Euronews: Nekoliko članica izrazilo protest zbog bojkota mađarskog predsedavanja EU Ruski vojnik digao u vazduh štab jedinice "Oluja Z" sa ruskim oficirima i prebegao na stranu Ukrajine

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

Nije bila predodređena da vlada, a provela 70 godina na tronu: Svedok istorije, ispratila 14 britanskih premijera

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/09/2022

19:59

Nije bila predodređena da vlada, a provela 70 godina na tronu: Svedok istorije, ispratila 14 britanskih premijera - Copyright AP/Frank Augstein, Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kraljica Elizabeta II preminula je danas u 96. godini i ušla u istoriju kao najdugovečniji britanski monarh, ali ne samo to, Elizabeta je bila i najdugovečnija kraljica neke zemlje. Na tronu je bila 70 godina, od 1952. godine kada je preuzela vlast nakon smrti oca. Nosila je titulu kraljice sedam zemalja Komonvelta, odnosno Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Južne Afrike, Pakistana i Cejlona, kao i poglavar Crkve Engleske.

Elizabeta ni po čemu nije bila rođena da preuzme tron, međutim, istorija je sve promenila. Bila je ćerka mlađeg sina Džordža V, a iako je njenog dedu nasledio njen stric, on donosi neočekivanu odluku da prepusti presto svom bratu, čime otac Elizabete II postaje kralj, a ona prva u redu da nasledi tron. Da je njen otac dobio sina, Elizabeta nikada ne bi preuzela tron, međutim, to se nije dogodilo.

Kada je Elizabeta II stupila na presto 1952, predsednik SSSR-a bio je Josip Staljin, a SAD je bio pod vođstvom predsednika Harija Trumana. Od tada do danas, Velika Britanija je promenila 15 premijera, od Vinstona Čerčila do Liz Tras pre samo nekoliko dana.

Njeno puno ime je Elizabeta Aleksandra Meri, a ta tri imena imaju posebno značenje. Prvo ime je dobila po majci, drugo po prababi Aleksandri, kraljici i princezi Danske, a treće po babi, kraljici Mariji.

Elizabeta je rođena 21. aprila 1926. godine u Londonu kao prvo dete u braku princa Alberta,a kasnije Džordža VI i kraljice Elizabete, koja je pre udaje, po britanskom zakonu bila samo obična građanka, a ipak je u istoriju ušla po nadimkom Kraljica majka.

Princeza Elizabeta i njena sestra Margareta

Iako je uz oca obavljala brojne kraljevske dužnosti, vest o tome da joj je otac preminuo i da preuzima tron dočekala ju je nespremnu. Nakon što je njen stric predao tron svom mlađem bratu, Elizabeta je postala mogući naslednik krune. To se i dogodilo 6. februara 1952. godine, dok je mlada princeza bila u poseti Keniji.

profimedia

Kada je preuzela krunu, imala je samo 25 godina, a mnogo kasnije je izjavila da se tada nije osećala spremnom za tako nešto. U tom trenutku, kraljica Elizabeta II postala je vladarka 70 teritorija širom zemlje dok su se u Egiptu i Keniji vodili ratovi za nezavisnost, kao i čelnica Anglikanske crkve, koja broji 80 miliona vernika. Iako je Drugi svetski rat završen, godine koje su dolazile nisu donosile dobre vesti za britansko kraljevstvo.

Podsetimo, Elizabeta je aktivno učestvovala u Drugom svetskom ratu, a jedina je žena iz kraljevske porodice koja je prošla vojnu obuku, a takođe i jedini živi šef države koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu.

Između 1945. i 1965. broj ljudi koji su živeli pod britanskom kolonijalnom vladavinom smanjio se sa 700 miliona na pet miliona. Poređenja radi, danas Britanija ima 14 teritorija van Ostrva, ukupne populacije svega oko 270.000.

U trenutku kada je nasledila tron, Elizabeta je bila na putovanju sa svojim suprugom grčko-danskim princom Filipom. Taj brak bio je oličenje odricanja zarad stupanja u bračnu zajednicu, zato što je Filip da bi oženio svoju izabranicu morao da postane britanski državljanin, da se odrekne pravoslavne vere, da opovrgne vernost grčkoj kruni i da se odrekne svoje titule. Takođe, Filip se odrekao svog prezimena.

Princeza Elizabeta sa suprugom princom Filipom

Navodno, zbog slučaja kad je Elizabeta na putu saznala da joj je preminuo otac kod sebe nije imala crno odelo, a čim je obaveštena o očevoj smrti morala je da se hitno vrati u London. Zbog toga je kasnije promenjen protokol o putovanjima članova kraljevske porodice, po kome svi moraju u koferima da imaju crno odelo ili crnu haljinu, u slučaju da umre neki od članova dvora.

Prvo krunisanje koje je prenošeno na televiziji

Upitana koliko se seća krunisanja, kraljica je rekla da je to dan kog se "čak i posle 70 godina" seća, jednako kao i smrti svog oca, kralja Džordža VI. Uoči jubilarne 70. Njeno krunisanje održano je 2. juna 1953. godine, a Elizabeta je tada imala 26 godina.

Elizabeta se tada vozila u pozlaćenoj kočiji teškoj čak 4 tone i nosila je dve krune koje su, kako je istakla, bile vrlo neudobne. Kruna Svetog Edvarda imala je čak 2,2 kilograma, a nju je kraljica samo tog dana stavila na glavu i više nikad. Pored nje, na ceremoniji je ponela i dijamantsku imperijalnu državnu krunu, koja se nosi tokom zvaničnih događaja.

"Kada nosite krunu ni slučajno ne smete da spustite pogled jer je toliko teška da bi vam mogla slomiti vrat", otkrila je tada Elizabeta.

Haljina koju je kraljica nosila na krunisanju, koju je dizajnirao britanski modni dizajner Norman Hartnel, napravljena je od belog satena i izvezena zlatnim i srebrnim koncem sa amblemima Ujedinjenog Kraljevstva i Komonvelta. Na šivenju ove luksuzne haljine radilo je šetoro tkača, a bilo im je potrebno oko 3.000 sati. Posle krunisanja, kraljica je nosila haljinu još šest puta.

Njeno krunisanje je bilo prvo koje je prenošeno na televiziji, a nikada do tada neki događaj nije imao toliko televizijskih gledalaca: oko 300 miliona.

Porodica je zvala Lilibet

Posle 74 godine braka, kraljica je 9. aprila 2021. izgubila supruga princa Filipa, koji je preminuo u 99. godini. Par imao četvoro dece: Čarlsa, Anu, Endrjua i Edvarda koji su im doneli osmoro unučadi, pa i 12 praunučadi.

U vreme kada je odrastala, bilo je uobičajeno da se deca iz visokog staleža vaspitavaju bez velikog izliva emocija, a njeni biografi beleže da je tako bilo i sa Čarlsom i Anom, koje su Elizabeta i Filip dobili 1948. odnosno 1950. Međutim, pristup roditeljstvu značajno se promenio kada je dobila Endrjua punih deset godina kasnije, a zatim i Edvarda 1964. Istoričar Robert Lejsi piše da je postala "toplija i fleksibilnija" i da danas sa svojim unucima i praunucima ima mnogo neposredniji odnos.

Porodični nadimak Elizabete bio je Lilibet, koji navodno potiče iz detinjstva kada, tadašnja princeza nije mogla da izgovori svoje ime pravilno. Njen deda kralj Džordž V, od milja bi je zvao Lilibet, imitirajući njene pokušaje da kaže Elizabet.

Od tada je izraz "od milošte" ostao i najbliža porodica ju je oduvek zvala Lilibet. Taj nadimak usvojio je i njen suprug princ Filip.

"Lilibet je jedina stvar na svetu koja mi je apsolutno realna", napisao je svojevremeno princ Filip svojoj tašti.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Tanjug AP/Jonathan Brady/Pool Photo via AP

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

"Živi svedok" kraja Hladnog rata, osnivanja EU, ali i Bregzita

Elizabeta je postala monarh s najdužim stažom u britanskoj istoriji u septembru 2015, nadmašivši kraljicu Viktoriju koja je vladala 23.226 dana, 16 sati i 24 minuta.

Njena vladavina je u prvim decenijama bila obeležena postupnim nestankom Britanske imperije, kao i stagnacijom i siromašenjem Velike Britanije, trendovima koji su na određeni način preokrenuti za vreme premijerskih mandata Margaret Tačer i Tonija Blera.

Takođe njen boravak na tronu od 70 godina je obeležio i niz geopolitičkih dešavanja, početak i završetak Hladnog rata, osnivanje Evropske Unije i izlazak samog Ujedinjenog Kraljevstva na čijem je tronu iz nje.

Takođe tu su i vrhunac i pad SSSR- a, vraćanje Hong Konga Kini, promena raznih režima u svetu, stvaranje novih država, granica, procvat masovne kulture muzike i filma, svedočenjem sa početka vlasti konzervativnog života Zapada do današnjeg liberalnog, menjanja javnih i političkih diskursa sveta u svakom pogledu, itd.

Neki međunarodni događaji od velike važnosti za vreme kraljičine vladavine uključuju Suesku krizu 1956, kubansku raketnu krizu 1962, Šestodnevni rat 1967, sletanje na Mesec 1969, Iransku revoluciju 1979, pad Berlinskog zida 1989, raspad Sovjetskog saveza 1991/1992. Ugovor iz Mastrihta, genocid u Ruandi 1994, izbor Nelsona Mandele za predsednika 1994, napadi 11. septembra 2001. i pandemija koronavirusa 2020.

Vinston Čerčil, koji je bio premijer od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955, bio je prvi premijer koji je radio sa Elizabetom kada je postala kraljica.

Princeza Elizabeta sa premijerom Čerčilom

Margaret Tačer, prva žena premijer Engleske, koja je od 1979. vladala 11 godina, imala je labav odnos sa kraljicom. Godine 1986. izbio je skandal kada je kraljičin sekretar za štampu Majkl Ši navodno rekao novinarima da smatra kako je politika Tačer “nepažljiva, konfrontirajuća i da izaziva društvene podele”, kako je izvestio “Independent”.

Toni Bler, koji je bio premijer od 1997. do 2007. godine, na britansku monarhiju gledao je kao na zastarelu instituciju. Štaviše, nije uživao u dugogodišnjoj tradiciji poseta premijera kraljičinom kraljevskom domu u Balmoralu. U svojoj knjizi "Putovanje" on je ovo iskustvo nazvao “kombinacijom intrigantnog, nadrealnog i krajnje nakaradnog. Cela kultura svega toga bila je potpuno tuđa”.

Kraljica Elizabeta je šef države koji je posetio najviše zemalja sveta, vladao i vlada takođe. Posetila je čak 116 zemalja, šef je države 15, a vladala je u prošlosti sa još 17, od kojih je poslednja Barbados koja je postala republika 30.11.2021.

Zahvaljujući kraljici Elizabeti, monarhija je mnogo bliža običnim Britancima nego što je bila pre njenog dolaska na tron. Ne samo da je razvila monarhiju, već je dala i značajan doprinos napretku Velike Britanije.

Članovi kraljevske porodice su godinama bili upleteni u razne kontroverze i skandale. U januaru 2022. kraljičin sin princ Endrju je lišen vojnih i kraljevskih dužnosti zbog navoda o seksualnom zlostavljanju maloletnika i njegove veze sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom. Vilijem i Kejt, smatra se, kraljičini su favoriti za buduće vladarske uloge.

Britanija je poslednjih decenija postala egalitarnija. U društvu mora postojati volja za očuvanjem monarhije. Ovo je ogroman izazov. Danas dve petine mladih Britanaca želi republikansko uređenje. Monarhija lebdi iznad svega, ali mora i da se stalno prilagođava današnjem društvu i da ga što pristupačnije predstavlja.

Britanski istoričar Endrju Roberts rekao je da su izgledi za monarhiju mnogo ružičastiji nego što to spolja izgleda. “Jednog dana će kraljica umreti, ali monarhija je kao knjiga: kako se jedno poglavlje završava, počinje sledeće”, kaže Roberts.

I u dobrim i u lošim vremenima za kraljevsku porodicu, kraljica Elizabeta Druga bila je i ostala jedina osoba na dvoru koja uvek ima podršku većine Britanaca.

Kraljica nikada nije dala intervju, ali se svakog Božića obraćala naciji u video poruci koja se emituje na televiziji. Izuzetak je bila 1969. godina, kada je umesto zvanične poruke bio emitovan tada novi dokumentarac o njenom životu. Nikad posle toga nije prikazan u celosti, iako je na kratko bio dostupan na Jutjubu prošle godine.

Inače, kraljica je tokom vladavine preživela jedan pokušaj atentata 1981. godine. Mladić Markus Sardžent bio je opsednut ubistvima slavnih i poznatih, pa je na kraljicu tokom vojne parade ispalio seriju metaka. Svi su bili ćorci, a mladić je osuđen na pet godina zatvora.

Obeležila i istoriju mode

Kraljica je nosila odeću jarkih boja, kako bi se istakla u masi. Interesantno je da je porub na njenoj suknji ojačan olovom, kako joj se ne bi dešavale "nezgode" po vetrovitom remenu. S druge strane, njeni krojači uvek su vodili računa da joj u rukavima ostave dovoljno prostora kako bi mogla da podigne ruku i maše svom narodu.

Žena koja je pratila modni razvoj kraljice Elizabete II kroz decenije, zaključila je da se niko ne može oblačiti baš kao što je to ona činila.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

"Ona je sama osmislila svoj jedinstveni stil oblačenja i tome je jako posvećena. Nešto je neizmerno smirujuće u njenoj doslednosti", rekla je ranije modna novinarka Elizabet Holms.

Poznato je i da je kraljica nosila jednostavne torbe, po kojima je takođe bila prepoznatljiva. Navodno, Elizabeta je u torbici uvek nosila i mobilni kao i sitnice koje su joj poklonili njeni unuci, kao što su figurice minijaturnih konja, pasa i sedla, jer je vladarka bila veliki obožavatelj životinja i jahanja.

Eksperti tvrde da je kraljica gotovo uvek bila viđena sa tašnom zato što je pomoću nje slala signale svom osoblju. Kada bi tašnu okačila preko stolice, to je značilo da želi da produži razgovor s gostima. Ako bi je stavila na pod, to je bio signal da želi da se razgovor okonča odmah. Ako je njena tašna bila na rubu stola, za vreme ručka ili večere to je značilo da bi volela da se događaj okonča za pet minuta.

Kraljica sa mnogo hobija, vozila automobil do poslednjeg dana

Kraljica Elizabeta je bila strastveni ljubitelj pasa rase korgi, a tu ljubav nasledila je od svog oca. On joj je poklonio njeno prvo štene korgija kada je imala 18 godina. Reč je o keruši Suzan, koja ima posebnu stranicu na Vikipediji. Kada je uginula, Elizabeta je sama osmislila njen mali nadgrobni spomenik.

Iako je do kraja života imala veliki broj pasa, prestala je da ih razmnožava 2015. želeći da posle njene smrti ne ostaju sami.

Elizabeta ima gotovo 1.000 zvaničnih fotografija i slikanih portreta, uključujući slike Lusjena Frojda, Sesila Bitona i Eni Libovic.
Kraljica je obožavala da jaše i posećuje trke konja. Tako je nekoliko dana pre proslave jubileja bila iznenadni gost na izložbi konja u Vindzoru. Nakon što je propustila otvaranje Parlamenta, podržala je svoju unuku Luizu Vindzor, ćerku princa Edvarda na izložbi.
Povodom platinastog jubileja izdate su specijalne barbi lutke sa likom kraljice Elizabete, koje su bile rasprodate u tri sekunde na sajtu za licitacije Ebay. Britanska kraljica Elizabeta Druga dobila je sopstvenu verziju Barbi lutke na svoj 96. rođendan.

U čast održavanja Olimpijskih igara u Londonu, snimila je skeč sa tadašnjim "Džejmsom Bondom", odnosno Danijelom Krejgom. Ponuđeno joj da kaže: "Dobro veče, Džejms" ili "Dobro veče, gospodine Bond", a odabrala je ovo drugo. Povodom platinastog jubileja snimila je ponovo skeč, ovog puta s Medom Padingtonom.

Kraljica je vozila do poznih godina, a vozačka dozvola joj nikada nije bila potrebna. U Velikoj Britaniji se dozvole izdaju u kraljično ime, pa se ne očekuje da kraljica svoju dozvolu pokaže ikada ikome.