Igre 
Euronews Srbija u Madridu: Istorijski samit NATO - novi strateški koncept i zeleno svetlo za Švedsku i Finsku
Komentari29/06/2022
-07:24
Lideri NATO zemalja, koji se sastaju u Madridu, pozvali su Švedsku i Finsku da postanu članice te vojne alijanse, navodi se u zajedničkom saopštenju koje je danas objavljeno. U dokumentu se ističe da će pristupanjem Švedske i Finske te zemlje biti bezbednije, NATO jači, a evro-atlantski region bezbedniji.
Osim ovoga, lideri NATO odobrili su novi strateški koncept, a Rusija, koja je do sada bila označena kao saveznik, u opisana je kao "najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti saveznika".
Navodi se i da je NATO obećao da nastavi da pruža pomoć Ukrajini i usaglasio paket pomoći za modernizaciju odbrambenog sektora te zemlje, prenosi Rojters. Dodaje se da je Alijansa odlučila i da značajno ojača sopstvenu odbranu i odvraćanje.
U dokumentu stoji da su se saveznici obavezali da rasporede dodatne robustne snage visoke pripravnosti na istočnom krilu.
NATO je, takođe, u saopštenju Kinu opisao kao izazov za interese, bezbednost i vrednosti Alijanse i kao zamlju koja pokušava da podrije međunarodni poredak zasnovan na pravilima.
Neočekivana odluka Turske
Uoči početka sinoć je iz Španije stigla pomalo neočekivana vest da su Turska, Švedska i Finska potpisale memorandum o procesu pridruživanja Švedske i Finske ovom savezu. Memorandum su potpisali ministri spoljnih poslova ove tri zemlje, a potpisivanju su prisustvovali predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, predsednik Finske Sauli Ninisto i švedska premijerka Magdalena Anderson.
Kako javlja reporter Euronews Srbija, potpisivanje memoranduma bilo je, kako se čini, iznenađenje za gotovo sve koji su pratili ovaj samit jer je većina medija izveštavala da najviše što Finska i Švedska mogu da dobiju u Madridu jeste neki jasniji put ka NATO, ali ne i garanciju da će postati članice. Nešto pre 20 sati u utorak stiglo je iznenađenje.
Povezane vesti
Kako kaže, niko nije očekivao da će se ovo ovako brzo rešiti, a potpisivanjem memoranduma završava se višemesečna drama od momenta kada su Finska i Švedska izrazile nameru da postanu članice NATO čemu se protivila pre svega Turska zbog toga što, kako je Ankara navodila, Finska i Švedska predstavljaju sigurnu kuću za ljude koje Turska označava teroristima, odnosno za ogranke Radničke partije Kurdistana (PKK) i pristalice te organizacije.
U narednom periodu bi te tri zemlje trebalo da imaju zajedničku komisiju koja bi trebalo da radi na rešavanju ovog pitanja. Ono što je objavljeno na sajtu NATO jeste da će se neke stvai promeniti, da će se Finska i Švedska u skladu sa Evropskom komvencijom o ekstradiciji, izručivati one koje Turska traži i optužuje za terorizam.
Inače, to znači i da će NATO u nekom skorijem periodu imati 32 punopravne članice, od čega jedna deli 1.300 dugu granicu sa Rusijom. Poruka koja se mogla čuti u Madridu jeste da ono što je ruski lider Vladimir Putin želeo jeste da zaustavi širenje NATO, međutim i generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao je da "ono što je Putin dobio jeste još više NATO na svojim granicama".
Šta je bio problem za Tursku?
Dve skandinavske države, Finska i Švedska, zvanično su u maju podnele zahtev, odnosno pisma, kojima se izjašnjavaju da su zainteresovane da se pridruže NATO-u i na ovaj način su definisale svoj novi geopolitički idenitet. Nakon predaje zahteva oglasio se generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg koji je rekao da će ova odluka bitno da utiče na svetsku bezbenost i okarakterisao je kao istorijski trenutak koji mora da se iskoristi.
Međutim, iako su posle ovog poteza stigle podrške članica kao što su Nemačka, Italija, Holandija, odmah se pojavila prva prepepreka za ove skandinavske zemlje, a to je Turska. Ankara je blokirala pregovore o pristupanju samo nekoliko sati nakon što su dve zemlje zvanično aplicirale za članstvo.
Turska je zahtevala da Švedska i Finska odobre zahteve za izručenje osoba koje traže turske vlasti. Takođe, Ankara je izrazila primedbe na njihove kandidature za članstvo, kritikujći nordijske zemlje zbog tolerisanja, pa čak, i kako se navodi, podržavanje terorističkih grupa. Govoreći pre odlaska na samit NATO u Madridu, gde će se sastati sa liderima nordijskih zemalja i Alijanse, turski predsednik je poručio da Švedska i Finska moraju da ispune očekivanja Ankare.
Pitanje je u Madridu, kako se čini, rešeno veoma brzo. Švedska i Finska obavezale su se da će istražiti i preduzeti mere da zaustave finansiranja Radničke partije Kurdistana i regrutacije ljudi za potrebe te organizacije.
Tanjug/AP Photo/Olivier Matthys
Povezane vesti
U memorandumu koji su sinoć potpisale sa Turskom u Madridu, Finska i Švedska su se obavezale da će zabraniti aktivnosti regrutovanja za PKK i sve druge terorističke organizacije i njihove podružnice ili srodne grupe i mreže, prenosi TASS. Osim toga Finska i Švedska će se efikasno i temeljno pozabaviti nerešenim zahtevima Turske za deportaciju ili ekstradiciju osumnjičenih za terorizam, uzimajući u obzir informacije, dokaze i obaveštajne podatke koje je obezbedila Turska, stoji u memorandumu.
Dve nordijske zemlje su se obavezale da će uspostaviti i neophodni bilateralni pravni okviri koji bi olakšao proces usklađivanja sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji.
U memorandumu koji su potpisali najviši diplomatski predstavnici tri zemlje, Finska i Švedska su se, pored ostalog, obavezale da će obezbediti da državni regulatorni okviri za izvoz oružja omoguće ispunjenje novih obaveza prema saveznicima u skladu sa njihovim statusom članica NATO.
Američki predsednik Džo Bajden pozdravio je postizanje sporazuma Turske, Švedske i Finske, kojim je omogućeno pristupanje dve skandinavske zemlje NATO savezu.
"Čestitam Finskoj, Švedskoj i Turskoj na potpisivanju trilateralnog memoranduma. To je ključni korak da NATO pozove Finsku i Švedsku, koje će ojačati našu alijansu i pojačati našu kolektivnu bezbednost i sjajan način da se započne samit", napisao je Bajden sinoć na Tviteru.
Vest o postizanju sporazuma pozdravio je i britanski premijer Boris Džonson.
"Fantastična vest na početku samita NATO. Članstvo Švedske i Finske doprineće da naš sjajni savez bude jači i bezbedniji", poručio je Džonson u objavi na Tviteru.
Stoltenberg: Najveći izazovi zbog rata u Ukrajini
Severnoatlantski vojni savez suočava se sa najvećim izazovom od Drugog svetskog rata zbog rata u Ukrajini, izjavio je u Madridu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. On je po dolasku na samit Alijanse rekao da se NATO saveznici sastaju u trenutku "najozbiljnije bezbednosne krize sa kojom smo se suočili", kao i da će "ovo biti istorijski i samit izrazitih promena", prenosi Rojters.
Stoltenberg je naveo da će se saveznici dogovoriti o odvraćanju kako bi do sledeće godine mogli da rasporede više borbenih formacija i dobiju više unapred postavljene opreme u istočnoj Evropi.
Tanjug AP/Paul White
Generalni sekretar NATO je govorio i o Kini, i poručio da ona predstavlja izazov za vrednosti i interese Alijanse i da ona mora da uzme u obzir posledice kineskog ulaganja u moderno oružje dugog dometa po svoju bezbednost.
Stoltenberg očekuje i "veoma važnu odluku" u vezi sa izazovima sa kojima se suočava Severnoatlantski savez na svom južnom krilu i o terorizmu.
Generalni sekretar NATO je rekao da će na samitu biti doneta odluka da pozovu Švedsku i Finsku da postanu članice, nakon što su te dve zemlje postigle dogovor sa Turskom, koja je do sada to blokirala.
Angažovano 10.000 bezbednjaka
Inače, oko 10.000 pripadnika bezbednosnih snaga raspoređeno je širom Madrida uoči današnjeg početka dvodnevnog samita NATO. Danas su predviđene dve radne sednice na nivou šefova država ili vlada, a u četvrtak, poslednjeg dana samita, jedna radna sednica na najvišem nivou.
U Madridu su raspoređene velike policijske snage u okviru najveće bezbednosne operacije u nedavnoj istoriji Španije pre početka samita, na kojem se očekuje oko 5.000 učesnika. Policajci na konjima i pešice patroliraju gradom, a vazdušni prostor štiti više desetina helikoptera. Prema navodima španskog Ministarstva odbrane, u visokom stanju pripravnosti su i borbeni avioni i protivvazdušna odbana.
Tanjug AP/Manu Fernandez
Informacione mreže su pod pojačanim nadzorom zbog opasnosti od kibernetičkih napada. Budući da su delovi grada blokirani zbog samita, španske vlasti pozvale su građane Madrida da narednih dana svi koji mogu rade od kuće.
Osim lidera 30 država članica NATO-a na samit su pozvani lideri još desetak zemalja, među kojima su Australija, Novi Zeland, Japan, Južna Koreja i Gruzija. Za sada nije potvrđeno da li će na samit doći i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ili će se učesnicima sastanka obratiti video-vezom.
Komentari (0)