika koje su napravljene u francuskom predlogu, od kojih su dve najvažnije. On ističe dve međuvladine konferencije i napominje da je predavanje pristupnih instrumenata bilo zakazano za drugu, nakon što Severna Makedonija izvrši ustavne promene.
Povezane vesti
“A sada je predavanje pristupnih instrumenata napravljeno na prvoj međuvladniji konferenciji, pa onda Makedonija ima vremena dok traje skrining da završi ustavne izmene, tako da se ne gubi vreme i ono što je bilo politički važno ovoj vladi ovde, a to je da dobije zvanični početak pregovora", rekao je on.
Kako kaže, druga važna promena se odnosi na spisak zadataka iz ugovora o dobrosusedkim odnosima sa Bugarskom koji je u prošloj verziji bio eksplicitno naveden u pregovaračkim okvirima.
I Dojče vele ocenjuje da izmenjenim predlogom Severna Makedonija ponovo dobija dve međuvladine konferencije za početak pristupnih pregovora, ali i manje izmene u formulacijama u odnosu na prvu verziju.
Premijer Dimitar Kovačevski je, komentarišući izmenjeni predlog, rekao da je su definisani stavovi za jasno i nedvosmisleno prihvatanje makedonskog jezika, kao i da je stav Skoplja o daljem bezuslovnom pokretanju pregovaračkog procesa i održavanju konferencije sa EU takođe uključen u predlog.
Profimedia
U predlogu se takođe navodi da regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ostaju suštinski elementi procesa proširenja. "Podsećamo vas na važnost postizanja opipljivih rezultata i implementacije bilateralnih sporazuma, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Sporazum o dobrosusedstvu sa Bugarskom", navodi se u predlogu.
Međutim, novinar Mihael Martens je u komentaru za nemački Frankfurter algemajne cajtung bio prilično kritičan u oceni francuskog predloga navodeći da “Bugarska nije skinula veto” na pregovore o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom, već naprotiv – parlament u Sofiji je podigao lestvicu uslovljavanja na još viši nivo. Zo je francusko-bugarski reklamni trik, a ne rešenje”, naveo je on.
Od "istorijskog trenutka" do protesta
Nakon što je stigao novi predlog iz EU, Dimitar Kovačevski je promenio ton u odnosu na njegov govor u Briselu. On ga je nazvao istorijskim i uporedio ga je sa Ohridskim i Prespanskim sporazumima.
"Francuski prijedlog uključuje naša zapažanja i jasno izražene stavove. Položaj u kojem se danas nalazimo daleko je povoljniji za nas, naša pozicija i strategija su dali rezultate", rekao je on posle sastanka u Vladi sa koalicionim partnerima.
Predsednik te zemlje Stevo Pendarovski je ocenio da modifikovani francuski predlog predstavlja prelazni kompromis za jednu od faza evropskih integracija.
"Na taj način ukidamo bugarsku blokadu koja traje više od dve godine i omogućeno je formalno otvaranje pregovora. Ostajemo na evropskom koloseku koji je dug i do ovog trenutka ništa ne gubimo, sada je vreme da ovde otvorimo strateški dijalog", rekao je Pendarovski, prenela je MIA.
S druge strane, opozicija u Severnoj Makedoniji negoduje. Kovačevski se sinoć sastao sa liderom VMRO-DPMNE Hristijanom Mickoskim u pokušaju da se postigne dvotrećinska većina za promenu Ustava. Mickoski je zatražio da se iz predloga izbace četiri člana “s ciljem zaštite makedonskog nacionalnog interesa” i da će tek tada ponovo moći o njemu da razgovaraju. On je poručio da njegova stranka nije saglasna sa delom koji se odnosi na istorijska, obrazovna i kulturna pitanja. Smatra i da se ne štiti makedonski jezik, a zatimje pozvao pristalice na protest koji je održan u centru Skoplja pod sloganom "Ultimatum - Ne hvala".
Kovačevski je posle sastanka rekao da je najlakše odbaciti sugestije i predloge koji dolaze iz Brisela i da je potrebno razmišljati hladne glave i doneti mudre odluke. Ponavlja da su jasno i nedvosmisleno definisani stavovi o prihvatanju makedonskog jezika.
parliament.bg
"Ovo je bilo najvažnije pitanje za nas i zato želim da budem kristalno jasan. Makedonski jezik je apsolutno ravnopravan sa ostalim jezicima EU bez ikakvih fusnota, zvezdica i objašnjenja", rekao je Kovačevski.
Kakve su šanse da predlog bude usvojen?
Petar Arsovski napominje da u ovom trenutku veći deo partija, i albanskih i makedonskih, sa izuzetkom VMRO-DPMNE i levice u principu pozitivno gleda na francuski predlog.
"Znaju da nije idealan, ali da je bolji od prethodnog i verovatno najbolji koji bismo dobili u doglednoj budućnosti. VMRO-DPMNE, iako je jedna od najvećih partija u Severnoj Makedoniji, je relativno sama u odbijanju predloga, tako da mislim da će ovaj predlog proći parlamentarni i vladin filter", smatra Arsovski.
Na pitanje kako bi mogli građani da reaguju na eventualno usvajanje i da li bi u tom slučaju mogli da se očekuju masovni protesti, analitičar ističe da je najvažnije da se izgradi poverenje ka ovom predlogu jer je poverenje u EU u Severnoj Makedoniji na najnižem nivou u istoriji.
"EU je nekoliko puta obećavala da će Severna Makedonija barem početi pregovore pa nije, prvo zbog francuskog veta, pa onda bugarskog... Tako da je poverenje na najnižem nivou. Ako sad pregovori počnu i počne da se ispunjava ono što EU obećala - skrininzi, otvaranje pretpristupnih fondova - javnost će polako opet početi da gradi poverenje ka tom procesu", zaključio je on.
Reakcije iz Evrope: “Vreme da kažemo da”
U međuvremenu, od brojnih evropskih zvaničnika stižu reakcije i pozivi Severnoj Makedoniji da pristane na francuski predlog. Emanuel Makron je na Samitu NATO u Madridu istakao da smatra da je pronađeno kompromisno rešenje u vezi s pregovorima o članstvu Severne Makedonije u EU koje će zadovoljiti i Bugarsku.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozdravio je rešenje Francuske za sporazum koji bi otvorio put za otvaranje pregovora o pristupanju Severne Makedonije EU.
"Najbliži smo nego što smo ikada bili, sada je vreme da kažemo 'da'", poručio je Mišel.
I nekoliko evropskih šefova diplomatija zatražilo je od vlasti u Skoplju pozitivan odgovor.
Komentari (0)