Igre 
"Ako smo nešto naučili - nemoguće je predvideti šta sledi": Sve više upozorenja da rat u Ukrajini može da traje godinama
Komentari26/06/2022
-21:08
Kada su zapadni obaveštajci krajem prošle i početkom ove godine upozorili da Rusija sprema kopnenu invaziju na Ukrajinu, za mnoge je to bilo malo verovatno. Ipak, novi rat na tlu Evrope, koji je do tada bio nezamisliv, 24. februara postao je surova stvarnost kada su ruske snage zaista i ušle u Ukrajinu. Četiri meseca kasnije, sukobu nije došao kraj, a on bi, kako sada i zvaničnici sa Zapada upozoravaju, mogao da potraje godinama.
"Moramo se pripremiti na činjenicu da bi to moglo da potraje godinama. Ne smemo da odustanemo od podrške Ukrajini", rekao je nedavno generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Njegove komentare ponovio je i britanski premijer Boris Džonson, navodeći da se "moramo čeličiti za dugi rat".
Rusija je, podsetimo, Ukrajinu napala iz tri smera. Prvo su gađani aerodromi i vojna postrojenja, a danima su trajale intenzivne borbe oko Kijeva. Nakon prve faze rata u kojoj je, kako su ocenjivali analitičari, ukrajinska strana pružila mnogo više otpora nego što su Rusi očekivali, ruske oružane snage počele su krajem marta pregrupisavanje. Fokus - istok Ukrajine, odnosno, Donbas. I tako se danas najveće borbe u Ukrajini zapravo vode u ovom regionu, pre svega u Luganskoj oblasti.
Ipak, intenzitet rata je drugačiji u odnosu na početak, a zbog gubitaka koje je pretrpela Rusija, britanski obaveštajci predviđaju da će zamah Moskve usporiti u narednih nekoliko meseci. Sa druge strane, Kijev nastavlja da se zalaže za veće i brže isporuke zapadnog oružja i municije, što je još jedan od razloga zašto bi sukob mogao da bude prolongiran. Istovremeno, naznaka da bi uskoro mogli da se održe mirovni pregovori nema.
"Sporije, ali stabilnije napredovanje"
Kako je za Euronews Srbija rekao istoričar Aleksandar Životić, mogućnost da rat u Ukrajini potraje godinama je realna i to pre svega zbog karaktera sukoba i činjenice da se postepeno ide ka smanjenju intenziteta borbenih dejstava.
"Ako vidite kako je rat počeo i pogledate kako se on suštinski kretao tokom prvih mesec, mesec i po dana, vidite da je njega karakterisala izuzetno visoka dinamika borbenih dejstava. Međutim, rusko povlačenje, zatim odstupanje od Černigova, Sumija i najvećim delom od Harkova je prebacilo borbena dejstva pre svega ka oblasti Donbasa i delom ka jugu Ukrajine", rekao je on.
Kako su isticali ruski zvaničnici, Rusija planira da preuzme punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, u okviru druge faze vojne operacije. Žarište ove faze u Donbasu premeštalo se vremenom iz jednog do drugog grada, a teške borbe vodile su se nedeljama oko Severodonjecka. Ukrajinska vojska saopštila je u subotu da su se ukrajinske trupe povukle iz ovog grada i da "neprijatelj konsoliduje svoje položaje u Severodonjecku".
Povezane vesti
Sledeći grad koji će verovatno da bude u fokusu je Lisičank, a ukoliko bi i njega zauzele ruske snage, čitava Luganska oblast u svojim administrativnim granicama našla bi se pod kontrolom ruskih i proruskih snaga u Ukrajini i time bi jedan deo proklamovanih ciljeva od strane ruskog državnog i vojnog vrha bio praktično ostvaren.
profimedia
Kako objašnjava Životić, od samog početka aprila do danas, puna dva meseca, vidimo da su borbena dejstva orijentisana ka Donbasu pre svega, odnosno ka jednom ruskom nastojanju da izađu na administrativne granice Donjecke i Luganske oblasti, te da su se oni sad opredelili za "sporije, ali stabilnije napredovanje". Sa druge strane su Ukrajinci koji su spremni i dobro opremljeni.
"Vidimo na jugu da se tu dešavaju određene promene poslednjih dana, ali ne velike. Ukrajinci imaju određenih uspeha u Zaporožju i na pravcu Hersona, međutim, i to je opet sporije ali stabilnije napredovanje, tako da se suštinski sada već oblikuju određene linije fronta uz manja pomeranja, pre svega u Donbasu, zatim kod Harkova, u Zaporožju i kod Hersona", rekao je Životić.
Intenzivnije leto, pa "mirnija" jesen?
A na situaciju na terenu u velikoj meri utiče i pomoć, pre svega materijalna, koja stiže sa Zapada. Iako Zapad nije direktan učesnik rata, zapadno oružje jeste na tlu Ukrajine, a upravo ono, kako su ocenjivali analitičari, pomoglo je Ukrajini da se dobro odbrani. Ukrajinski pozivi za pomoć saveznicima sa Zapada traju od početka ruske invazije na tu zemlju, a budući da je i pre izbijanja sukoba bilo jasno da se NATO neće direktno uključivati, pozivi su od početka usmereni pre svega na naoružavanje.
Eskalacija sukoba pokrenutog ruskom invazijom na Ukrajinu pokrenula je mnoge zapadne zemlje da zaobiđu zabrane izvoza oružja ili pak "iskoče" iz neutralnosti i slanjem vojne pomoći pomognu Ukrajincima. Poslednja u nizu "pošiljka" tiče se najave američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je potvrdio da će njegova administracija da pošalje napredne raketne sisteme srednjeg dometa Ukrajini, nakon što je Kijev tražio to oružje ističući da mu je neophodno da bi se odbila ruska ofanziva na istoku.
Kako je pisao ranije Dojče vele, gotove sve članice NATO isporučile su barem malokalibarsko oružje, zaštitnu opremu ili municiju, ali ne i teško ofanzivno naoružanje. I Nemačka koja je dugo odbijala da pošalje oružje, namerava Ukrajini da isporuči najmoderniji sistem za protivvazdušnu odbranu kojim raspolaže.
Kako je objasnio Životić, oprema koja se isporučuje Ukrajini je trenutno na nivou koji Ukrajinu održava, odnosno sprečava njen poraz. Kako dodaje, isporuke će svakako ojačati njenu ofanzivnu moć.
Povezane vesti
"Ono što je veoma važno napomenuti, na jednoj strani vidite da Zapad daje ozbiljnu finansijku i materijalnu pomoć i obećava tu pomoć u narednom periodu, a da bi taj program u potpunosti profukcionisao potrebni su meseci, dakle meseci ne samo da se ta oprema pripremi i isporuči, već i da se pripremi ljudstvo za to. Vidi se da se računa da bi sukob mogao da potraje duže. S druge strane vidite i Rusija sve više se orijentiše ka jednom pristupu koji će podrazumevati sporije i sigurnije ratovanje i njihovi zvaničnici govore o tome da ne postoji rok za završetak sukoba", rekao je on.
Tanjug AP/AP Photo
Životić ocenjuje da je mnogo faktora koji će uticati na borbe u narednih nekoliko meseci. Kako kaže, ako se uzme u obzir i klima i geografija, i jednoj i drugoj strani će se žuriti da dočekaju jesen u povoljnijoj operativnoj situaciji. Ne bi bilo čudno, kako kaže, da se pre svega u ravničarskim predelima front stabilizuje duž reka.
"Ja bih očekivao da leto bude prilično intenzivno, a da posle toga dođe do određene stabilizacije. Ako se sa ukrajinske strane gleda to ne odgovara baš previše zato što je svetsko javno mnjenje umorno od rata, vrlo lako može da se desi da dođe do jednog produženog konflikta koji će potrajati ko zna koliko", istakao je on.
Povezane vesti
Pregovori ni u naznakama
I dok se borbe nastavljaju pitanje koje se često postvlja je i šta je sa pregovorima. Predstavnici zaraćenih strana susreli su se nekoliko puta od kraja februara, u Belorusiji i Turskoj, ali nijedan od tih sastanaka nije doneo konkretnije rezultate koji su išli dalje od otvaranja humanitarnih koridora. U proteklim nedeljama reči o potencijalnim susretima nije ni bilo, iako neki analitičari ocenjuju da će završetak ovog rata biti politička odluka.
Kako je u intervjuu za Radio slobodna Evropa rekla Margarita Konaev iz Centra za bezbednost i nove tehologije Univerziteta Džordžtaun, kada je reč o vremenskim okvirima ovog rata, jedna stvar koja se mogla naučiti već u startu je da je u suštini nemoguće predvideti šta sledi.
"Mnogi posmatrači su bili iznenađeni mnogim preokretima koji su se dogodili, a ovaj rat sigurno nije ispao onako kako su mnogi predviđali na početku. Ali, od marta ili aprila nije bilo nikakvih značajnih operativnih ili strateških promena. Tako da je teško proceniti da li smo u srednjoj fazi rata ili smo na početku sredine ili na kraju sredine. Što se tiče toga kako će se ovo završiti, već dugo govorim da će završetak ovog rata - ako i kada dođe - biti politička odluka. Očigledno je da će vojni faktori igrati značajnu ulogu, ali na kraju krajeva to je pitanje političke posvećenosti i političkog kompromisa na ovaj ili onaj način - a to je nešto što je na Putinu i Ukrajini", rekla je ona.
Profimedia
Na pitanje šta je sa pregovorima, Životić kaže da ni jedna ni druga strana neće sesti za "zeleni sto" do onog trenutka dok ne budu osetili da je situacija povoljna po njih i da u ovakvoj vojnoj situaciji to sada ne odgovara stranama.
"Ruska strana bi htela naravno da izvuče maksimum iz svega ovoga, ukrajinska strana takođe nastupa maksimalistički, naročito posle povlačenja sa severa i delom istoka ruskih snaga. Njima su narodski rečeno porasla krila. Oni sada više ne govore o tome da je njihov ratni cilj vraćanje na situaciju od 24. februara, govore da dok ne vrate poptuno Donbas i Krim rat nije završen", istakao je on.
Inače, u govoru koji je Vladimir Putin nedavno održao u Sankt Peterburgu na Međunarodnom ekonomskom forumu, ruski predsednik je rekao da Moskva neće odustati od svog sadašnjeg cilja da oduzme istočni Donbas od Ukrajine. Prkosna poruka Zapadu stigla je pošto mnogi analitičari veruju da se ruski predsednik nada da će pažnja Zapada i podrška Ukrajini vremenom izbledeti i oslabiti, što će Kremlju dati šansu za pobedu. A sve ovo - borbe koje su danas slabijeg intenziteta, oružje koje će i dalje stizati i činjenica da nijedna od strana ne odustaje od svojih ciljeva dodatno doprinosi tome da se ratu u Ukrajini kraj ne nazire.
"Ono što možemo da sumiramo u jednoj rečenici, situacija je takva da Zapad zaista neće dozvoliti da Ukrajina bude poražena, ali na drugoj strani Rusija neće dozvoliti da ona pobedi. Kada imate takvu situaciju i takvo raspoloženje na obe strane, a nijedna od zaiteresovanih strana u sukobu zaista nema kapacitet da porazi onu drugu i da je primora da odustane od svojih ciljeva i uverenja. Imate situaciju u kojoj to sada može da se pretvori u dugotrajniji sukob", zaključio je Životić.
Komentari (0)